Wuxia je specifični žanr u kineskoj umetnosti, koji u poslednje vreme zaokuplja pažnju mnogih ljubitelja fantastike širom planete. Ovaj žanr, izuzetno bogat fantastikom (toliko da se gotovo smatra samostalnom granom fantastike), odomaćio se u kineskoj usmenoj i pisanoj umetnosti još pre dve hiljade godina, potekavši iz pesama ali i čuvene knjige i klasika „Romansa Tri kraljevstva“ (eng. Romance of the Three Kingdoms, kin. 三国演义), pretpostavljenog autora Luo Guandžunga, iz 14. veka. Wuxia svet ostaje zanimljiv sve do danas posebno zahvaljujući ekranizaciji popularnih novela u vidu serijskih drama kao što su „Trilogija o kondorima“ (eng. Condor Trilogy, kin 射鵰三部曲), „Večna noć“ (eng. Ever Night, kin. 将夜) ili „Bitka protiv neba“ (eng. Battle Through the Heavens, kin. 斗破苍穹), kao i holivudskim pokušajima (loše) imitacije azijskog magijskog sveta ratnika.
Wuxia je najčešće lokalizovana u doba drevne Kine, u period pre vladavine cara Ćina, ili neku alternativnu istorijsku varijantu istog. Wuxia heroji su najčešće obični ljudi, često autsajderi ili marginalizovane ličnosti, poput otpadnika od porodice, palih plemića, učenika izbačenih iz škole, siromašnih farmera, prokaženih prosjaka (ScribblingGeek, 2020). Obično ih neki duboko tragični događaj, poput ubistva bližnjih, smrt ili otmica voljene, izgnanstva, nepravedne osude ili nameštenog zločina, nateraju da potpuno promene dotadašnji život, što je zanimljivo kompoziciono rešenje priče, budući da se poklapa i sa evropskom mitološkom ili folkornom formulom. Zbog toga wuxia heroji kreću u potragu, kako bi se osvetili, stekli bogatstvo, doneli pravdu ili naučili borilačke veštine od velikih mudraca. Što je, može se primetiti, dovoljno slično toliko pomenutim Propovim funkcijama likova i konstruktivnim sižejnim rešenjima po kojima junak sveta bajke mora preći prepreka, naći pomoćnike, kako bi pobedio protivnika i dobio nagradu (Prop, 1982). U prilog tome govori i činjenica da su sifu (šifu) učitelji, oni wuxia istinski majstori borilačkih veština ili prosvećeni filosofi koji poznaju istiski Dao (Put), dovoljno često obučeni u plašt tipskih „mudrih staraca“, pomoćnika ili vodiča, koji se sreću u svim bajkama i mitologijama sveta.
Takođe, tom utisku „bajkovitosti“ wuxia sveta doprinose i likovi pomagača u vidu čarobnih životinja (zmajevi, konji koji se ne umaraju i mogu i da lete, feniks, carevi i carice zmija ili lisica), a taj utisak pojačavaju i magijski ili začarani predmeti, koji se javljaju u wuxia delima, kao što su npr. magični prsten u kojeg mogu stati sva oružja i blaga sveta jer prkosi euklidovskoj percepciji, alhemijski kotilić koji govori i može uzeti oblik deteta, specijalni mač u kojem živi duh predaka, čarobna voćka koja daje spiritualnu snagu, pilula koja vraća u život, što su uistinu sve primeri koji poprilično asociraju na začarane mitološke ili bajkovite predmete poput letećeg ćilima i sandala, žive vode, čarobnog stočića koji se sam postavlja i stvara hranu, začaranih mačeva u kamenu koji samo kraljevi mogu da izvuku, itd.
Međutim, i pored istaknutih sličnosti, wuxia svet se i razlikuje vrlo od folklornih ili mitoloških slojeva kakve poznaje evropska književnost, najpre po tome što junaci wuxia sveta poseduju određeni kod ponašanja koji pre svega liči na viteški kodeks, a zatim i po tome što koriste borilačke veštine, hiperbolizovane do gotovo božanskih sposobnosti. Te borilačke veštine često mogu da budu letenje na maču, upravljanje energijom, nadravna snaga, brzina, čitanje uma, alhemija, pa čak i besmrtnost. Te veštine se stiču, što je zajedničko sa prikazima riteta i vitezova koji svojim velikim radom moraju da dospeju do junaka i majstora sečiva.
Kodeks junaka wuxia i puglističkog sveta sastoji se od jednostavnih pravila, a to su da heroj nikad ne sme koristiti borilačke veštine na običnom narodu, ili onima koji nisu upućeni u njih, da neće voleti žene svojih drugova ili seniora učenika u borilačkoj disciplini, zatim da neće pogaziti čast i svoju reč, da će uvek slušati svog učitelja i majstora i da neće učiti iz drugih izvora, osim ako mu majstor to ne dopusti. Lako uočavamo paralelizme između heroja wuxia sveta i junaka pomalo idilične književnosti, tj. vitezova o kojima su pevali i melodramatični trubaduri i truveri, slaveći kult Dame. Jer, i wuxia junaci, kao i vitezovi, imaju svoj blistavi etički kodeks kojim su vezani čvršće nego krvlju ili društvenim konvencijama. Čojstvo i junaštvo pre svega, dominantne su crte kod evropskih i kod azijskih junaka ovih žanrova, i zato se njihovi književni junaci mogu smatrati reprezentativnim herojskim, odnosno tipovima, likova.
To ne znači da su oni dati monohrono i bezbojno, niti da oni nemaju mana ili da ne podležu iskušenju, već da su takvi najveći konflikti, destabilicioni potresi identiteta i tragički obrti koji se odigravaju u junacima, ipak na kraju svega razrešeni kroz prizmu etosa, što omogućava likovima da se potvrde kao istinski heroji. Primer za takvu tvrdnju možemo videti u paralelizma između likova kralja Artura i Merlina iz „Legende o kralju Arturu“, i likova Xiao Yana i Yao Laoa iz „Bitke protiv neba“, koji su konstruisani kao tip ratnika-heroja-vladaoca, i njegovog duhovnog i moralnog vodiča, čarobnjaka (odnosno alhemičara).
Za kraj, važno je napomenuti da wuxia žanr danas nije više monolitan niti koherentan kao što je bio nekad, već je dosta izmešan sa drugim žanrovima fantastike u kineskoj umetnosti, ponajviše zahvaljujući uticaju popularne kulture i ugradnji stereotipnih holivudskih rešenja kako bi se wuxia približila zapadnoj publici, pa se tako neretko sreću i motivi putovanja kroz vreme, transmigracije duše (posebnog vida reinkarnacije), oživnjavanja mrtvih u vidu zombija, zatim se unose i elementi xianxia žanra i tzv. motiva kultivizma (što je u osnovi još veći stepen upotrebe magijske/božanske moći ili formula prilikom učenja kung fu veštine), i sl. Ipak, čak i tako šaroliko brikolirana kroz zapadne ideje, folkolr, mit, viteške elemente, filosofske ili religijske vizije, kao i modifikovana da bi odgovarala zakonitostima video igrica, filmova ili televizijskih ekranizacija, wuxia novela svakako ostaje značajni vid umetničke fantastike koja obiluje kreativnim, zabavnim istorijskim, borilačkim i magijskim slikama, i ostaje hipnotički privlačna za sve istinske ljubitelje dobrih, ali i (vrlooo) dugačkih priča, koje se ne ispuštaju iz ruku.