Tri karte, tri života
U društvu nedaleke budućnosti građani se ohrabruju da tokom života tri puta promene svoj lični identitet (lice i ime). Tačnije, ove promene se mogu dogoditi sa 25, 45 i 65 godina starosti. Šansa za novi početak obično je povezana sa selidbom u drugi grad, zemlju ili kontinent, ali ova vrsta zakonskih mera svima omogućava da spoje lepo i korisno.
Prvo, previše kikseva i loših odluka mogu nas dovesti do tačke kada postajemo društveno i etički neprihvatljivi. Niko ne želi da razgovara ili posluje sa nama, porodica, prijatelji i saradnici prosto nas odstranjuju iz svoje okoline. Otuđeni, prezreni i odbačeni… ali to smo i zaslužili, zar ne? U ovom slučaju država stiže upomoć, nudeći simbolično iskupljenje – program zaštite svedoka koji nas spašava od sopstvenih grešaka.
Drugo, niko ne bira svoje ime i crte lica, s obzirom da nam ih prethodne generacije ostavljaju u nasleđe. Promenom onog što je zadato, stičemo pravo na lični ukus i samoodređenje.
Najzad, svima nam je poznato osećanje kada sami sebi postanemo dosadni. Isto lice gledamo u ogledalu, istim imenom nas ljudi dozivaju… To može postati zatupljujuće. Mnogi se sa tim problemom nose menjajući frizuru, šminku, garderobu, mišićnu masu, dodajući tetovaže i pirsinge, da ne pominjemo virtuelne identitete, avatare, nadimke, ali efekti su uvek privremeni. Sa tri moguće lične karte, promene postaju trajne, a novi život društvena realnost.
Henri i Lui
Lui je bio zoolog, specijalizovan za vrste vodozemaca. Trauma iz detinjstva podstakla ga je da postane stručnjak za žabe. Bio je deo hipi pokreta, lični prijatelj Terensa Mekene. Njih dvojica su se sreli na Tusman koledžu, gde su eksperimentirali sa svim vrstama prirodnih psihodelika (lizali psihoaktivne žabe), često putovali u Sonora pustinju i amazonske prašume, tražeći najpotentnije vrste.
Lui je posvećeno istraživao duhovne i medicinske koristi enteogena, uz moguće primene u lečenju demencije, Alchajmerove bolesti, pa čak i samog starenja. Nakon što je previše eksperimentisao na sebi, oboleo je od shizotipnog poremećaja ličnosti i nedugo zatim postao vernik Crkve Žabe Svetlosti. Na kraju ga je porodica smestila u psihijatrijsku ustanovu.
Henri je bio mladi i perspektivni nastavnik biologije, nezadovoljan postmodernim obrazovanjem i politički korektnim pristupom deci sa manjkom talenta i inteligencije. Jednostavno se nije mirio sa dominantim uverenjem da je preimenovanje problema način rešavanja problema. Tretiranje subjekta kao „izazvanog” i trošenje ogromnih resursa na dopunske školske programe prosto je smatrao nedovoljnim. Zato je u praksu uveo ilegalne nootropike, pružajući direktan kognitivni podsticaj manje nadarenim učenicima. Deca koja su bila podvrgnuta tretmanu pokazala su značajan napredak u učenju i rešavanju zadataka. Kada se ovo pročulo po školi, Henri je brzo uhapšen i potom osuđen na društveno koristan rad u psihijatrijskoj ustanovi.
Kad je upoznao Luia, odmah su pronašli zajednički jezik; obojica su čvrsto verovali da urođeni nedostaci prethode društvenoj nejednakosti, te ih zato treba kompenzovati lekovima. Duševna bolnica je bila savršeno pokriće za sprovođenje određenih eksperimenata, posebno korišćenjem psihoaktivnih žaba (Lui ih je razmnožavao potajno, u obližnjem jezercetu.)
Crvena kraljica
„Hong Nu Vang” je nadimak koji je smislila još kao devojčica, koristeći ga za igrice i avatare. Direktan je potomak carske porodice Qing, zvanično poslednje dinastije koja je Kinom vladala pre komunističke revolucije. Ona je praunuka Junjing, rođene sestre Henrija Pu Jia, poslednjeg kineskog cara, koji vlastitog potomstva nije imao.
2039. godine, tačno 90 godina od proglašenja Narodne Republike Kine, vodila je nasilni ustanak koji je ponovo uspostavio dinastičku vladavinu. Avangarda pokreta bila je Armija Bogomoljke, grupa haktivista i neustrašivih ratnika predvođena Crvenom kraljicom lično. Njene hakerske veštine bile su ravne samo njenim borilačkim veštinama; kada je napunila 18, već je bila majstor Jing Kvan Daoa i nekoliko tradicionalnih stilova poput Šekuana (Zmijska pesnica) i Va Luma (Severna Bogomoljka, otuda i naziv njene gerilske grupe.)
Napad na Žongnanhai (carski vrt u Pekingu, sedište Komunističke partije) sada je deo urbanih legendi i nacionalnih mitova. Priča se da je Kraljica lično pokorila čitavu gardu dronova, naoružana svojim nanosečivom…
Njen glavni protivnik je Žao Hongvei, dugogodišnji direktor kineske obaveštajne agencije, zloglasne MDB (Ministarstvo državne bezbednosti). Godinama je progonio i zatvarao pripadnike Bogomoljke, od kojih su mnogi umrli tokom mučenja. Predosećajući neizbežni poraz, pokušavao je da prekopira svoju neuralnu mrežu u novo organsko telo, ali takva tehnologija još nije bila dostupna. Najbolje što je mogao učiniti je da pet industrijskih robota ponese njegov bazični memorijski modul, pri čemu je jedan bio prerušen u antikvarnu kamenu statuu. Kada su gerilci razneli zgradu MDB-a, sve što je ostalo bila je oštećena mehanička glava…
Ali zašto bi Hongvei to učinio, zašto bi neprijatelju ostavio trag osetljivih informacija i državnih tajni? Pogledajmo za trenutak geopolitičku mapu 2040. godine: Kina se nalazi u strateškom haosu, jer Atlantska alijansa kontroliše celokupnu teritoriju Kazahstana, Mongolije i delove Sibira, a trenutno napreduje i sa istočne kineske obale. Kraljica je nekoliko godina pre ustanka dobila logističku podršku Alijanse, ali i čvrstu garanciju da će savezničke snage ostati izvan granica nakon što ona preuzme vlast. Pogrešna računica sa njene strane, najblaže rečeno.
Stepen
Dve godine nakon Tegzita, Severna Karolina je bila druga država zaredom koja je proglasila nezavisnost od SAD. U zemlji sada vlada direktna demokratija – svako političko, društveno ili komunalno pitanje rešava se nedeljnim referendumom. Najnovija tema je ugradnja klima uređaja za ceo grad Grinvil. Građevinski inženjeri su konstruisali specijalnu kupolu koja obavija čitavu opštinu. Sada je moguće regulisati bilo koji aspekat mikroklime: temperaturu, vlagu, brzinu vetra, čak i aromatični kvalitet vazduha. Javnost je podeljena u tri grupacije: Hortenzije (preferiraju 77° Farenhajta kao bazičnu temperaturu, sa cvetnim mirisom), Kokosari (zahtevaju 76° F, sa aromom tropskog voća), i Gajani (konzervativni ekološki pokret koji se protivi svakom remećenju prirodne homeostaze.)
Za to vreme, Bela kuća pomno prati situaciju na terenu. Institucije države Nove Karoline još uvek su prilično krhke i nespremne za rešavanje kriznih situacija. Mnogi politikolozi su tvrdili da je potreban određeni nivo otuđenosti kako bi javne službe funkcionisale efikasno i nepristrasno; bez predstavničkih ustanova i partija, građani se previše emocionalno vezuju za svoj glas, uz pojačano osećanje lične odgovornosti. Primera radi, za vreme uličnih nemira policajci nisu uspevali da reaguju sa jedinstvenom komandom, nego bi i sami birali strane.
Predsednik Kanje Vest je u punoj pripravnosti, s obzirom da se približavaju nedeljni izbori, Kim deluje zabrinuto takođe. Šta ako američka vojska bude morala da interveniše, da li bi se to smatralo stranom okupacijom? Bez rezolucije Saveta bezbednosti UN-a, sigurno da bi… (22. jun 2027)
Nezaposlivi
Da li ste ispratili današnje vesti, Sindikat pisaca sukobio se sa policijom ispred sedišta glavnih izdavačkih kuća. Oko čega tačno je izbila frka? Vratimo se nekoliko koraka unazad…
Prošlo je dosta vremena otkako su izdavačke kuće počele da koriste napredne književne botove poput Quill-a i Wordsmith-a. (Pre toga su novinske kompanije učinile isto, ostavljajući hiljade novinara bez mogućnosti zasposlenja.) Softver je bio u stanju da pročita čitave opuse određenih pisaca, a zatim da oponaša njihove stilove, istovremeno crpeći inspiraciju iz njihovih ključnih uticaja.
Sposobnost učenja i stvaranja kreativnog sadržaja nije bila dovoljna, s obzirom da su čitaoci i dalje tražili personalizovano iskustvo poput književnih večeri, javnih tribina i drugih događaja tokom kojih su mogli da stupe u kontakt sa omiljenim autorom. Stoga su pisci postali rentijeri svojih imena i javnih persona, dok su mašine obavljale spisateljski deo posla. Kada su izdavači odlučili da smanje troškove koristeći holografske projekcije najprodavanijih autora, nezadovoljstvo je prosto eksplodiralo…
Ovakva i slična pitanja autorskih prava deo su tekućih dešavanja 2026. godine.
Interspecijalno
Usamljenog tinejdžera posećuje vanzemaljsko stvorenje. Nakon početnog šoka, oni uspostavljaju poverenje i postepeno postaju ljubavnici. Čini se da je interspecijalni seks nešto više od senzualnog iskustva, budući da je stvorenje u stanju da prodre u dečakov um i oživi najdublje fantazije. Egzoskelet vanzemaljca izgleda ljuskavo i hrapavo, gotovo metalno, pa se robusniji partner trudi da ne povredi svog ljudskog dragog. (Činjenica da je vanzemaljac hermafrodit, takođe, ne ublažava neprijatnost.) Uskoro, školski drugovi primećuju promenu u dečakovom ponašanju i primoravaju ga da otkrije šta se dešava. Naravno, niko mu ne veruje, sve dok nestašni drugar ne uhakuje kameru njegovog laptopa i zabeleži jedan od intimnih susreta…
Video se širi društvenim mrežama poput požara, ali zbog preterano bizarnog karaktera biva preusmeren na popularne porno sajtove. Ubrzo, interspecial kategorija postaje najgledanija, a alien she-males najtraženiji izvođači u filmskoj industriji za odrasle. Problem je što ljudski glumci izgledaju neadekvatno „opremljeni” u poređenju s originalnim snimcima, jer svi i dalje veruju da je video bio lažan. Usred ove zbrke, naš vanzemaljac počinje da shvata društveni značaj jednog jednostavnog fizičkog čina. S obzirom da je njegova civilizacija lišena egoizma i sujete, on po prvi put doživljava slavu i smatra je laskavom. Želeći da pojača ovaj jedinstveni osećaj, prijavljuje se na audiciju i dobija prvi glumački posao.
Nekoliko meseci kasnije, stotine istovrsnih vanzemaljaca gurkaju se ispred Vivid-a, Wicked-a, Naughty America i drugih velikih studija, željni da postanu pornografski umetnici. Nakon što su pretrpeli značajne gubitke zbog jeftine internet produkcije i piraterije, šefovi studija koriste ovo kao sjajnu poslovnu priliku. Međutim, neočekivani poremećaji na tržištu izazivaju snažan otpor sindikata ljudskih glumaca. Oni pokreću masovni protest protiv „nelojalnih konkurenata” koji uzimaju njihove poslove i rade bez zelene karte. S druge strane, kalifornijske vlasti, pa čak i federalna vlada, oklevaju da intervenišu sve dok dobijaju svoj deo profita. Ipak, štrajk radnika ne jenjava i nasilni incidenti izbijaju na snimanjima i oko studija, ostavljajući žrtve na obe strane.
Vanzemaljska nomenklatura konačno gubi strpljenje i odlučuje se za globalnu invaziju. Rat svetova samo što nije počeo…
Mikrobot revolt
Bivši vojni pilot radi u firmi za dostavu pica. Bespilotne letelice su uveliko zamenile klasične kurirske službe, tako da svu poštu, pakete i kutije dronovi prenose na adrese primaoca. Ugledati stotine kvadkoptera kako zuje unaokolo noseći isporuke brze hrane danas je sasvim uobičajeno. Čini se da naš pilot uživa u svom poslu, iako mu povremeno iskrsavaju sećanja iz prethodnih vojnih angažmana. Za vreme savezničke invazije na Iran, pretrpeo je tešku povredu (prosuo vrelu kafu u krilo), ali je uspeo da sprovede zadatak do kraja; za ovu neverovatnu hrabrost odlikovan je Purpurnim srcem. (Vidimo ga na uramljenoj fotografiji na zidu spavaće sobe, kako se rukuje sa predsednikom Vestom i njegovom suprugom Kim.) Lečenje posttraumatskog stresnog sindroma je učinilo čuda, ali se i dalje oseća potcenjeno radeći kao raznosač pica.
Uskoro će dati otkaz jer stiže nova poslovna ponuda. Bivši komandant njegove vazduhoplovne baze obaveštava ga o naprednoj tehnologiji špijuniranja koju je NSA upravo odobrila. Naime, kompanija DARPA je razvila novu generaciju mikrodronova, veličine i oblika različitih vrsta insekata. Modeli stršljena, ose i vilinog konjica već su testirani, a sada je došao red na flotu komaraca. Ovi dronovi su se pokazali najefikasnijim zbog svoje male veličine i jednostavne morfologije, što im produžava trajanje baterije, mada krhka konstrukcija otežava rad u lošim vremenskim uslovima. Uzgred, zahvaljujući Aleksu Džonsu i drugim teoretičarima zavere, ljudi su postali paranoični zbog opasnog špijunskog hardvera, te počeli da preduzimaju mere predostrožnosti. To su električne mreže nalepljene na prozore i kućni elektromagnetni pulsevi koji mogu da onesposobe svaki električni aparat. (Džons je prodao više ovakvih uređaja, nego standardnih kompleta za preživljavanje koje decenijama valja.)
Pilot je prilično šokiran ovom bizarnom ponudom, ali i profesionalno polaskan. Nakon par dana pregovora, on se vraća u bazu dronova u Nevadi. Tek što je zakoračio u kontrolnu sobu, čeka ga još jedan šok – njegovi saborci su pretežno tinejdž gejmeri?! Komandir ga uverava da baš ova generacija ima najbolju ruka-oko koordinaciju; takođe, izuzetno nasilan karakter igara kojima su bili izloženi od detinjstva smanjio im je nivo empatije na minimum. Ako ćemo realno, i njegovo vlastito iskustvo sa igricama dovelo ga je do vojnog angažmana, ali regrutovanje deseto- i jedanaestogodišnjaka za upravljanje bespilotnim letelicama, wtf?! Ipak, već je prihvatio uslove i potpisao klauzulu o tajnosti podataka, sada nema odustajanja. Suočen sa neprijatnostima i svakodnevnim tenzijama, on polako gradi bliskiji odnos sa grupom i postaje im kao stariji brat. Jedan zadatak za drugim, ova neobična ekipa postaje najefikasnija vazduhoplovna jedinica.
Zadaci podrazumevaju različite tajne operacije, uključujući nadzor, umetanje uređaja za praćenje, uzimanje uzoraka krvi ili, u ekstremnim slučajevima, ubrizgavanje virusa i smrtonosnih hemikalija u telo neprijatelja. Naredbe se strogo prenose od obaveštajnih agencija do glavnog komandanta, ali pilot ubrzo primećuje da klinci imaju sopstvenu agendu. Pokušavajući da sazna šta se zapravo dešava, uspeva da izmanipuliše jednog dečaka da mu otkrije istinu… Izgleda da im je neka anarhistička grupa prišla putem društvenih mreža i usmerila ih na ključne ličnosti u vladinom i korporativnom sektoru. Pilot je u ozbiljnoj moralnoj dilemi: da li da izvrši svoju patriotsku dužnost i prijavi drugare ili da pređe na njihovu stranu?
Amorfno
Benevolentni duh može da zaposedne samo jednu vrstu materijala: penu za brijanje. Veći deo egzistencije provodi u eteru kao čista svest, sve dok ga nevidljiva sila ne stisne u limenku – i KSHHH – iskulja na nečiji dlan, nogu ili druge delove tela. Tako oslobođen, on krene da skače od radosti stvarajući oblike i lica, kovitla se u vazduhu, odbija od ogledala i pločica, vraća se na kožu i ponovo odskače. Ovi nasumični trenuci slobode traju dok ga neko ne ispere i rastopi u vodi, a onda se vrati u ništavilo. Neki svedoci se naviknu na ovakve pojave, čak ih smatraju i zabavnim, ali većina panično prelazi na električne brijače.
Pa, kako se ovaj duh našao u tako čudnom stanju? Recimo da je bio vlasnik brijačnice u 1800-im; jednom je odbio da usluži mušteriju urođeničkog tena i od tada podlegao neugodnoj kletvi. Vrlo moguće…
Crunchy
No-no, no-no no-no, no-no no-no, no-no there’s no lim… Pa, kako to da je ovaj nasumični muzički artefakt s kraja 20. veka postao popularan u 2785904. godini? Stotine nekakvih vižljastih stvorenja, pomalo nalik na ljude, nose debele naočare za sunce i rejvuju uz hit grupe 2 Unlimited?
Objašnjenje: Izgleda da su zagovornici hipoteze zatvorenog svemira bili u pravu, mada na skali od milion, a ne milijardu godina, kako su prvobitno pretpostavljali. Širenje univerzuma dostiglo je kritični trenutak kada je gravitacija galaksija izazvala preokret; celokupna materija počela je da se skuplja, čineći da se zvezde i planete približavaju sve više i više, ubrzavajući time kosmički časovnik. Godine su postale kao sati, sati poput milisekundi, a smenjivanje dana i noći kao treperenje svetla stroboskopa.
Evoluirani do neprepoznatljivosti, ostaci čovečanstva žive u podzemnim staništima. Njihova omiljena zabava je da skoknu na površinu i plešu do iscrpljenja…
Hodočasnik
Njujork Siti, 1950-ih… Mladi pijanista ne uspeva da upiše muzički koledž Džulijard, te kreće u potragu za naprednim privatnim kursevima. Nešto zanimljivo pronalazi u oglasnoj sekciji Njujork Tajmsa: starija instruktorka nudi besplatne časove najtalentovanijim učenicima. Ispostavlja se da je to ugledna profesorica sa Petrovgradskog konzervatorijuma i da je emigrirala u SAD 1930-ih, tokom staljinističkih čistki.
Radeći na svojoj tehnici, student postaje fasciniran pričama o Sovjetskom Savezu, naročito mitom o tajnim gradovima. Navodno su takve urbane naseobine postojale širom Rusije, sa ciljem razvijanja strateški važnih profesija. Umesto uobičajenih naziva, gradovi su imali šifrovana imena, tako da niko nije mogao da uđe ili izađe bez posebnog odobrenja od KGB-a. Priča se da je jedan od tih gradova bio naseljen isključivo koncertnim pijanistima – oko 14.000 njih.
Student postaje opsednut idejom da poseti ovo „sveto mesto“ pijanizma. Otiskuje se na dugo i neizvesno putovanje, kroz centralnu i istočnu Evropu, sve do Urala…
Eklezija
Postoji novi trend samopovređivanja među tinejdžerima, jedna vrsta mentalnog samobičevanja ili ekstremnog intelektualnog sporta. Izgleda da je sve počelo na Snapchat-u, kada je nekoliko srednjoškolaca počelo da ćaska o apstraktnoj matematici, uključujući iracionalne brojeve i neeuklidsku geometriju. Seanse su trajale satima, što je rezultiralo mučninom, visokim pritiskom i krvarenjima iz nosa, ali i preplavljujućim osećanjem duhovne ekstaze. Posebno su opisivali tenutke kada se Apsolut činio opipljivim, nazivajući takvo iskustvo „jahanje asimptote”.
Razni istraživači su dokazali da intenzivno apstraktno mišljenje može da ošteti ćelije mozga. Čak je i intuitivno jasno da pojedinačni um, ma koliko napredan ili genijalan, nije u stanju da izdrži takve misli bez manje ili više strukturnih oštećenja. Ali šta je sa nekoliko mozgova povezanih u grozdove, slično kompjuterskim habovima? Zašto ne stotine mozgova, hiljade? Nedavni proboji u neurologiji najavili su mogućnost „sparivanja mozgova“, kao i direktnu razmenu misli između dva odvojena subjekta.
Prema tome, da li mi tehnološki kopiramo duhovne prakse mnogih svetskih tradicija, postižući iste rezultate racionalnim sredstavima, umesto intuicijom i magijom koje su milenijumima bile oslonac antičkih kultura? Ako se nebeske istine ne mogu spustiti na pojedinca bez da ga unište, nije li svrha kolektivnog rituala (molitve, meditacije, pojanja) u prevazilaženju takvih ličnih ograničenja kroz intersubjektivnu koherenciju?
Stalno smo uzbuđeni zbog novih tehnologija i mogućnosti samounapređenja, ali otkrivamo li nešto suštinski novo?
Odznačitelj
Odznačitelj ima moć da odvoji reči od značenja, izazivajući tako masovnu nepismenost i konfuziju.
Zemaljski šteker
Nakon završenog poslovnog koledža, ambiciozna afroamerikanka stiče prva iskustva unutar korporativne strukture moći. Bez ikakvih veza i sa nešto glumljenog samopouzdanja, shvata da će joj trebati godine dok ne dođe do pozicija srednjeg menadžmenta.
Uznemirena lošim prospektima, ona posećuje svoju baku i ponovo otkriva porodične korene sa Kariba; takođe, saznaje da njena ženska loza nikada nije oklevala da upotrebi Santeriju radi postizanja važnih životnih ciljeva. Šta kažete na malo krvne magije da je pogura uz kompanijsku lestvicu?
1. dan: Staviti pet kapi menstrualnog sekreta u kafu mlađeg izvršnog direktora….
Verzija 2 (dokumentarna)
Performans umetnica, poreklom sa jugoistoka Evrope, upošljava drevnu vlašku magiju kako bi se nametnula umetničkim krugovima Njujorka 1980-ih.
Refluks
Novoimenovani predsednik Afričke unije, Jasin Bej (ranije poznat kao hip-hop umetnik Mos Def), uskoro će dočekati najveći talas evropskih izbeglica za poslednjih nekoliko godina.
To su uglavnom belci srednje klase koji beže iz verskim sukobima razorene EU.
Grad je Oran, severozapadna obala Alžira.
Godina je 2027.
Navigator
Mladić opterećen socijalnom anksioznošću odlučuje da odbaci lekarski tretman i prosto se pusti u promet. Prvih nekoliko pokušaja završava se neuspehom, što ga čini još mizernijim. Ogorčen i rezigniran, on guta šaku tableta, da bi se sledećeg jutra probudio samo sa blažom glavoboljom. Po povratku iz kupovine, spotakne se na robota-igračku kojim upravlja susedovo dete. U tom trenutku nešto mu klikne: on vidi sebe smanjenog na veličinu mozga, sakrivenog u kućištu svoje lobanje; telo mu je kao plovilo, vertikalna podmornica sa ušima umesto sonara i očima namesto periskopa. Pomisao da je ništa više od upravljača vlastitog tela-vozila u potpunosti ga oslobađa.
Sledećih nekoliko meseci mladić provodi u večernjim izlascima, obilazeći žurke i popularne klubove. Ljudi dobro reaguju na njegovu neposrednost, tu i tamo se upuštajući u seks za jednu noć. (tokom seksualnih odnosa njegovi pokreti su proračunati i lišeni strasti; u stanju je da izbroji tačno 50 potisaka pre nego što promeni pozu.) Bivajući sve opušteniji, mladić oseća da mu ponestaje izazova, barem u javnom domenu. Previše uveren u svoje u socijalne veštine, on povlači nepromišljen potez: počinje da se hvata za kvake privatnih domova i upada u nasumične stanove, naoružan osmehom i sledećom izjavom:
– Zdravo, ja sam osoba. Možemo li da budemo prijatelji?
Začin C
Bogata severnoevropska država odlučuje da legalizuje kokain. Zbog dugih polarnih noći većina građana pati od sezonske depresije, a konstantni broj samoubistava smatra se uobičajenom pojavom. Međutim, novoizabrani premijer, inače dugogodišnji zavisnik od kokaina, povlači hrabar potez u prevazilaženju vlastitog licemerja: ne samo da javno priznaje svoju adikciju, već najavljuje sasvim novu zdravstvenu politiku. Kokain postaje legalan za javnu upotrebu, isporučuje se pijacama i šoping centrima po vrlo povoljnim cenama, te postavlja na rafove pored brašna, šećera, soli i ostalih nutrijenata.
Ovakva mera nailazi na reakciju crkve i konzervativnih partija, ali u granicama formalnih izjava i neubedljivog moralisanja. Prava opozicija su kriminalne grupe, zbog čega policija suzbija crno tržište, vršeći na stotine hapšenja. Ipak, niko od narko dilera nije osuđen na zatvorsku kaznu, već im je ponuđen posao u državnim uvoznim kompanijama. Postavši zvanični uvoznik kokaina, zemlja se suočava sa međunarodnim skandalom i nizom hitnih diplomatskih poseta, međutim premijer ostaje na utvrđenom kursu. Nakon nedelju dana uličnih nemira, jedan po jedan, građani počinju da kupuju drogu u prodavnicama i uključuju je u domaću kuhinju; poput bibera, cimeta ili kakaa, kokain postaje samo još jedan egzotični dodatak svakodnevnim obrocima.
Tokom naredne godine statistike pokazuju značajno poboljšanje mentalnog zdravlja i opšteg blagostanja nacije. Ovo je priča o uspehu i primer pametnog upravljanja, koji bi mnogi trebalo da slede.
Pet šop
Šta ako su kreature iz grčke mitologije produkt bioinženjeringa napredne civilizacije koja je postojala u nezabeleženoj istoriji?
Gradeći posao na ovoj ideji, savremena bioteh kompanija rekreira ova stvorenja za bogate klijente koji ih žele držati kao kućne ljubimce. Posedovanje Kentaura, Kerbera ili Meduze postaje statusni simbol. Ubrzo tržište postaje zasićeno i traže se neobični hibridi, zbog čega kompanija angažuje talentovanog umetnika koji će osmisliti sasvim nove vrste.
Grupa političkih aktivista tvrdi da hibridima koji nose najmanje 33,3% ljudskog genoma treba priznati građanska prava. Politika „jedne trećine“ postaje ključno pitanje u predizbornoj debati 2032. godine.
Dobro seme
Ugledni ginekolog vodi ilegalno tržište spermatozoida slavnih ličnosti. Njegovi klijenti su žene koje žele da zatrudne sa poznatim glumcem, sportistom ili pop zvezdom. Neki od njih su čak spremni da doniraju seme, uprkos riziku od pravnih posledica, ali većina glatko odbija. Zato doktor razvija mrežu pomagača, uglavnom sobarica, šofera, ličnih asistenata, stilista i drugog osoblja koje radi u neposrednoj blizini slavnih.
U određenim slučajevima, pribavljanje uzorka zahteva ekstremne radnje poput ucena, nasilnog uspavljivanja, čak i otmice. Kada je potrebna prinudna ekstrakcija, doktor se oslanja na bandu kriminalaca i bivšu porno glumicu specijalizovanu za milking procedure.
Osim što je pod istražnim postupkom, lekara osuđuje medicinska zajednica zbog ugrožavanja biodiverziteta i zanemarivanja „običnih” muškaraca.
Spojeni sudbinom
Zabrinuta zbog niskog nataliteta unutar određenih etničkih grupa, američka vlada izdaje novu direktivu Nacionalno-bezbednosnoj agenciji. Kako bi sproveli prikrivenu strategiju socijalnog inženjeringa, agencija otvara posebno odeljenje, neformalno poznato kao „Provodadžije”. Njihov zadatak je da upoređuju privatne podatke punoletnih građana, pronalaze savršene parove i insceniraju njihove susrete koristeći agencijske resurse. Svaka epizoda prikazuje postupak spajanja još jednog srećnog para.
Autor: Dejan Jovičić