U izdanju Niškog kulturnog centra, u okviru biblioteke „Vertikala“ koju uređuje Zoran Ćirić, krajem prošle godine objavljena je knjiga eseja Tri oka u glavi jednog od najznačajnijih domaćih autora, kritičara i hroničara fantastike, Ilije Bakića.
Reč je o knjizi ogleda i analitičko-sintetičkih tekstova o naučnoj fantastici nastalih u periodu od gotovo tri decenije i prvobitno objavljivanih, između ostalog i u publikacijama kao što su novosadski dnevni list Dnevnik, magazin Nedeljni dnevnik, časopisi Eterna i Znak Sagite.
Knjiga se može čitati kao analiza pojedinih segmenata identiteta-ikonografije žanra ali i kao neformalna/fraktalna istorija fantastičkih žanrova, koja će svakako biti zanimljiva ambicioznijim čitaocima, odnosno, proučavaocima fantastika u literaturi, filmu i stripu.
„Pred znatiželjnim čitaocima rasprostiru se tekstovi nastajali u periodu od tri decenije pisani sa namerom da se načini horizontalni i vertikalni presek kroz određene žanrovske teme i dotadašnju, dostupnu ostavštinu odnosno pisani kao pokušaj da se ukaže na pojedina dela koja donose novosti i osveženja u žanrovski korpus“, zapisao je u uvodu izdanja Ilija Bakić.
„U međuvremenu raspored snaga u ponečemu se promenio, poneki stav se potvrdio, drugi relativizovao ili čak osporio ali to je neminovnost. Otuda ovo nije nikakva zaokružena istorija već pre skup fragmenata koji čine veliki mozaik (koji se, naravno, uz malo truda može nazreti). Ovo je i uvid u razvoj doživljaja naučne fantastike kao činjenice u trenutku prvobitnog pisanja teksta; naravno, sutra će to biti svedočanstvo o ispravnim zaključcima kao i zabludama o valjanosti nekih knjiga i spisateljskih opusa. Više od toga niko, pa ni skromni učesnik ovih vremena i ispisivač priloženih tekstova, (osobito u ovim smutnim vremenima) niti treba niti sme očekivati“, kaže u uvodu Ilija Bakić.
Knjiga Tri oka u glavi donosi 36 tekstova, među kojima je mesto našlo i nekoliko eseja ranije objavljenih na sajtu Art-Anima.com, poput „Dobra i loša vremena sadašnja“ i „Ćelave žene šetaju kroz budućnost“.
A na poleđini izdanja izdvojen je upečatljiv odlomak iz jednog od zastupljenih tekstova:
„Civilizacijski polet i progres neminovno (po već pomenutom drugom zakonu termodinamike) nosi u sebi elemente nestabilnosti i sopstvenog poništenja u liku (stvari koje dolaze), opasnost bilo od globalnog ratnog (samo)uništenja, laganog umiranja zbog klimatskih promena, prenaseljenosti i istrošenosti prirodnih resursa ili opasnost da, zatrpani informacijama, pojedinac i zajednica, izgube najosnovnija znanja o svemu što ih čini različitim od beslovesnih životinja. Nekadašnji napori da se ostavi trag o sopstvenom postojanju, ma koliko bili narcisoidni, značili su i uzdizanje pojedinačnih iskustava do visina opštih vrednosti, ugradnju u temelje na kojima se podiže kula civilizacije; otuda je svaki zapis imao svoju vrednost i bio dragocen. Na početku trećeg milenijuma ovaj princip dobrano je uzdrman zaslepljenošću trenutnim ili kratkoročnim potrebama i željama. Ma koliko patetično to zvučalo, temelji civilizacije zatrpavaju se otpadom čiji će nivo vrlo brzo dostići do vratova generacija naših bliskih potomaka; odatle je potreban samo korak da se sa čvrstog oslonca iskorači u rastresito đubre i bespovratno potone.“
Vest preuzeta sa: Art.Anima