Da jedan čovek može sam da napravi sjajnu igru, odavno su dokazali mnogi. Ali napraviti igru u žanru koji obično radi ceo tim od pedesetak ljudi, e to je već nešto.
Tim Silver Lemur čini jedan čovek, Kšištof „Kris” Kožmik. Istina, pomaže mu žena Magdalena. Ova malena četa stoji iza veoma dobrih igara kao što su Gospodari (Lords), Automobilski tajkun (Automobile Tycoon), te Legende Amberlenda (Legends of Amberland), kao i Zvezdanog Monarha (Stellar Monarch) koju ću vam ovde predstaviti.
Ono što me je najpre privuklo kod Kožmikovih igara je načelo kojeg se pridržava, a jasno je ispoljeno u njegovim igrama, a glasi: „Složene igre koje se lako igraju, igre za ljude koji nemaju vremena da se igraju”. Može delovati protivurečno, ali istina je da prosečni igrač danas ima preko trideset godina. Seća se vremena kada se igrao (ili igrala) po ceo dan, ali u poslednje vreme život igrača zaokupljuju obaveze. A ljubav spram igara nije uminula, premda su se živci istanjili, baš kao i vreme raspoloživo za igru. Zvezdani monarh zaista jeste složena igra koja nudi mnogo sadržaja, ali ne oduzima vreme i lako se uči.
Kao što naslov ukazuje, igrač je u ulozi vladara carstva koje se proteže kroz galaksiju. Svako carstvo ima svoje unutrašnje i spoljašnje neprijatelje. U tom smislu, igrom se upravlja kroz celine koje se bave raznim aspektima vladanja.
Ponajpre, igra počinje audijencijom na dvoru. Pred cara izlaze službenici, diplomate, tuđini i korporacije. Car jeste besmrtan, ali ipak postoje zaverenici koji će pokušati da ga otruju i ometu u vladanju. To ujedno predstavlja i jedini narativni trag igre. Svako ko izađe pred cara može da očekuje carsku odluku, a kratkoročni ishodi svake odluke jasno su ispisani tako da igrač ne mora da nagađa.
Dvorjani imaju tri osobine, sposobnost, odanost i korumpiranost. Careve odluke često će uticati na to da se ove osobine menjaju, nabolje ili nagore. Povremeno, car može da naredi čistku, te ukloni sve nesposobne, nepouzdane ili korumpirane. Sposobnost utiče na učinak, lojalnost na (ne)učestvovanje u pobuni, a korumpiranost dvorjana oduzima prihod koji se sliva u carsku riznicu. U tom smislu, upravljanje dvorom je genijalna zagonetka.
Genijalnost leži u jednostavnosti pravila koja sinergično tvore celinu višeg reda. Naime, svi dvorjani složeni su u šest ministarstava; Odbrana, Finansije, Pravda, Unutrašnji, Spoljni poslovi i Protokol. Svako ministarstvo ima načelnika odseka, starijeg i mlađeg savetnika koji skladno svom položaju doprinose efikasnosti svakog odseka. Korumpiranost načelnika teže pada nego korumpiranost mlađeg savetnika.
E, sad.
Car ima ograničen broj poena pomoću kojih dvorjane može da pomera po vertikali (napređuje ili ražaluje) ili horizontali (iz ministarstva u ministarstvo). Lošeg činovnika car može i da izbaci sa dvora, ali to košta mnogo poena. Šta onda raditi sa rđavim dvorjanima? Pa, premestiti ih u Protokol, jer tamo ama baš ničemu ne služe (ali ni ne štete carstvu). Osim toga, dodatnu otežavajuću okolnost čini i to što svaki dvorjanin pripada jednoj od pet frakcija, pa je neophodno da se održi ravnomeran broj dvorjana iz svake. To znači da neke idiote ne smete da tek tako uklonite da se ne bi naljutili iz njihove stranke. Tačnije, nije toliko do ljutnje koliko do penala za neuravnotežen sastav dvorske vlade. Ako se, pak, dogodi da određena frakcija ima blagu prednost nad drugima, to je u redu, jer će celo carstvo dobiti odgovarajući bonus.
Carskim finansijama upravlja se pomoću određivanja stope poreza, balansiranjem budžeta (čak sedam stavki, od budžeta za odbranu, preko infrastrukture do raskoši palate). Igrač pregledno dobija sve podatke, a ima ih mnogo. Na osnovu podataka donosi odluke, a ono što čini celu igru elegantnim iskustvom je upravo to što te odluke ne moraju da se donose svakog poteza. Time je ritam igre sasvim prijatan u odnosu na složenost ishoda koji se sasvim fino prikazuju u vidu događaja i izveštaja koje igač dobija na početku poteza. Naposletku tu su i koncesije koje car može da izda korporacijama, a koje najčešće pružaju kratkoročne pogodnosti, a dugoročnu i skupu otplatu.
Ekonomijom se upravlja putem prioritizacije grana industrije (farme, rudnici, metalurgija, usluge), te staranjem da se na mapi galaksije u sklopu carstva nalaze planete i sistemi koji imaju dragocene i retke materijale. Divota ove igre je u tome što svaki sistem ima svoje planete, svoje građevine na toj planeti, te svoje guvernere koji sa carevih pleća uklanjaju sve one radnje koje u drugim igrama ovog žanra (4X) opretećuju. Dovoljno je da postavite zahtevane parametre i guverneri će sami iz poteza u potez, u skladu sa odanošću i veštinom da sprovode careve „petoljetke”.
Naravno, nijedna igra ovog tipa ne može bez novih tehnologija, a Zvezdani monarh ima prilično duboko stablo inovacija. Neophodno je povremeno menjati fokus istraživanja, jer se brzo dođe do naprednih znanja koja zahtevaju progresivno sve više ulaganja i vremena. Napredno carstvo imaće bolju ekonomiju, bolju odbranu i fleksibilnost kad je potrebno uhvatiti se u koštac sa raznim izazovima.
Bez ratovanja nema ni carstva, pa je tako dužnost cara da odredi koliko će flota da bude uspostavljeno, kakav će im biti sastav i ko su admirali. Flote se sastoje od eskadrona, svaki eskadron može da se sastoji od desetak vrsta brodova. I ovde je Kožmik napravio zanimljivu zagonetku. Naime, glavni činilac efikasnosti flote je logistička usaglašenost brodova. Neki imaju veliku vatrenu moć, ali zahtevaju prateće brodove. Neophodno je imati dovoljno komandnih lađa, te onih koje obezbeđuju komunikaciju, i povrh svega zavidnu vatrenu moć i broj letelica.
Flota se sastoji od admirala, viceadmirala i tri komodora. Valja motriti na njihovu sposobnost i odanost, te ih povremeno zvati na dvor da im se lupi packa ili da se nagrade. Car određuje kompoziciju flota, a onda fabrike rade punom parom i staraju se da svi brodovi stignu u svoje jedinice. Car može, ako to želi, da sam upravlja flotama i određuje gde će izbiti novi rat ili kako će se rasporediti odbrana carstva. A može i da izda skup naređenja po kojima će se admirali i komodori voditi. Kad flota dobije bitku u svemiru, sledi bombardovanje planete, te iskrcavanje carskih legija koje će voditi bitke na površini svetova. Legije su ili obične ili jurišnici, u stilu poznatih sci-fi carstava (igra očito ima nadahnuće kako u Zvezdanim ratovima, tako i u franšizi Ratni malj 40.000).
I to su alati koji su igraču na raspolaganju. A galaksija je puna drugih civlizacija, nerazumnih tuđina, opasnih uljeza, pobunjenika. Poput mnoštva tanjira u vazduhu iznad veštog žonglera, igrač će morati da se postara da carstvo ne izgubi prestiž, da su građani zadovoljni, da se carska riznica puni, a protivnici drhte od flota. Igra je podeljena na poteze, a desetak poteza čini jednu celinu posle koje ide novi krug audijencije. Na svakih nekoliko audijencija dolazi nova era, a svaka donosi nove nevolje, pa igra ima vrhunski ritam koji čini da se brzo odvija u dobro odmerenim “zalogajima”. Tako je ispunjena težnja Krisa Kožmika, jer Zvezdanog monarha možete igrati satima, ili svega petnaestak minuta, upravo onako kako vam odgovara.
Igru najtoplije preporučujem, ponajpre zato što za 20 evra (naći ćete je na distributivnoj mreži Stim) dobijate beskrajnu zabavu i kvalitetan proizvod koji se redovno osvežava novim sadržajima.