ŽANR: fantastika/triler

ORIGINALNI NAZIV: La corsa del lupo

IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga

AUTOR: Điđi Simeoni

ZEMLJA: Italija

GODINA IZDAVANJA: 2020.
OCENA:

 

Nova knjiga-integral u ediciji Riznica Boneli. Sastavljena je od tri epizode i kompletira priču. Sa obzirom da je knjiga izašla u jeku pandemije, sigurno dosta vas nije imalo priliku da je nabavi. Tematski je smeštena u Drugi svetski rat i posleratne godine na relaciji Švajcarska – Italija. Sigurno znate da je ovo jedna od tema o kojima mogu neiscrpno da pišem. Pa samom činjenicom šta se lovi u priči moram vam više reči o određenoj jedinici pri Gestapou.

Anenerbe je jedinica za posebne namene, koja ima korene u Tula sekti odakle potiču sva nacistička uverenja, a osnivač joj je Hajnrih Himler. Bila je zadužena za prikupljanje predmeta i relikvija za koje se smatralo da poseduju moći i potragu za njima po celom svetu. Glavni ciljevi su bili Eskalibur, Koplje sudbine, Zavetni kovčeg i Sveti Gral (koji je bio najveći cilj potrage s obzirom na to da sadrži uzvišenu krv i ima veliki uticaj na nacističku religiju u kojoj ’čista’ krv igra glavnu ulogu). Lako je moguće da su i pronašli neke od ovih predmeta (sigurno je da su imali Longinovo koplje), jer su opljačkali pola sveta.

Điđi Simeoni – vrlo plodonosan autor poznat po radu na Lazarusu Ledu, Nejtanu Neveru, Agenciji Alfa, Dilan Dogu, Brendonu, Teksu, Jedna priča jedno doba i drugi.

Od prve strane stripa znamo koji će predmet moći biti lovljen. No, na početku od strane kolekcionara. Ali kako se rat zahuktava, tako i nemačko interesovanje za takve predmete raste. Pa šalju SS-ovca koga zovu Vuk u Italiju da ga pronađe.  Da bi došao do predmeta čini nepojmljiva zverstva. Da, u ovoj priči imamo priliku videti i italijanske partizane, što nije često u dostupnoj nam literaturi. Jedna takva grupa biva umešana u tu nemačku jurnjavu za moći, a moć ostavlja krvav trag, a krv, krv pamti. Krv zahteva krv. Pa tako i nakon rata pamćenje nije umrlo. Kada se Vuk vrati u Italiju po predmet, prepoznaju ga i sledi trka kroz celu zemlju. Pročitajte sami ko će kome presuditi – oni njemu ili on njima… ili novac ipak okreće svet.

Interesantan strip sa aspekta u kom gledamo Italiju kroz jugoslovensku prizmu. Toliko sličnosti, faktički preslikano. Doduše, slično je i po još nečemu, u preterivanju kad je u pitanju doprinos i snaga partizana. Taj prikaz jednostavno nije istinit, ta još bi bili po brdima da Crvena armija nije prinela toliku žrtvu zarad slobodnog sveta. Treba reći da niko sem njih ne bi bio voljan toliko žrtvovati, tako da može se konstatovati da je Hitlerova jedina taktička greška, napad na Rusiju, odlučila rat. Sa svih drugih aspekata, ova priča je uverljiva i nema zamerki na scenario. Crtež je druga stvar, to je i inače Simeonijev problem. Varira i promenjiv je, na trenutke se čini da su dva tri crtača u pitanju, ali može se i prenebregnuti nije baš toliko uočljivo. Da znam, pisci prikaza su zlo, previše su usredotočeni na detalje. Već su mi to rekli, ne sporim istinitost tih reči.

A sad pre nego završim tekst, dozvolićete mi…

Jednog jutra probudio sam se, o bella, ćao! Bella, ćao! Bella, ćao, ćao, ćao! Jednog jutra probudio sam se i okupator je bio tu…. U goru ja moram poći i ako u borbi umrem, tamo me sahrani u hladu kraj prekrasnog cveta. A svi ljudi koji tuda prođu, o bella, ćao! Bella, ćao! Bella, ćao, ćao, ćao! A svi ljudi koji tuda prođu, reći će ti „O kako divan cvet! ” Bella, ćao! Bella, ćao, ćao, ćao! I ovo je cvet fantastičara koji je umro za slobodu!