Za ovu seriju ste vjerovatno jedino čuli ako ste veliki ljubitelj naučne fantastike. Ideja je bila dobra, glumačka ekipa solidna i interesantna, priča je više nego obećavala, ali sve je nekako ostalo nedorečeno. Jednostavno, dopšće vam se ako volite naučnu ili fantastiku uopšte, ali imaćete utisak da je to moglo sve bolje. Mnogo bolje. I teško će ići na bilo čiju top listu SF serija.
O čemu se radi u ovoj seriji?
Radnja počinje u dalekoj budućnosti. Ne znamo tačno koliko dalekoj no nije toliko ni bitno. Komonvelt je najveća civilizacija svih vremena. Država, carstvo, kako ga nazvati, možda državna struktura, koja se prostire kroz tri Galaksije, i to Mliječni put, Andromedu i Triangulum. U njenom samom srcu su Vedrani, super napredna rasa sa planete Tarn Vedra, inače osnivači Komonvelta.
Mi pratimo Dilana Hanta, kapetana super broda Andromeda Ascendant (u daljem tekstu samo Andromeda). Njegov brod dobija poziv u pomoć, koji se ispostavi kao zamka. Naime, genetski poboljšanja rasa ljudi poznatih kao Ničeanci diže pobunu. Da stvar bude još gora, Dilanov prvi oficir i najbolji prijatelj Gaheris Rade je Ničeanac. Andromeda, ma koliko moćan i jak brod bio, ne može da se nosi sa hiljadama ničeanskih brodova. Posada je prinuđena da napusti brod, a kapetan Hant bježi sa brodom ka ivici crne rupe. Tada ga izdaje Rade, dolazi do okršaja, u kojem Dilan uspeva da ubije najboljeg prijatelja čije su poslednje riječi bile: „Ponosan sam na tebe!“
Taj okršaj mu je dovoljno omeo pažnju da brod bude zarobljen jakom gravitacijom crne rupe. Bio je zarobljen 300 godina dok ga nije spasila posada broda Eureka Maru. Oni mu govore da je Komonvelt daleka istorija, da sada važi zakon jačega, da su svi slipstrim putevi do Tarn Vedre davno pali ili uništeni. Idealista, Hant odlučuje da obnovi Komonvelt, uz pomoć svoje nove posade.
I nekako tu vidimo naivnost serije. Nije toliko problem što on želi obnoviti Komonvelt, već što on to vrlo brzo uspije i uraditi. Mi nikad ne vidimo kako on to tačno uradi. Političke igre koje su prikazane u ovoj seriji su često nelogične, često odudaraju od same logike tog svijeta.
Ima se utisak da su scenaristi zagrizli više nego što su mogli da progutaju.
U seriji postoji arhenemezis u vidu rase Magoga i njihovog boga Ambisa. Magozi su dobri negativcci, pomalo zastrašujući. Kako ne bi bili kad se razmnožavaju tako što jedu i siluju ljude.
Drugi negativci ove serije, Ničeanci, su zaista mogli i morali biti bolji. Za nadljude, prilično su ograničeni. Ne zna se jesu li gori oni kao negativci ili je napornija njihova filozofija. Jedino u čemu su dosledni je izdaja.
I to je zanimljivo jedno vrijeme, ali brzo dosadi. Jer, hej Ničeanci su opet promijenili stranu, ili izdali nekoga, po hiljadu tristo pedeset i treći put, ali koga briga.
Poslednja, 5. sezona je bila nešto drugačija, pokušali su nam riješiti neke ranije misterije koje su se vukle od početka serije. Serija je imala neki gotovo fajerflajski šmek tokom te sezone. Epizode su možda najbolje rađene, glavna priča, a i sporedne priče nisu bile pune rupa. Kraj je s druge strane pomalo zbrzan. Išlo se na varijantu gorko-slatkog, ali ispao je osrednji.
Sve u svemu, ovo je serija koja je vrijedan gledanja, samo ne treba imati velika očekivanja. Vidjećete mnogo ideja, priča i pravaca kojima mogu krenuti, ali ne treba očekivati previše od njih. Ostaje žal što serija nije imala bolje i talentovanije pisce.
About Author
