Da je njen tvorac samo na trenutak zastao da razmisli, shvatio bi da je ideja, da položi sve nade u nju, veoma diskutabilna.
Klarisa je gubila dah dok je trčala kroz gustu šumu pokušavajući da se ne saplete o izdignuto korenje. Za nekoga ko je do skoro bio mrtav bila je veoma okretna. Grlo joj se stezalo zbog mirisa koji je dopirao iz svežnja u njenim rukama
U daljini je čula petla kako kukuriče. Dezorijentisana, nije ni primetila da je stigla do ruba šume i da će uskoro krenuti da sviće.
Opsovala je u sebi, a zatim potrčala u suprotnom pravcu i u sebi se iskreno ponadala da taj zvuk nije umislila. Ako ode u selo, potpisala je sebi smrtnu presudu, a opet, ako ne pronađe odgovarajući zaklon, svakako će umreti. Čak su i deca znala da je sunčeva svetlost pogubna za njenu vrstu.
Gusta i lepljiva tečnost se probila kroz smotuljak koji je nosila. Zavrtelo joj se u glavi od slatkog mirisa krvi na njenim rukama, ali je primorala sebe da ostane pribrana. Morala je da bude bistre glave kako bi ispunila svoju dužnost. Obećala je Piru da će njegovo srce biti na sigurnom, da će ga vaskrsnuti. Barem toliko mu je dugovala.
Zaustavilo ju je pucketanje grana. Uspaničeno je počela da se osvrće u pokušaju da pronađe izvor zvuka dok ih nije ugledala. Još uvek se privikavala na izoštreni vid koji joj je promena donela, ali je već dovoljno ovladala ovom sposobnošću da uoči dve prilike kako stoje na nekoliko stotina metara ispred nje. Drveće joj je blokiralo pogled, ali su joj čula postala toliko izoštrena da joj se na trenutak učinilo da ih može videti kroz stabla.
Mladić i devojka su se za nekoliko sekundi našli pored nje. Pokušala je da ih izbegne, ali bili su mnogo brži i jači.
,,Otac ti šalje pozdrave, Klarisa“, prošaputala joj je devojka na uvo grabeći je za ruku. Jeza se polagano počela spuštati niz kičmu. Zapravo, nije je zaista osetila, oni ne osećaju hladnoću, ona više ne oseća hladnoću, ali bio je to naučen osećaj.
,,On nije moj otac“, procedila je pokušavajući se iščupati iz stiska prstiju koji su se zarivali u njenu ruku.
Mladić ih je za to vreme posmatrao skrštenih ruku. Izgledao je kao da bi istog trenutka zaspao, toliko mu je sve ovo bilo dosadno.
,,Naravno da nije, nosiš u rukama srce svog tvorca.“
Zadržala je dah, mada zaista nije imala potrebu za disanjem. Još uvek se navikavala na svoje unapređeno telo. Pogledala ih je bolje. Trebala je da ih se plaši. Po njihovoj crnoj odeći je bilo lako zaključiti da su oni jahači smrti. Njihov posao je bilo ubijanje sopstvene vrste po naređenju Oca.
Znala je da samo čistokrvni imaju dar da umnože svoju vrstu. Njihova krv je sveta i omogućava mrtvima da ponovo hodaju zemljom, i to u poboljšanoj verziji koja ne stari i koju nazivaju vampir.
Setila se kako su u prošlosti ljudi lovili čistokrvne vampire znajući za njihovu sposobnost što ih je dovelo skoro do potpunog istrebljenja, sve dok na kraju nije ostao samo Otac. Zahvaljujući njemu, njihova vrsta je spašena, ili su bar tako svi mislili dok se Pir nije pojavio. Kao jedini čistokrvni vampir, Otac je uživao ogromno poštovanje. Bio je toliko cenjen da je postao glavna figura vampirskog sveta, poput samog kralja.
Pir, čistokrvni vampir izuzetne lepote, je u svemu Ocu postao konkurencija pa je borba za prevlast ubrzo počela. Želeo je da povrati vampirskoj vrsti staru slavu, dok je Otac vampire držao u šaci i upravljao njima po sopstvenom nahođenju.
Nije dugo vremena bilo potrebno da se njihova vrsta podeli na one koji su stali na stranu Oca, verujući da im je trenutno dobro i da im dodatni egocentrični čistokrvni vampiri nisu potrebni, i na one koji su želeli izlaz iz apsolutne vladavine jedne osobe.
Jedini način da se dobije čistokrvni vampir je da se takav rodi. Bar jedan roditelj mora da bude čistokrvan kako bi nastalo dete koje će biti u mogućnosti da pretvara ljude u vampire. Šanse da se takvo dete rodi su uvek bile polovične. Samo zato što su roditelji čistokrvni ne znači da će i dete naslediti njihovu sposobnost prenošenja vampirizma.
Običan vampirski ugriz ne ostavlja dugotrajne posledice po žrtvu, osim ako se ne radi o ispijanju krvi do smrti.
Nesposobnost da se nastavi vampirska loza je za čistokrvne značila veliku sramotu. Ništa se nije moglo uraditi povodom toga. Isto kao što nije moguće izabrati pol deteta, tako je nemoguće izabrati da dete dobije ili ne dobije dar.
Kako je vreme prolazilo i Otac nije dobio ni jedno dete, njegove pristalice su počele da sumnjaju da on možda i nije čistokrvan kako je sebe predstavio.
Postojale su razne glasine o tome odakle je Pir došao i zašto se ranije nije pojavio. Ali, jedno je bilo sigurno, nekoliko desetina konkubina je već bilo spremno da Piru podari naslednika.
Da bi ga se rešio, Otac je poslao čitavu vojsku jahača smrti da ga ubiju, međutim, Pir je sklopio dogovor sa Klarisom, budalastom devojkom koja je pristala da bude njegov sluga u zamenu da joj vrati brata iz mrtvih.
Njen život za bratovljev.
Pristala je.
Tada se to činila kao razumna odluka. Piru je bio potreban neko ko nije poznat vampirskim krugovima. Neko ko nije upadljiv i ko je voljan da umre i da se ponovo rodi kako bi njemu pomogao, a Klarisa je ispunjavala sve kriterijume.
Postala je vampir, iščupala je Pirovo srce i krenula što dalje od Oca. Verovatno se sada i njen brat privikava na nove sposobnosti koje je dobio. Postali su vampiri u istom trenutku od istog tvorca.
,,Predaj nam srce!“, progovorio je mladić.
,,Ako vam ga predam, uništićete ga.“
,,Naravno, ali nisi u nekoj poziciji da biraš“, podsmehnuo se.
Bila je to istina. Dogovor nje i Pira je bio da odnese njegovo srce van domašaja Očevih jahača smrti i da ga vaskrsne. Život svakog vampira se nalazio u srcu koje nije kucalo. Ukoliko je ono netaknuto, vampir će se ponovo roditi uz pomoć malo ljudske krvi pa makar i celo telo bilo iskasapljeno.
Već je dosta odmakla na sever, a da je imala još malo vremena, možda bi stigla do Severne Zemlje gde Otac nema pione.
,,Odbijam“, procedila je.
,,Sama si to tražila.“ Mladić je dao znak glavom svojoj saputnici. Stisak se pojačao i ona je osetila kako joj se kosti u ruci mrve a mišići kidaju. Bol je bila toliko jaka da je potisnula njen vrisak, umesto toga je samo tiho zaječala.
Mladićeve oči su se razbistrile, više nije izgledao kao da se dosađuje. Zario joj je ruku u grudi i iščupao srce. Bilo je veoma čudno videti sopstveni organ u tuđim rukama. Mogla je da se zakune da je na njegovom licu videla gađenje što je uprljao bele ruke. Potom je skupio šake i njeno srce je nestalo u njima pretvorivši se u zgnječenu masu.
Za vampira je to značila smrt. Za Klarisu se drugi život završio.
Dok je padala na hladnu zemlju, krajičkom oka je videla kako joj devojka vadi drugo srce iz smotuljka i gnječi ga na isti način.
Svet oko nje je nestao. Dok je tonula u ništavilo pomislila je kako su lako naseli na njihovu smicalicu. Srce njihovog tvorca nije nosila ona već njen brat, a on je već odavno bio u Severnoj Zemlji.
Autor: Tamara Đurđević