I ovog puta, Netfliks se potrudio da da odgovor na večito pitanje: „Kako bi bilo da Srednju Zemlju preselimo u Los Anđeles i ukrstimo to sa Hari Poterom?“. Najnovije ostvarenje koje je izašlo iz Netfliksove rerne pod imenom „Bright“, pruža nam delimičan oset kako su producent Dejvid Ajer i pisac Maks Landis to zamislili.
Po prvim minutima u segmentu gde se predstavljaju produkcijske kuće, vidim da će se u filmu obrađivati socijalne teme koje stvaraju talase u Američkom društvu. Za nekog ko jednostavno ne prati takva dešavanja, početak filma i šareni grafiti mitskih stvorenja će samo izazvati negativan utisak i promenu kanala, međutim, ja sam ipak presedeo termin od dva sata.
Prikazom grafita i murala epskih borbi u uvodnim scenama nam se predstavlja društvo u kom dominiraju davno podeljene strane koje sada funkcionišu kao bande, a takvu tvrdnju potvrđuju i policijska rotaciona svetla kao i murali policije koja teroriše krimogenu populaciju Orkova.
Po već ustanovljenim Holivudskim stereotipima, Orkovi su u ovom filmu kolektivno zauzeli ulogu crnaca gde se Orkovi smatraju prljavom, divljačkom rasom prema kojoj svi imaju averzije. Pored Orkova imamo i Vilenjake koji su zauzeli mesto elite, bogataša i stereotipe bele rase kao i naslednike Iluminati imperije. Mesto ljudske rase postavljeno je između ova dva sveta prema kojoj niko nema posebno mišljenje, što deluje neobično da ljudska rasa bude tako lepo prihvaćena od strane drugih. Unutar ljudske rase, podela „domaćih“ svedena je na minimum da bi se naglasila rasa kao celina, što je totalno nerealno, jer ljudska rasa već ima svoje podele i averzije. Glupo je misliti da će se pojavom novih rasa ljudska ujediniti, jer će uvek biti onih koji insistiraju na „čistoći“ rase, što u ovom filmu rade Orkovi i Vilenjaci.
Priča prati lik Derila Varda kog tumači Vil Smit i njegovog partnera Nikolasa Džakobija kog tumači Džoel Edžerton koji je uzgred prvi Ork u jedinici. Već u startu postaje jasno ko je junak a ko zloća, jer je Smitov lik formiran kao izuzetno otvorena osoba, liberalnih ubeđenja i ljubitelja svih rasa iliti „vlažni snovi milejilanih komunjara“. Ork Nik, nasuprot Vardu, nije poprimio stereotipe opakog dase koji živi za „fajt“, već se sveo na „dobričinu“ kog svi mrze zbog njegovog porekla. Sam tandem dobro parira rasističkim stereotipima koji su bili zastupljeni kada je crncima dopušteno da stupe u službu, mada sa modernim obrtom gde crnac izigrava racionalnu osobu, a Ork nešto drugo.
U prvom delu filma, radnja je rezervisana za vezu između Varda i Nika, i Nikovu nesposobnost na terenu, kao i sav pritisak koji trpi od članova policije zbog toga. Navodno je Nik dopustio neidentifikovanom Orku da se izvuče nakon što je ovaj prethodno upucao Varda pumparicom u grudi. Ova informacija se konstantno vrti kroz film kao i pitanje „Jesi li Ork (crnac) ili policajac?“ na šta Nik nebrojeno puta odgovara da je policajac, jer ga je klan odbacio.
Film je mogao da se osloni na ovaj tok radnje, na život policajaca u rasom i klasom podeljenom društvu i skonča nekom epskom porukom kako je diskriminacija pogrešna, ali neee, gospoda ‘oće napetu akciju. U drugom delu filma, saznajemo za davna proročanstva, bande i „magiju“ koja je davno izgubljena u ratnim pohodima da se zaustavi „Tamni Gospodar“. Film je po svim merilima već dovoljno fantastičan gde je uvođenjem magije u jednačinu film izgubio prvobitni smisao.
Konci se dodatno mrse kada na scenu stupa nekoliko bandi od kojih je svaka rezervisana za po jednu rasu koja želi čarobni štapić iliti oružje velikih moći. Pored bandi, uključuje se i Magijski Biro kao i Vilenjačka Mafija kojoj dotični štapić pripada. Ceo tok radnje se sada izjednačava sa filmovima „B“ produkcije koja se pretežno odvija u jurnjavi, skrivanju i obračunu sa bandama koje žele štapić.
Dobre strane
Od dobrih strana, moram da pohvalim dobro odrađenu pozadinu i istoriju Orkova koja se daje u malim dozama. Scene rasne netrpeljivosti prikazane su dosta uverljivo, mada se to i očekuje jer je rasizam mahom Američki problem. Pohlepa i prljavost policajaca u datim situacijama, takođe je svedena na razuman i shvatljiv način da podseća na epizodu „ŠTIT“ sa Majklom Čiklisom. Film odiše realnošću putem simbolike koja je prisutna kod Meksičkih bandi, stila oblačenja i komunikacije. Pojedine scene me podsećaju na film „Poslednja Patrola“ sa Džejkom Gulenhalom.
Pored svega ovoga ne bih mogao da opišem ili uporedim ovaj film sa ostalima koji su mu donekle slični, jer se sve svodi na jednu te istu temu. Mogao bih da pohvalim da „Blistavi“ odudara u jednom delu, jer povlači korak napred od svih već viđenih filmova sličnog karaktera. Ovog puta se Netfliks nije plašio da pokaže golotinju i krv tako da je to mali plus od mene, ali ne dovoljno da se spasi. Veštački efekti i scene borbe prate tok i raspored likova na terenu, dijalozi su uverljivi kao i većina likova, mada su preterali sa Vilom Smitom.
Loše strane
Sve deluje kao lukav plan da se ljubiteljima akcije i fantastike plasira neka socijalna tema. Dobra strana toga je da se na umetnički način prikazuje drugačiji stav, a loša strana je da se taj stav uporno forsira. Postavlja se pitanje: da li je za tako nešto odgovorna publika i potražnja, ili je posredi politički lobi koji traži nove regrute?
Najviše mi je smetala akcija, jer je delovala bespotrebno za temu koja sama po sebi može dosta da pruži. Zaplet, koliko god bio fantastičan, izgubio se na okretnoj tački kada su bande uzele učešće u priči. Od oružja, pumparice su najčešće korišćene, što bode oči s obzirom da su bandama dostupne praktičnije puške i bolje oružje. Magijski deo se periodično pojavljuje kao i funkcija bandi koje se bore protiv zla, tako da je deo sa magijom potpuno podbacio zbog manjka informacija o njoj.
Kao pogrdnu frazu za Orkove koriste reč „svinjokožci“, što Azijati koriste za belce pa mi je cela fraza urnebesna.
Zaključio bih da je „Blistavi“ zanimljiv projekat iako nisam za to da se političke teme forsiraju na tako očigledan način. Netfliks izgleda želi da se uključi u društvo sa modernim temama i prezentira ih široj masi. U „Dželatu“ su se suzdržavali, dok su ovde svesno išli da čačkaju mečku i trče pred rudu. U narednim nedeljama očekujem razne skandale sa Vilom Smitom i javne prozivke na Twitteru – ili kako je ova socijalna mreža poznatija „Cancer International“.
Na skali do deset Marvina sa desetkom kao „pun pogodak“, ocenjujem „Blistavog“ sa solidnih ‘5 Marvina’ i preporučujem svima da ga pogledaju pa makar zbog ideje i načina na koji se tema „rasizma na ulici“ razvlači. Ukoliko vam se to ne sviđa, akcija se ubrzo pojavljuje. Do sledećeg gledanja, peškire u ruke i bez panike.