U carstvu gde pojam mitskog udiše život u sam vazduh, dve suprotne staze tkale su zamršenu tapiseriju koja je definisala eru epske fantastike. Na jednom kraju stajao je žestoki i nepopustljivi svet mača i čarobnjaštva, predstavljen genijem Roberta E. Hauarda. Na drugoj, večna čarolija visoke fantazije, oličena majstorskim pričama DŽ.R.R. Tolkina. No, iako su ponikli sa istog tla mašte, njihove filozofije igraju u oštroj suprotnosti, a svaka osvetljava aspekte kosmosa bogatog mogućnostima.

Plamen Hauardovog mača i magije

U zamračenoj kafani smeštenoj u suncem okupanim ravnicama Hiborije, nalazimo jednu grubu figuru – Konana, ratnika iskovanog u vatri borbe i kaljenog okrutnom rukom sudbine, kako nateže duboki vrč tamnog piva. Miris dima, znoja i krvi obavija ga kao teški ogrtač. Ovo je svet u kome magija treperi ne kao zvezde na nebu, već́ kao iskre haosa – primarna sila koja je istovremeno zavodljiva i podmukla.

Hauardov mač i magija pulsiraju sirovim intenzitetom. Sukob je često privatna afera, a ne epski sukob vojski (što takođe nije strano), već́ lične osvete i potrage podstaknute individualnom ambicijom – bitka čoveka protiv čoveka, čoveka protiv zveri i čoveka protiv sveta koji je ravnodušan prema njegovoj nevolji. U takvim narativima, ulozi odmah rastu; napetost se čvršće namotava sa svakom tetivom mišica i nabranom obrvom pred slabim šansama. Likovi poput Konana ne uspevaju u oblastima uzvišenih moralnih debata, već́ u škrtini i prljavštini preživljavanja.

Dihotomija moći koju pružaju tajanstvene energije služi da osvetli mračniju istinu – putovanje samootkrivanja, postavljajući čitaocima bezvremensko pitanje: kako se kretati svetom izgrađenim na nasilju kada duša čezne za nečim većim? Konanova svojevrsna i nemilosrdna potraga za identitetom usred haosa odražava Hauardovo istraživanje najprimalnijih instinkata čovečanstva.

Spokojstvo Tolkinove visoke fantazije

Mnogo liga preko plodnih livada i drevnih planina, usred bajkovitih proplanaka Vilin-roda i veličanstvenosti Maglenih planina, pokreće se jedna drugačija vrsta magije. Ovde, pod svetlucavim zvezdanim svetlom, leži carstvo visoke fantazije – srce Tolkinovog legendarijuma. Borbe oblikovane ne individualnim sjajem, već́ kolektivnim mitovima, odjekuju kroz isprepletene sudbine i težak teret usuda koji obavija i velika, i mala bića. U Tolkinovom svetu, suština života prepliće se sa tkanjem stvaranja. Ovde nalazimo Froda Baginsa, dok postaje heroj koji ništa ne sluti – hobit koga sopstvena malenkost čini izrazito „čovečanskim“ u suočenju sa monumentalnim zlom. Ulozi su kosmički, odjekujuća je velika tema borbe dobra protiv zla i svetlosti protiv tame. Od mirnih i zelenih livada Okruga, preko uzvišenih tornjeva Rivendela, do senkama posednutih pustoši Mordora, narativi spajaju priče o žrtvovanju, drugarstvu i dubokoj boja za nadu u svetu koji se nalazi na ivici uništenja. Tolkinova sposobnost da neguje jezike, istoriju i zamršenu geografiju dala je njegovim pričama jednu dubinu koja ponekad nedostaje Hauardovim narativima, iako bogatim ozbiljnošću i neposrednošću. Dvostrukost nade i očaja cveta u epskim potragama koje su prevazišle pojedinca, dovodeći u pitanje samu suštinu onoga što znači biti deo veće zajednice.

Konvergencija svetova

Česta je tema poklonika fantastike ovog prvog protiv onog drugog. S&S i High Fantasy predstavljaju dva pola istog sveta čiji smo mi zaljubljenici. S ovom temom često flertujem na raskrsnici tih univerzuma, a na toj raskrsnici dveju moćnih priča jasno mogu nazreti skrivenu nit jedinstva. Dugi, naporni putevi Hauarda i Tolkina vijugaju kao dve velike reke koje napajaju isto more. Oba carstva dele jedinstveno srce – srce epske fantastike, gde su se mačevi sukobljavali, a pejzaži svetlucali pod teretom neispričanih priča.

I kada se mnoge bitke vode i gube, heroji oba sveta nastavljaju da podsećaju stanovnike svojih kraljevstava da, bilo mačem ili nadom, narativ čovečanstva uvek korača napred. Heroji bi ponekad postali odmetnici, dok su ovi drugi neretko postajali nevoljni spasioci, odražavajući bezvremensku složenost izbora i posledica.

Na neslućenim granicama dveju supoloženih tačaka, jasno vidim Konana i Froda dok stoje licem u lice – u tom jednom trenutku ne odmeravanja se, već́ kristališu suštinu epskih priča. Svaki od njih nosi težinu svojih putovanja, a mi iz priloženog shvatamo da je svaka legenda šapat istine, koja odzvanja kroz vekove, povezujući njihove sudbine.

U kovitlajućim senkama i eteričnim svetlima, dok bitke besne sa obe strane jaza, zajednička potraga za razumevanjem i pripadanjem tutnji glasnije od zveketa mačeva. Dakle, unutar velikog narativa epske fantastike, mač i magija plešu upredo sa visokom fantazijom, svakim korakom ističući svedočanstvo o dualnostima koje prizivaju najveće snage i najdublje mane čovečanstva.

I tako epopeje nastavljaju da se odvijaju u srcima i umovima onih koji se usuđuju da sanjaju, podsećajući sve da je u tapiseriji fantazije svaka nit, bila oštra ili meka, doprinela stvaranju priča dostojnih večnosti.