Ž ANR:
ORIGINALNI NAZIV: Shi 1-4
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
SCENARISTA: Zidru – Benoa Drusije
CRTAČ: Hoze Homs
PREVODITELJKA: Bojana Janjušević
ZEMLJA: Francuska
GODINA IZDAVANJA: 2017-
OCENA: 
Opet smo, u sada već, eminentnoj ediciji Stari kontinent gde Čarobna knjiga objavljuje evropske klasike ili ona ostvarenja koja imaju nakanu postati deo istorije devete umetnosti. Baš u potonjim leži najveća vrednost edicije, jer su to stripovi današnjice, stripovi kakve želimo da čitamo i kakvi ni u daljoj sutrašnjici nikome neće biti mrski. Zapravo, impresionira insistiranje izdavača na upravo tom segmentu, s obzirom na to da je ovdašnji fandom izuzetno okrenut prošlosti i godi mu isključivo staro, već poznato, u novom ruhu. Tako da se povremeno čini da Čarobna knjiga rizikuje na poslovnom planu da bi menjala stanje stvari i zahteve publike. Oni to mogu, jer su postali nemerljivo uticajni kako tržišno tako i kod publike, a sistem se menja ili ruši samo iznutra. Greška bi bila pomisliti da su u transformaciju scene ušli nepromišljeno, i dalje objavljuju velike klasike fantastike, ali sve češći su naslovi i autori koji do sada nisu prevođeni. Trebamo biti vrlo zahvalni zbog te činjenice, jer smo bili u situaciji da nemamo uopšte dela iz poslednjih trideset-četrdeset godina barem što se tiče žanrovske literature i stripa. Danas je stanje mnogo bolje, pogotovo za strip koji faktički ne kasni za svetom. U književnosti još uvek treba mnogo raditi na tome, jer je tu tvrdo jezgro fandoma koje bi rado videlo reprinte dela iz šezdesetih i sedamdesetih prošlog veka, ali ide i tu nabolje uz ustupke. Što je i logično demistifikacija relikvija, ne ide preko noći, to je proces, i pokrenut je, koji će neumitno doći do kraja.
Vrlo je retko da se autor snalazi u više žanrova. Iako bi po logici stvari trebalo da je žanr samo alat za majstore pera, to jako često nije tako ni među najboljima. Mnogi se osećaju sigurnije u zatvorenim nišama određenog žanra. Ipak, oni istinski maestri pisane reči ne haju za bilo kakva ograničenja, ruše sve pred sobom, sa posebnim osvrtom na tabue i pravila. Stoga nam je Zidrouva mešavina žanrova zadivljujuća, plus na neki način je dah novog doba u krinolini. Umešnost pokazana pri izvedbi govori u prilog tome da smo imali sreće da se sretnemo sa nekim ko se oslobodio straha i ko će ostaviti veoma dubok trag u devetoj umetnosti. Posle čitanja ovog smo prilično osokoljeni, jer smo uvereni da je budućnost stripa i te kako svetla.
Zidru – Benoa Drusije – belgijski scenarista. Oprobao se u svim žanrovim. Posebno je cenjen kao autor kvalitetnih reinterpretacija klasičnih stripskih junaka poput Spirua, Krcka, Marsupilamija i Kliftona. Potpisao je nekoliko desetina scenarija, a neki od najzapaženijih su La peau de l’ours, Marina, Les beaux etes i Ši.
Hoze Homs – španski crtač. Radio je na Crvenoj Sonji, ali je napustio SAD zbog ograničenja u rokovima i umetničkoj slobodi. Saradnju sa Zidruom počinje sa naslovom La vieille dame qui n’avait jamais joué au tennis et autres nouvelles qui font du bien,. Posebno se istakao adaptacijom trilogije Milenijum Stiga Lašona, po scenariju Silvana Runberga.
Pripovest koju možemo okarakterisati sa, osveta ima žensko ime. Priča se odvija u dva vremenska toka, nekad gde je sve počelo i sad gde je sve eskaliralo na viši nivo. Zastupljeniji deo je početak u viktorijanskoj epohi. Jedna nepravda pokreće lavinu događaja koji će odvesti do osnivanja organizacije zvane Ši i teško onom koga označe znakom smrti. Nesalomive heroine, demoni, kolonijalizam i ustaljeni patrijarhat prožimaju svet u kom, ironično, vlada žena, majka, kraljica gvozdenom rukom i čeličnom voljom. Priča stara hiljadama godina o ugnjetavanju i ustanku obespravljenih na nov, svež način. Fantastika u delu je do polovine radnje skrajnuta, a potom postaje neophodna. Kada biste nas pitali gde bismo žanrovski smestili delo, bilo bi to negde između stimpanka i horora.
Izvanredan strip, deveta umetnost je dobila novu veliku stvar. Teško je tražiti mane nečemu što je sjajno, ali svemu se mogu naći zamerke kada se poželi. Pa tako nakon dobrog promišljanja smo izveli zaključak, uz obilan trud, da scenario na trenutke koristi fantastiku kao duha iz lampe, i to da se u vremenskom periodu gde se priča dešava, pre se može sresti istopolna ljubav između muškaraca, jer žene nisu imale moć da se deklarišu, i ovo ne govorimo zbog samog odnosa, već jedan od protagonista bez da zna za vezu ih naziva lezbačama. Ali trebalo bi da zanemarite naše cepidlačenje i pročitate priču kojoj dajemo maksimalnu ocenu. Tome je naravno doprineo i vanserijski crtež, iznimno kvalitetan, da tako kažemo.
Posle svega rečenog sumnjamo da vas treba nagovarati da kupite ovaj strip i ukrasite kolekciju budućim klasikom devete umetnosti. Ši je možda znak smrti, ali i svetla sutrašnjica te ćete zaista mnogo požaliti ako ga ne pročitate i ušuškate na policu, kako blago i zaslužuje. Stoga, pohitajte do prve striparnice i oplemenite svoju riznicu.