Ljudska rasa je po prirodi ljubopitljiva. Svi imamo bar jednu komšinicu koja bi sve da zna o nama. Dok smo mali ne samo da bi smo sve da njušnjemo nego i da neretko strpamo u usta. Potreba da svim čulima doživimo svet oko nas je praiskonska.
Ali, gde je granica naše ljubopitljivosti? Posebno kad njome žrtvujemo nekog drugog, neretko mu za to ne traživši dozvolu. I još češće pravdajući to u ime nauke ili vere. Ovo su neki od najmorbidnijih eksperimenata u istoriji. Nažalost, sigurno postoje i žrtve onih koji će zauvek ostati pod oznakom: „Top secret“.
KLONIRANJE: Klonirana ovčica Doli (koja je zapravo bila 276 primerak iste ovce) je pomerila granice studija o reprodukciji. Nakon svih konfeta i instant rađanja teoretičara zavere, jedna druga vest nije bila baš objavljena uz veliku pompu. Samo 1-5% animalnih sisara preživi . Česte abnormalnosti (proždrljivost, kolaps jetre, prerana smrt, bolesti srca, plućni problemi, uvećani organi, nefunkcionalan imuni sistem,) Uzrok je u genima koji ili su neaktivni ili hiperaktivni nakon dupliranja. U podeli jajne ćelije se zagubi mnoštvo hromozoma. Partenogeneza u izveštajima donosi samo gubitke. Neophodnost proteina kalmodulina je zakazala. Zasaćeni subjekti se razlažu sami. Ako i stignu do dve ćelije 27.000 glasnika RNK indikatora proteina se uruši. Transkripcioni faktori su najteži geni za reprogram.
Iako nauka uporno žrtvuje ovce, zečeve, svinje, koze, krave, miševe, majmune pa i ljudski genetski sadržaj još uvek smo daleko od štancanja Storm trupersa. Bili smo negde na 6. generaciji kloniranih miševa kad se neko dosetio da klonira čoveka. Klonovi su inače sterilni, stare ubrzano i još brže razvijaju ćelije raka. Kloniranje čoveka izgleda poput veštačke oplodnje samo što se u ovom slučaju otklanja DNK jajne ćelije. I gle čuda, shvatiše posle mase puta da svaka jajna ćelija na svetu ima svoj ritam pa im je postalo skoro nemoguće da usklade vreme sazrevanja sa kloniranjem (kloniranje je proces od nekoliko minuta do nekoliko sati a svi znamo koliko u realu traje deoba ćelije pa i sam razvitak ploda). „Sve što je brzo to je i kuso”, kaže narodna, pa praviti ljude bez pola organa ili imunog sistema je apsurd. O moralnoj dilemi da ne govorimo. Naučnicima ni miševi ne mogu da trepću ili mrdaju ušima a šta ostaje za čoveka i sve njegove prefinjene funkcije. Jedino što je očito je da incestualno začete životinje imaju manje defekata prikloniranju. Ljudske ćelije kože ili mozga su tzv. „utihnute” ćelije što znači da kad dostignu punu formu to je to. Ne mogu ćelije kože stvarati ćelije srca.
Za kloniranje čoveka, teoretski, potrebno je u oko 1.7 miliona dolara. Ako bi ste klonirali ljubimca moraćete izdvojiti 50.000 dolara za psa ili 35.000 za mačku, 15.000 za kravu, 4.000 za kozu zatim naći veterinara voljnog da uzme tkivo i poslati ga u „Viagen” institute. Belgija, Švedska, Nemačka, Italija, Irska, Engleska i Španija su zakonom dozvolile kloniranje u terapeutske svrhe (šta god to značilo). Boselier (Raelski pastor i CEO „Clonaid-a”) objavio je 27.12.2002. god. da su uspešno klonirali čoveka (što zvuči neverovatno kad znamo da su vodeći eksperti Teruhiko Vakajama i Riuzo Janagimaši se jedva natezali sedam godina sa mišem po imenu Fibro). Ova beba, po imenu Eva je rođena carskim rezom i sa njom je postalo jasno da klon nikad nije istog uzrasta (daleko smo i od te mašinerije), da nema apsolutno nikakva sećanja ili znanja kao original već samo deli identičan DNK. Dok jedni plaču da se vrati ptica Dodo (poslednji put viđena 1660-e) drugi bi da ožive Tiranosaurus rex-a. Naučnici odbijaju da vrate pticu jer njena jaja jedu brodski pacovi (ne znam šta da mislim o ovom odgovoru) ali se u podizanje Pterodaktila iznad naših glava ulaže mnogo novca. Klonirana maca Garlik (britanski kratkodlaki mačak, rođen u Pekingu nakon samo 66 dana nakon što je prebačen embrion surogat majci se drži sjajno. Samo, klonovi imaju još jednu manu. Agresivni su pa čak i zli. Klonirani ljubimci Barbare Strejsend su živ primer a pošto ona kuka širom interneta lako je za pronaći (kako ovo neodoljivo podseća na „Groblje mrtvih ljubimaca”, zar ne?). O eksperimentu „Adam i Eva” koji je Mengele sproveo deleći Hitlerov genetski material nemačkim i jevrejskim porodicama se malo zna (proba odrastanja u različitim uslovima). Ali verovali ili ne, čuveni tragač za nacistima, Simon Vizental ih je pronašao.
PRESAĐIVANJE CELE LJUDSKE GLAVE: Italijanski hirurg, Serđo Kanavero je objavio da je uspešno transplatirao glavu sa jednog na drugi leš u trajanju od 18 sati. Ovo je izveo u Kini (Xiaoping Ren, Harbin medicinski Univerzitet). Međutim, taman što je objavio da će javno izvesti transplant sa živog subjekta, dobrovoljno prijavljenog Valerija Spiridonova (33 godine) koji pati od „topljenja“ mišića, ovaj je odustao. Tako smo ostali bez uživo prenosa 2017. godine a Valeri je zaključio da mu je sasvim dobro na Floridi, oženjenom, sa detetom i na čelu firme.
CARSKA JAPANSKA JEDINICA 731: Tek 1984. god. Japan obelodanjuje (naravno, što je šturije mogao) aktivnosti ove jedinice. U ime pripreme za rat mikrobima radili su na stvaranju biološkog oružja vršeći eksperimente nad kineskim i drugim Azijskim civilima. U ovome su učestvovale medicinske škole, akademije pa i druge institucije. Zaražavali su žrtve kolerom, antraksom, kugama, tifusom i drugim patogenima. Obdukcija na živo, izlaganje opekotinama ili smrzotinama i konstantno otvaranim ranama, ostavljanje na ledu ili otvorenih stomaka, amputacije bez anestezija, prišivanje delova tela na njima nepodobna mesta, potpomaganje gangrene, ubadanje dok su nabijeni na kočeve, primoravanje ljudi da piju slanu vodu, davanje pogrešnih krvnih grupa pa neretko i životinjske krvi ljudima, višesatno izlaganje rendgenskim snimanjima, sterilizacije, bacanje ljudi unutar centrifuga dok ne preminu, spaljivanje bacačem plamena i kompresione komore u kojima su neretko eksplodirali su podjednako surove kao i činjenica da im je Amerika nakon rata dozvolila slobodu u zamenu za beleške. Ni ovde nije izostalo eksperimentisanje sifilisom. Muški zatvorenici zaraženi ovom opakom bolešću bili su primorani da siluju zatvorenice da bi nadležni ove jedinice mogli da izučavaju prenošenje bolesti. Ako bi zatvorenice ostale trudne posle silovanja od strane čuvara na njima bi isprobavali oružja ili bi ih zaražavali pa prevremeno vadili fetus da vide kako izgleda. Nisu odgovarali čak ni za raspršivanje buvama zaraženim kugom, spakovanih u bombe, koje su izbacili iznad Kineskog sela Kuzao (kao ni za ostale zločine nad Kineskim stanovništvom koji su se dovijali i pre rata). Te 1940-e godine 2.000 ljudi je preminulo od kuge a još hiljadu u obližnjem gradu kad su zaraženi radnici pruge to odneli tamo. Mesto zločina, nakon predaje Japana je sravnjeno zbog dokaza, 400 preostalih zatvorenika je streljano ali je masa zaraženih pacova puštena što je rezultiralo smrću preko 30.000 kineza. Neki od zločinaca su kasnije postali ugledni naučnici univerziteta.
EKSPERIMENTI SA NESPAVANJEM, CIVIL EDICION: Kviz u kome je „samo“ potrebno da ne spavate dok brojite gomilice novčića izgleda jednostavan način za dodatni honorar od milion dolara (Awake: The milion dollar game, Netfliks) jer to je samo 24 sata. Da bude začinjenije nakon 12 dnevnih sati takmičar koji je izbrojao najmanje ispada. Tokom noćnih 12 sati testirani su igrama izdržljivosti, balansa, fokusa i slično a u zoru, ako bi takmičar uspeo da pogodi tačnu sumu novčića pobedio bi. U drugom eksperimentu grupa ljudi, zatvorena u kući nije spavala cele nedelje (Engleska, tv šou, po uzoru na Velikog brata- izolacija). Držani su budnim na silu dok su izvršavali zadatke a sve u ime 100.000 funti s tim da svaki put kad bi takmičar zatvorio oči na više od 10 sekundi od te sume se odbijalo 1.000 funti. Da bude gledanije maltretirani su gledanjem slika koje se suše, relax masažama i brojanjem ovaca. Šestoro je odustalo, jedan je iznesen sa trajnom krizom identiteta a pobednica je otišla sa 97.000 funti.
Radio voditelj Piter Trip pokrenuo je projekat nespavanja u ime dobročinstva deci. Rešio je da ostane budan tačno 201 sat (osam dana). Prva dva dana je bio enegretičan ali nakon toga doktori i naučnici koji su ga posmatrali imali su šta da vide. Umišljao je da mu gori stolica, cepao je cipele u panici jer su mu izgledale prepune paukova. Nauka veruje da je sanjao budan. Poslednja tri dana davali su mu droge da ga održe budnim. Skupivši ogromnu masu novca spavao je 13 sati. Porodica i prijatelji tvrde da više nije bio isti do te mere da otvoreno sumnjaju da to i nije pravi Piter.
Pacove nespavanje dovodi do smrti dok čovek može i da se provuče ako uleti u mikrospavanje (ono kad zakucate na sekund). Ipak i za ljude postoji granica. Godine 1984, ruska doktorka Marija Manaceina je rešila da odredi da li je važniji san ili hrana. Eksperiment je sprovela na štencima. To je dovelo do smrti brojnih šapica. Samo godinu dana kasnije odvio se sličan eksperiment na univerzitetu u Ajovi, ali na ljudima. Nakon 90 sati halucinacija i paranoje zaspali su duboko. Iako su im puštali struju i bockali ih nijedan od tri subjekta se nije probudio.
I u ovom slučaju CIA se potrudila da se upiše u listu morbidnih eksperimenata. U svrhu informativnih saslušanja. Najduže zabeležena satnica mučenog zatvorenika je 180 sati (više od nedelju dana). Ovo su mogli uredno da „vide“ kod svojih ruskih kolega poznatih po treningu do krajnjih granica kako vojnika tako i sportista. Neki naučnici izvode eksperimente na sebi na primer. 1938. dva istraživača Natanijel Kleitman i Brus Ričardson otišli su u Kentaki Mamut pećine da bi izveli eksperiment nespavanja u trajanju od 32 dana. Bez sunčevih zraka, u lavirintu podzemnih hodnika, bez osećaja za vreme. Iako nema dokaza da nisu dole ipak pajkili deceniju kasnije Jurgen Asholf ponavlja eksperiment u kontrolisanim uslovima bez uspeha. Da nespavanje može da izludi čoveka dokazuje i slučaj iz 1962-e godine u vreme „Hladnog rata“. Francuski geolog Mišel Sifre rešio je da se izoluje u mračnoj ledenoj pećini na cela dva meseca. Na kraju je uspeo da preživi ali više nikada nije umeo da broji kako treba niti da vreme doživljava onako kao ostali. Student (1964) Randi Gardner rešio je da uđe u Ginis nespavanjem pod nadzorom. Sa 11 dana i 24 minuta, halucinacija i paranoje, nakon što je čak i održao konferenciju za novinare ušao je u Ginis. Čuveni ruski projekat nespavanja je ipak samo Kripi pasta pričica sa foruma koji je jednom davno predložio da se takmiče ko će napisati bolju urbanu legendu. No, svakako je jeziva do srži. A autor komotno može u kvalitetne pisce horora.
PROJEKAT 4.1: Prvog marta 1954. nuklearni test pod nazivom „Kastle Bravo“ izveden je na Bikini atolu (Maršal ostrva). Iako nikom iole normalnom nije jasno zašto uopšte urušavati eko floru okeana ili tla sumanutim nuklearkama. Ovde se na sve to potkrala i greška. Bomba je trebala da iznosi 5 megatona a iznosila je 15. Naravno, zlo ne ide samo pa je vetar potpomogao da se oko 300 ljudi usmrti na obližnjem ostrvlju. Amerikanci, naravno nisu pitali ove ljude da učestvuju. I tako, pecas mirno i iza tebe padne atomska. I onda ti generacije imaju po dve glave.
TUSKADŽI EKSPERIMENT SIFILISOM: Na uzorku muške populacije crnaca između 1932. i 1972. godine (600 ispitanika) sproveden je tretman prevencije sifilisa. Prevareni, da će im biti omogućeno zdravstveno kao i kontrola krvi. Međutim oni nisu preventivno tretirani već su zaražavani sifilisom zbog posmatranja bolesti „in vivo“. Ovo su zvanično nadgledali doktori Američke javne zdravstvene službe. Nakon zaražavanja nije im davan penicilin već placebo u vidu aspirina ili mineralnih suplemenata. U mukama, 28 obolelih je podleglo bolesti, 100 je preminulo usled komplikacija druge prirode a preko 40 supruga je obolelo i prenelo svojoj deci sifilis pri porođaju (19 registrovanih slučajeva). Tek je 1997. godine Bil Klinton (tadašnji predsednik USA) se kratko izvinuo i to u ime samo pola vlade. Ovakav eksperiment je sproveden i u Gvatemali, a Amerikancima su ga dozvolili predsednik Huan Hoze Arevalo kao i mnogi predstavnici ministarstva zdravlja. Namerno su zaražene razne strukture i klase da bi se posmatralo prirodno širenje. Mnoge je zbog ovoga sačekala smrt u mukama.
EKSPERIMENT UNIVERZITETA KALIFORNIJE NA NOVOROĐENČADI: Rezultati ovog eksperimenta su štampani u pedijatrijskom priručniku. Nesretnih 113 beba, ne starijih od tri dana (1960) podvrgnuto je kačenju naopačke ili prepumpavanju pritiska u komorama da bi se pratila cirkulacija, potapane su u ledenu vodu dok im je kateter zaboden u aortu zarad merenja i izučavanja pritiska,…
ELEKTROKONVULZIVNA TERAPIJA DECE: Kao da ovo već nije bilo zlo, radeći kao neuropsihijatar u Belevu bolnici (Njujork) dr. Loreta Bender je odlučila da decu sa šizofrenijom ili razvojnim anomalijama tretira elektro konvulzivnom terapijom (ranije poznatom kao elektro šok). Godine 1947, 98 dece je podvrgnuto ovom tretmanu i svi su bili mlađi od 12 godina (najmlađe je imalo samo tri). Ako im nije pržila mozgove onda im je davala LSD. Ted Čavez Sinski je preživeo sve ovo a kako je danas aktivista za prava oštećenih ima ga svuda po internetu pa počujte njegovu priču.
DVOGLAVI PAS: Vladimir Demikhov je bio uspešni hirurg a njegovi eksperimenti su umnogome doprineli razumevanju transplatacije organa i hirurgije srca. Prvi je uspešno izveo bajpas koronarne arterije na živom čoveku. Ali po koju cenu? U jednom momentu je spojio glavu, ramena i prednje noge šteneta za vrat Nemačkog ovčara. Oba psa su mogla da se pomeraju i bila su vrlo živa. Ipak, usled odbacivanja tkiva preminuli su ubrzo. To ga nije zaustavilo pa je spojio još 20 primeraka ljut što je najduži životni vek Frankepsa bio mesec dana.
TRANSPLATACIJA TESTISA: Leo Stenli, doktor zaposlen u San Kventin zatvoru (Kalifornija) je hiruški odstranjivao testise pogubljenih kriminalaca da bi ih presađivao na njihove žive zatvorske saputnike. Mislio je da su muškarci koji su počinili zločin delili iste karakteristike (nizak testosteron koji ako bi ga podigao doveo bi do smanjenja potrebe za kriminalom, toliko o tome da je pazio na času). Preko 600 ovakvih intervencija je izvedeno pod nadzorom države a kad mu je ponestalo ljudskih testisa počeo je da zatvorenicima ubrizgava tečni oblik životinjskih (vepra i ovna). Jedina njegova odbrana je bila da: „…imao sam jednog belca koji se osećao pun snage i radosno nakon što je dobio testise afro-amerikanca…“
STANFORD EKSPERIMENT: Dr Filip G. Zimbardo je došao na ideju da 1971. godine uz grupu istraživača sprovede eksperiment u kom bi izučavali razloge konflikta između zatvorenika i čuvara. Naivnih 24 studenta su potpisala svoje „uloge“ nasumično izabrane i stavljeni su u pritvorsko okruženje. Trebalo je da se završi za dve nedelje ali se završilo za šest dana jer je bilo nemoguće održati red. Iako im je rečeno da je svaki vid nasilja zabranjen mnogi od zatvorenika su zlostavljani a na nekima je to ostavilo trajne traume. Nije im trebalo mnogo, jel da? Imate film o tome.
ZOMBI PSI: Naučno nazvan „Eksperiment oživljavanja organizama“, ruskog naučnika dr Sergeja Brukhoneko i Borisa Mevinskovskog je zapravo vrlo morbidan. I danas možete naći slobodan video o dve pseće glave odvojene od tela koje su prikačene na veštačku cirkulaciju. Korišćenjem specijalnog srčanog sistema (aparatus nazvan autojektor). Psi su reagovali na zvuk, mrdali ušima, treptali pa čak se i oblizivali. Eksperiment je ponovljen 2005. godine (američki naučnici) ali je iz pasa izvučena sva krv koja je zamenjena kiseonikom i šećernom sluzi. Nakon tri sata, transfuzije krvi i električnog šoka psi su vraćeni iz mrtvih.
MKULTRA: Ovo je eksperiment koji je sprovela CIA kao pokušaj kontrole uma protiv neprijatelja tokom rata. Trajao je od 1950-1970. godine (iako je sankcionisan 1953) a sastojao se od ilegalnog testiranja droga na Amerikancima. Korišćenjem LSD–ija i ostalih hemikalija zajedno sa fizičkom i mentalnom torturom agencija je pokušala da „probudi“ skrivene delove mozga i manipuliše mentalnim stanjem ljudi. Iako je naređeno (direktor CIA Ričard Helm) da se dokumentacija potpuno uništi, 1977. „Zakon o slobodi informacija“ je na videlo izneo više od 20.000 stranica programa. U ovom programu je učestvovalo mnogo zatvorenika, bolnica kao i 40 univerziteta. Naravno, mnogi učesnici nisu imali pojma da su učesnici. A većina „akcija“ se svodila na obučene prostitutke koje su radile za agenciju a njihov posao se svodio na drogiranje klijenata od značaja i špijuniranje, na drogiranje vojnika u ratnoj zoni i ispiranje mozga „pobunjenim“ predsednicima zemalja u koje Ameri još nisu doneli „slobodu“. Posebno su bili zainteresovani za projekat QKHILLTOP kojim su izučavali Kineske tehnike ispiranja uma. Projekat Artičoka se bazirao na hipnozi, forsiranoj zavisnosti na morfin i namerno izazvanoj amneziji. Operacija CIA-e Ponoćni klimaks je projekat LSD efekta. Jeste li znali i da smo mi za vreme bombardovanja imali jedinicu za paranormalno? Guglajte Grupu 69.
STUDIJA MONSTRUMA: Godine 1939, Univerzitet u Ajovi predstavio je eksperiment (Vendel Džonson i Meri Tudor) koji je obuhvatao 22e siročadi. Podeljeni u dve grupe, jedni su dobijali pozitivne govore i negu kao i ljubav dok su drugi ponižavani i vređani a bliskosti nije bilo. Deca koja su govorila normalno počela su da imaju govorne probleme (do kraja života). Kako su dotični čuli za nacističke eksperimente odlučili su da nikada ne objave svoj pronalazak u medicinskim analima.
PROJEKAT AVERSION: Godine 1969, tokom ere Aparhejda, stotine homoseksualno opredeljenih osoba predate su u ruke dr. Obrija Levina, pukovnika i psihologa posvećenog da „izleči“ ovo stanje. U Vortrekerjogte vojnoj bolnici blizu Pretorije elektro šokovima ih je „preobraćao“. Pritom su mučeni mentalno do teških posledica. Kad je optužen za zločin emigrirao je u Kanadu gde trenutno radi u obrazovnoj bolnici.
SEKSUALNO PREOBRAŽENJE: Godine 1965, Kanađaninu Piteru Reimeru je nestručnim slučajem otpao polni organ tokom obrezivanja. Džon Mani koristi priliku i ubeđuje roditelje da bi momak mogao da bude odgajan kao devojka, odnosno da bi mogao da ima jedino tako zdrav seksualni život. Ustvari, posmatrao je za svoj ćef. Iako je on izveštavao da je sve divno na kraju se nakon godina pakla i odbacivanja nesretni subjekt u 38.j godini ubio upucavanjem u glavu.
VILBROK DRŽAVNA ŠKOLA ZA MENTALNO HENDIKEPIRANU DECU: Godine 1950. je dr Saul Krugman zarazio decu hepatitisom pod izgovorom da traži vakcinu. Sva deca su imala dozvolu svojih roditelja (teško se nalazilo mesto u ustanovi pa verovatno nisu hteli da ostanu bez njega).
MILGRAM EKSPERIMENT: Prof. Stenli Milgram sa odeljenja za psihologiju (Jejl Univerzitet) je bio opčinjen nalaženjem razloga zbog koga su nacisti do krajnjih granica zlostavljali zatvorenike u logorima. Postavio je eksperiment da vidi koliko daleko će u tome otići Amerikanci. Eksperiment se satojao od ubeđenja učesnika da ako odgovori pogrešno na zadato pitanje strujni udar će jako protresti osobu sa druge strane stakla. Napon se pojačavao. Ključno u ovom eksperimentu je da je ispitanik mogao da odustane svakog časa. I da je mogao da čuje krike povređenog. Ali činjenica da im je rečeno da su oslobođeni svake odgovornosti dovela je do toga da su se ispitanici naveliko iživljavali nad „elektrošokiranim“ subjektima neretko se smejući kao da se igraju. Dvoje od 40 ispitanika je pokazalo moralne dileme ali ističući da nema petlje da se suprostavi nadređenima pritiskalo je dugmiće do konačne voltaže koja im je predočena kao smrt subjekta.
PROJEKAT BOSTON: U saradnji sa Oak Ridž nacionalnom laboratorijom (1953-57) dr Vilijam Svit, glavni neurohirurg (Harvard Masačusec glavna bolnica), ubrizgao je uranijum u krvotok 11 pacijenata terminalno bolesnih od raka. Godine 1995, došlo je do sudskog procesa, jer ,pogađate, to se nije baš slavno završilo.
MUSTARD GAS: Vojni eksperiment tokom drugog svetskog rata (Engleska i Amerika) sproveden je na 60.000 regrutovanih mladih ljudi koji nisu bili obavešteni o čemu se radi. Tretirani su gasovima, otrovima i hemikalijama koje su im inhalirali, ubrizgavali i utrljavali u kožu ili prskali u oči. I pored opekotina i oštećenja bili su vezani zakletvom i vandrednim stanjem u svetu što bi odustajanje od ekperimenta dovelo do preke kazne streljanjem usled dezertiranja. Takođe su ovom zakletvom bili naterani na tajnost. Prećeno im je i doživotnim zatvorom. Tek 1993-e godine se pročulo o ovome. Ovaj gas su na Poljacima probali Nacisti 1939-e pa su Amerikanci očigledno odlučili da im se isti dopada. Čak toliko da su ga oprobali i na svojim civilima. Kao što je proban eksperiment bacilima (1940 i 1979) a narodu je objašnjeno da je u pitanju aero zagađenje. Laboratorija Porton dovn ipak govori da je to sve bezopasno dok mnoštvo porodica sa teško pogođenim potomstvom ima dokaze da nije. U jednom od testova (1955-1963) iz aviona je izbačen cink kadmijum sulfid (florocentni prah) sa ciljem da vide kako se raspršava. Kadmijum je izrazito kancerogen. Zatim su ešerihiju koli rasprostrli širom obale Engleske tokom ’60-ih. Kako im je svega bilo malo zasejali su narod sa serratia marcescens bakterijom, antraks simulantomm, fenolom, …tokom pauze za ručak. Doduše u Londonskom podzemlju al opet…
NACISTIČKI EKSPERIMENTI: Sve što su nacisti izveli u svojim logorima smrti je potpuno dehumanizovalo zatvorenike. Kao potpuno obespravljena bića bili su izloženi i eksperimentima. Nacisti su posebno imali pik na blizance usled svoje opsednutosti rasnom pročišćenošću. Apsolutni bolesnik i zaluđenik genetikom, Jozef Mengele (još jedan zločinac koji je svojim beleškama kupio sebi slobodu i imunitet jer bitno nam je da danas imamo gore spomenutu ovcu Doli sa milion defekata, a on je prošao nekažnjeno) stiže u Aušvic 1943. godine. Vrlo brzo dobija nadimak: anđeo smrti. U zlu, 3.000 blizanaca prošlo je kroz njegove ruke (minimum) a samo 200 je preživelo njegov krvav pir.
U početku su imali bolji tretman. Redovnu hranu, igrali su ponekad fudbal i nisu morali da rade teške fizičke poslove. Trebali su mu zdravi. Prvo bi ih merili do poslednjeg milimetra i uporedno zapisivali te mere. To bi trajalo satima. A zatim bi se odvijao jedan od najmračnijih događaja u istoriji. Ubrizgavanje kiselina i drugih hemikalija u oči ne bi li postale plave. Izvlačenje kompletnog krvotoka i ubrizgavanje u drugog blizanca. Zaražavanje tuberkulozom ili tifusom da bi se posmatralo kako onaj zdravi reaguje. Ukoliko bi subjekt preminuo tokom eksperimenta zdravi blizanac bi bio ubijen da bi se izučavala razlika. Operacije sa i vrlo brzo bez anestezije, amputacije na živo, kastracije, odstranjenje organa, …
Da zlo bude još veće ovo je samo bio početak. U Dahau logoru bi zatvorenika vezali u komori i duvali u njega vazduh pod pritiskom da bi otkrili koliko može pilot da izdrži. Zatvorenik bi bio mučen do smrti. Testovi hipotermije gde se voda dohlađivala do smrti, teranje ljudi da piju slanu vodu do ludila i smrti,…Logori kao Bučenvald, Natzveiler, Nuengame i Sašenhauzen izvodili su eksperimente zaražavanjem ljudi malarijom, tifusom, hepatitisom,…a doktor iz Ravenburga ih je zlostavljao i lomljenjem i srastanjem kostiju u svim pravcima dok je sterilizacija bila prisutna u svim logorima. O eksperimentima mentalnog , psihološkog, emotivnog mučenja da ne govorimo. Svi znamo da je ovo zlo jedan od najtežih zločina protiv čovečnosti, okrutan do same srži.
VANDERBILT UNIVERZITET I VITAMINSKI NAPICI: Ovaj univerzitet je nalio 800 trudnica (tokom drugog svetskog rata) misterioznim napitkom za koji im je rečeno da je vitamin. Zapravo, unutra se nalazilo radioaktivno gvožđe. Cilj je bio da se utvrdi može li fetus da spase majku od zračenja. Rezultat? Mnogo preminulih, leukemija, kancera, otpalih kosa i poispadalih zuba, smrtnost majki i dece pa i truljenje na živo kao i telesni ili mentalni defekti pri rođenju. Godine 1994, su izvedeni na sud ali su se „oprali“ sa 10 miliona dolara odštete.
EKSPERIMENTI HSELOFILOSA OD KALCEDONIJE: Ni antička Grčka nije izostala sa potrebom da eksperimentiše. Pomenuti se naziva ocem anatomije. Mislim da vam se već javlja kako je došao do svojih saznanja. Uglavnom je izučavao mrtve. Uglavnom. Nije se libio ni vivisekcije (otvaranje čoveka na živo). O njegovom radu kao i radu Erasistratusa nam je ostavio zapise Celzus (drugi vek, medicinska knjiga) da je za svoje eksperimente upotrebio minimum 600 živih zatvorenika. Da bi radio neometano njegovu praksu su uveli kao regularnu smrtnu kaznu.
EKSPERIMENTI RADIJUMOM: Knjiga „Plutonijumski fajlovi“ govori o eksperimentima na zatvorenicima i pacijentima u svrhu otkrića kolika doza i kakav efekat su potrebni za određene nus pojave. Sprovođen je tokom „trke“ u pravljenju atomske bombe. Nisu pošteđena ni bolesna deca (57 mentalno zaostale dece hranjeno je žitaricama sa mlekom i radioaktivnim supstancama kao i sa velikim dozama kalcijuma) kao ni trudnice. Jeli, pili ili im je ubrizgavano direktno, svejedno je zločin. Takozvana „otpisana“ deca (sa anomalijama, retardacijama ili hendikepom), deca pod starateljstvom države u prihvatilištima i sirotištima kao i deca manjina izložena su mučenju i stravičnim smrtima.
KUGA NA FILIPINIMA: Tokom drugog svetskog rata Japanci su osmišljavali kako da zaraze Amerikance. Amerikanci su petorici zatvorenika na Filipinima omogućili da se zaraze bubonskom kugom a 29 zatvorenika bolešću pod nazivom beri-beri. Harvardski profesor je otišao korak dalje jer je na svoju ruku „podelio“ i koleru, kako tvrdi u izveštaju, da bi posmatrao bolest. Tokom Nirberškog procesa, ovo je izneto u cilju odbrane nacista kao opšta praksa i kod oslobodioca od nacista.
HOLMESBURG ZATVOR: Nesretnih 320 zatvorenika je drogirano miksanim drogama (1964-68). Utvrđivali su uz blagoslov vlade koliko može čovek podneti halucinogenih droga pre nego postane potpuno neupotrebljiv. Godine 1938, u ovom zatvoru je izbio štrajk glađu a učesnici su kažnjeni trpanjem u velike rerne. Nekoliko njih je tu pronašlo svoju smrt izgorevši do pepela. Naravno, ovo kao ni tehnike bezbedonosnih agencija mučenjem (strujni udari, bube mesožderi, zabrana spavanja ili potapanje u vodu) nikad nisu ispitane do tačke odgovornih. Čak ni kad su osmislili moćan „laser“ koji razara ljudsko telo unutar kože a koji je stvoren za proteste i nemire. Zatvorenici Pičes kaznenog centra u Los Anđelesu su bili zamorci ovog lasera koji vas kuva iznutra i oslepljuje trajno (radosti Teslinih mikrotalasa?). Mnogi od njih su preminuli. A preživeli masu puta razvili kancerogene ćelije.
MUTANTI: Dr Karl Heler je došao na zamisao da sprovede tzv. Bučenvald dodir (ime nacističkog logora), što znači da je zatvorenike zračio do smrti a preživele je sterilisao zbog kako navodi sam: „da ne bi svoje radioaktivne mutante, decu, pravili na ovome svetu „. Eksperiment je trajao od 1963-73. godine a par njih koji su tužili državu dobili su odštetu u iznosu od 5 dolara i to samo zbog oduzetog prava na razmnožavanje.
EKSPERIMENT KRVLJU: Odbacivanje ljudske krvi je užasno stanje organizma. A zamislite 64 osobe kojima je ubrizgana kravlja krv (1942) usled čega su umesto da postanu biološko oružje svi redno preminuli (Norfolk institucija koja je odnela i živote osoba kojima je ubrizgan kristalni bovin albumin). Ili 400 ljudi koji su namerno zaraženi malarijom (Stejtvil zavod za korekciju). Šta je sa 200 žena zaraženih hepatitisom ili kancerogenim ćelijama čime se „zabavljao“ onkolog Čester Milton Sautham?
OTVOREN STOMAK: Godine 1822. na Makninak ostrvima je upucan trgovac krznom, slučajno. Dr Vilijam Bemont je iskoristio priliku da posmatra varenje u otvorenoj rani koja ne zarasta (pogodite zašto ne zarasta?). Spuštao je hranu uz pomoć kanapčeta na određeno vreme, direktno u creva a ovaj eksperiment je doneo zaključak da je varenje hrane hemijsko ne mehaničko.
OTROVNA LABORATORIJA SOVJETSKOG SAVEZA: Grigori Mairanovski (KGB) bio je ruski biohemičar koji je upravljao ovom laboratorijom. Tačnije izučavao je nove načine trovanja kao i same otrove. Doktor je sprovodio eksperimente na zatvorenicima iz Gulaga kroz puštanje digitoksina, cijanida, mustard gasa, kurare otrova i ricina. Tražio je način da stvori bezukusan, nedetektovani otrov. Bugarski disident Gregori Markov je stradao od otrovnog vrha kojim ga je ubo u nogu ruski agent iz improvizovanog kišobrana. Iako nije zvanično, ova laboratorija još radi a sumnja se da je negde blizu policijske stanice u Lubijanki.
SEVERNA KOREJA: Eksperiment trovanja zagađenim listovima kupusa koji su dati zdravim ženama (50) da bi zapisali da su sve umrle u roku od 20 minuta. Operacije bez anestezije, izgladnjivanja, prebijanja po glavi, subjekti korišćeni kao pokretne mete i ćelije u kojima su cele porodice ubijane gasom. Svakog meseca crni kombi (nazvan Vrana) bi skupio nasumično 40-50 ljudi i odvodio ih na eksperimentisanje.
O guranju uranijumskih šipki kod lečenja raka grlića materice, raspršivanju inficiranih komaraca u Džordžiji ’56-’57 (žuta groznica, denga groznica i druge dovele su do mrtvorođenih kao i do respiratornih problema i encefalitisa pa i tiroidnih problema) od strane američke vojske ili trapanacije koje ostavljaju rupe u lobanjama, razni strujni kavezi, lečenje blicavim reflektorima ili izluđivanje škripanjem i kapima vode, tretmani „histerije“ drvenim seksualnim pomagalima koje pokreće kotao na ugalj ili to jednostavno odradi lekar (ova tehnika nije bila dovoljna Sigmundu Frojdu nego je izveo i eksperimentalnu operaciju kautaziranja nosa Emi Ekstein dok je bila na kokainu), lečenja i šminkanja živom, lokalizovano zračenje samo na testise ili samo u oko, …pa sve do malverzacije virusima i parazitima, da ne govorimo.
Ma koliko danas imali prednosti moderne medicine koja spasava mnoge živote, još od pećinskih prikaza na zidovima do modernih udžbenika uvek se neko doseti… da bi mogao da se igra Boga.
S ljubavlju, Elena Alexandra