Fantastični podvodni svet

Mnogi pisci naučne fantastike pišući o neistraženim daljinama, proučavanju svakolikih svetova i izvora opasnosti, neretko za samu žižu mističnog i stranog biraju dubine svemira. U njih se šalju brodovi sa putnicima i naučnicima, one predstavljaju tajanstvenu pretnju po planetu Zemlju. Iz kosmosa preteći pristižu agresivni vanzemaljci i oblici života nepoznati čoveku i njegovoj planeti.

 

No, malo njih obraća pažnju na dubine okeana. U međuvremenu, oni nisu mnogo proučavani za razliku od svemira, a u njima žive ništa manje opasna fantastična stvorenja – kako u stvarnosti, tako i u književnosti. Pa zašto se onda ne podsetiti knjiga o opasnom i mračnom podvodnom svetu.

Starfish, Peter Watts

Verovatno jedan od boljih savremenih pisaca fantastike, koji je pisao o podvodnom svetu je hidrobiolog Piter Vots.

Starfish, prvi deo trilogije Rifters, mračni je sajberpank, koji opisuje rad istraživačke platforme, koja se nalazi na dubokom grebenu.

Tamo je otkrivena čudna anomalija – morski svet, obično mali i slab, koji narasta do ogromnih veličina. Zašto se to dešava na ovoj tački okeana? Zar iza ovoga ne stoji pretnja čitavom čovečanstvu? I da li će istraživači koji rade na platformi postati kliconoše ove pretnje?

Zanimljivo je da je Vots, završivši trilogiju o dubinama mora, počeo pisati ciklus knjiga o dubinama svemira Firefall, koja dosad ima dva objavljena dela. Obe su napisane u stilu koji odgovara profesiji autora – njegove knjige liče na naučnopopularnu literaturu, prožetu velikolepnim zapletom.

 

The Swarm, Frank Schätzing

Stolećima se ljudi hrane morskim plodovima. Stolećima su ljudi širom sveta lovili ribu, lovili kitove i jastoge, brali morske trave i skupljali školjke… I uvek su to uzimali zdravo za gotovo, kao da su to bezumna stvorenja koja su jednostavno stvorena da budu hrana ljudima.

Otpad je bačen u more, nafta je uklonjena iz mora, koga briga ako se malo prolije pored cevi? I niko nije pomislio da bi se more moglo osvetiti. The Swarm, nemačkog autora Šetcinga, govori upravo o tome – o trenutku kada se more počelo svetiti. Otrovne meduze pojavljuju se u velikom broju na plažama, grabežljivi crvi ometaju platforme za proizvodnju nafte, mirni kitovi polude i počinju napadati brodove – svakog meseca u svetu se događa sve više čudnih incidenata koji su izgleda međusobno povezani.

Ovo delo predstavlja obiman roman sa mnogo priča, koji daje osvrt na globalnu katastrofu sa stanovišta različitih ljudi iz različitih zemalja.

 

20000 milja pod morem, Žil Vern

Vern je bio jedan od prvih koji je opisao najrasprostranjenije moderne zaplete u naučnoj fantastici, postavljajući temelje ovog žanra. A istovremeno je predvideo mnoge savremene izume – svemirske brodove, batiskafe, svemirska odela… U knjizi Put oko Meseca dao je opise putovanja u svemir, dok u delu 20000 milja pod morem opisuje podmornice. Nažalost, proučavanje okeana nije toliko rasprostranjeno u literaturi kao drugi motivi i momenti iz njegovih knjiga.

Ovo delo prati avanture francuskog naučnika, koji se nakon brodoloma našao na otvorenom moru, gde ga je pokupio kapetan podmornice. Na kojoj je oplovio 20000 milja, pošto je bio u podvodnim šumama, na divljim ostrvima, u potonuloj Atlantidi i u neotkrivenim drevnim pećinama.

 

The Kraken Wakes, John Wyndham

Džon Vindam poznat je kao autor klasičnog dela fantastike – Dan trifida, gde su Zemlju nakon snažnog meteorskog pljuska uhvatile grabežljive biljke. Kraken, napisan dve godine kasnije, veoma je sličan prethodno pomenutom delu. Na isti način, problemi čovečanstva počinju nakon čudnog pljuska meteora, ovaj put je sa sobom doveo vanzemaljske brodove, čiji su stanovnici odlučili kolonizovati Zemlju. Za život im je potreban veliki pritisak, a naselili su se u najdubljim delovima okeana. Za miran život, potrebno je da eliminišu dosadne parazite, što je ubrzo dovelo do rata između njih i ljudi.

Na isti način, radnja predstavljena očima običnog čoveka, koji nije u stanju da se nekako odupre nadolazećoj apokalipsi – ovoga puta novinara koji je prvi primetio i opisao čudnu pojavu na nebu. Slično, Zemlja je skoro potpuno uništena. Isto tako, knjiga se lako čita i zaplet je zanimljiv.

 

Deep Storm, Lincoln Child

Radnja romana nedovoljno poznatog američkog pisca naučne fantastike, pomalo liči na The Swarm Frenka Šetcinga.

Nešto se neobično počelo događati na morskom dnu. Nešto čudno počelo je da se uzdiže iz dubine, pokušavajući da nanese štetu čovečanstvu. Kod stanovnika podvodne istraživačke stanice pronađen je nepoznati virus čiji su simptomi neverovatno raznoliki. Da bi ga proučio, tamo stiže glavni junak, doktor po zanimanju. Međutim, stanica ne žuri da otkrije svoje tajne. A ima ih mnogo, svaka stranica od postojanja samog istraživanja do detalja o radu naučnika je strogo poverljiva. Vojska, koja sve kontroliše, ne žuri sa razmenom podataka, a tajna pronađena na dnu se može pokazati kao mnogo veća pretnja ljudskoj vrsti od nepoznatog virusa.

 

The Dragon in the Sea, Frank Herbert

Frenk Herbert je među ljubiteljima fantastike poznatiji kao autor serijala Dina, koji je postao značajno delo za ovaj žanr.

Malo ljudi se seti njegovih drugih knjiga, a gledajući The Dragon in the Sea, lako je razumeti zašto – težak slog, neispisani svet i krajnje zastarele ideje o budućnosti. U ovoj knjizi nema ničega u čemu je autor bio dobar u svom poznatijem delu. Međutim, The Dragon in the Sea je i dalje dovoljno zanimljiv da se nađe na ovoj listi.

Pre svega, činjenica da glavna opasnost za ljude na dubini nisu nepoznati virusi, druge civilizacije ili zli vanzemaljci, već sama dubina. Neverovatan silina vode, u ograničenim, zatvorenim podmornicama, klaustrofobija i paranoja u glavi su neprijatelji čoveka u okeanu. Oni izazivaju kvar njegove psihe, što dovodi do tužnih posledica.

 

Sfera, Majkl Krajton

Sfera predstavlja knjigu još jednog američkog pisca naučne fantastike, Majkla Krajtona, koji je tokom svoga života napisao mnoge popularne bestselere. Među njima je, na primer, bio i čuveni Park iz doba jure, koji je iznedrio veliku i još uvek živeću filmsku franšizu. Sfera je, takođe, dobila filmsku adaptaciju krajem devedesetih, ali nikada nije stekla popularnost.

Radnja se odvija uobičajenim putem u ovom neobičnom podžanru, proučavanje nepoznatog i verovatno opasnog objekta na dnu okeana. Tim naučnika poslat je da prouči neobičan okrugli objekat otkriven duboko pod vodom, za koji se ispostavilo da je svemirski brod koji je pao na Zemlju pre nekoliko stotina godina i od tada mirno počiva u podmorskom blatu.

 

The Maracot Deep, Arthur Conan Doyle

Na prelazu iz 19. u 20. stoleće, potonula Atlantida uzbudila je umove mnogih stvaralaca. Posebno pisce naučne fantastike, koji su izmišljali sve više varijanti u vezi sa postojanjem ovoga ostrva. Već pomenuti, Žil Vern opisao je to kao beživotnu ruševinu na dnu okeana, Dojl je otišao drugim putem. Radnja ove knjige, poslednjeg velikog autorovog romana, priča priču o ekspediciji profesora Marakota, koji je odlučio da istraži najdublju depresiju na dnu okeana, zaronivši tamo u batisferi. Kao što možete pretpostaviti iz prethodnog pasusa, junaci su tamo zatekli potomke Atlantiđana, koji nisu umrli sa svojim utopljenim gradom, već su se prilagodili životu pod vodom.

Nemnogo čitalaca zna da je Dojl stvorio, ne samo najpoznatijeg književnog detektiva, Holmsa, već i mnoge naučnofantastične priče i romane. Vrlo malo ljudi će se setiti da je autora na kraju života ponela mistika, koja se jasno manifestovala u ovome delu. Toliko živo, da su sovjetski prevodioci čak isekli značajan deo knjige kako ne bi pokvarili imidž pisca kao sledbenika racionalizma. Tek 1990. godine je objavljen celovit prevod ove knjige.

 

Death of the Dragon, Sakjo Komacu

Strogo govoreći, ova knjiga ne kazuje o okeanima i podvodnim opasnostima, već o širim stvarima koje utiču na ceo svet – o nestanku Japana sa lica Zemlje. Međutim, veliki deo njene radnje posvećen je istraživanju podmorja, te sam je uvrstila na ovaj spisak.

Malo ostrvo, beznačajno toliko da dugo nije ni imalo ime, palo je za jednu noć ispod nivoa mora i dalo signal naučnicima koji ga posmatraju – uskoro će se to dogoditi celoj njihovoj zemlji. Čitav Japan polako i neizbežno tone pod vodu, tresući se od zemljotresa i erupcija vulkana. Kako će se ponašati japanski političari kada se pojavi potreba da se iz budžeta države potroši ogroman novac, kako bi se spasilo stanovništvo, a da se istovremeno ne pokrene talas panike? Kako pripremiti ljude za činjenicu da će uskoro ostati bez domovine? Kuda idu izbeglice? Kako će reagovati međunarodna zajednica? Šta će se dogoditi sa kursom jena, umetnošću, kulturom i muzejskim eksponatima? Autor oslikava proces smrti zemlje u najsitnije detalje i iz svih aspekata, ne samo sa stanovišta naučnika, već i sa stanovišta politike, ekonomije i sociologije.

 

Nadam se da vas je ovaj skromni spisak podsetio na neka dela, ili da vas je, pak, podstakao da neko pročitate. Kako Đuzepe Macini reče: More i nebo dva su simbola beskonačnosti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.