Naučna fantastika u literaturi i filmovaima veliki broj uživalaca i poštovalaca, u to nema nikakve sumnje, ali fantastika je pronašla svoje mesto i u drugim vidovima umetnosti: slikarstvu, multimedijalnoj umetnosti, muzici… Što je u nedovoljnoj meri predstavljeno široj javnosti. Iako je fantastika bila inspirativna mnogim bendovima i muzičarima za stvaranje pesama i muzike, nekako je ta tema ostala skrajnuta i nedovoljno zastupljena. Fantastika u muzici. Iz tog razloga ovo će biti prvi tekst u nizu koji će se baviti temom fantastike u muzici i tome kako zapravo zvuči fantastika u muzici.
Priču ćemo započeti jednim odličnim muzičkim izdanjem. U pitanju je album OK Computer američkog art, eksperimental, elektro alt rok benda Radiohead. OK computer je treći studijski album Radioheada i smatra se jednim od najboljih albuma svih vremena. Objavljen je 1997. godine.
Još tih godina mi je „zapao za uvo“ i posle prvog slušanja ugnezdio mi se u dušu. Slušam ga i dan danas, tako da slobodno mogu reći da OK Computer slušam decenijama. Ne može da dosadi. Evo, slušam ga i sad dok pišem ovaj tekst.
Album ima ukupno 12 pesama i u celini je jedno remek-delo. Pojedine pesme sa albuma upućuju na fantastiku, u najvećoj meri dovodeći se u vezu sa kultnim romanom Daglasa Adamsa – Autostoperski vodič kroz galaksiju jer i sam naziv albuma OK Computer potiče od rečenice koju je izgovorio jedan od likova iz romana: Kapetan Zaphod Beblebroks: „OK Kompjuteru, sada želim potpunu manuelnu kontrolu“.
Tekstovi albuma opisuju svet zatrovan i prenetrpan konzumerizmom, socijalnim otuđenjem, emocionalnom izolacijom, političkim licemerjem i beskrupuloznošću, društvenom nestabilnošću. U ovom svojstvu, OK Computer se može smatrati dalekovidnim prikazom načina života u 21. veku.
Lirske teme i kompozicija albuma načinile su ga ostvarenjem daleko ispred svog vremena, predviđajući opsesiju društva tehnologijom i izolaciju i paranoju koja nastupa sa tim, što nam se upravo u velikoj meri dešava, 26 godina nakon objavljivanja albuma.
OK Computer obiluje melanholijom i psihodelijom koja je i više nego verna muzička ekspresija urbanog načina života koji živimo i koji ćemo živeti.
U redovima koji slede predstaviću pesme sa albuma u koje je utkana fantastika bilo lirikom bilo muzičkom interpretacijom i zbog kojih je ovaj odličan muzički album dobio epitet „naučne-fantastike“.
Album počinje pesmom Airbag koja govori o doživljenoj saobraćajnoj nesreći i tome kako jedan vazdušni jastuk može da spasi život ali i da natera na preispitivanje života poredeći preživljenu nesreću sa novom prilikom ili ponovnim rođenjem, što u jednom izvesnom smislu pesmi donosi taj nadrealni i fantastični ambijent.
Paranoid Android je prvi singl sa albuma koji direktno upućuje na paranoidnog androida Marvina iz naučno-fantastične sage Autostoperski vodič kroz galaksiju. Marvin je robot koji je uvek depresivan, jer se beskrajne mogućnosti u njegovom umu troše na ponavljajuće, trivijalne aktivnosti. Njegova rečenica je nezaboravna: „Ovde sam sa mozgom veličine planete, a traže od mene da pokupim parče papira“.
Subterranean Homesick Alien kao što se da naslutiti iz samog naslova pesme upućuje na vanzemaljce. Međutim, ne sme se zanemariti i višeznačnost engleske reči „alien“ koja pored toga što znači vanzemaljac takođe znači i tuđinac i stranac, u najvećoj meri upućujući na one ljude bez državljanstva u zemlji u kojoj žive. Kako god da se shvati značenje reči „alien“ pesma zbori o otuđenju, neprilagođenosti i usamljenosti pojedinca koji se, živeći svoj život, oseća kao vanzemaljac među ljudima. Ipak, u jednom stihu dozivaju se vanzemaljci za pomoć. Protagonist ih moli da ga ukrcaju na svoj brod i odvedu daleko od ljudi.
Sam naziv pesme Karma Police dovoljno govori za sebe. Ne možeš pobeći od sudbine, koja te progoni baš poput policije koja ganja prekršioce zakona i prestupnike. I na kraju će svako dobiti ono što je zaslužuje, odnosno, „požnjeće onako kako je posejao“. To je ono što nam Radiohead na jedan svojstven način poručuje svojom pesmom. Zakon karme. Međutim, ono što ovoj pesmi donosi dozu fantastike je to što se Radiohedova karma policija može dovesti u vezu sa Orvelovom policijom misli iz kultnog distopijskog romana 1984. Policijom koja izaziva strah i koja čuva sistem i društveni poredak kojim vlada Veliki brat. Ova distopijska pesma se i više nego odlično uklapa u koncept celog albuma koji je u suštini antiutopijski.
U pesmi Fitter Happier tekst izgovara sintetizovani glas pod nazivom „Fred“. On je zapravo deo aplikacije SimpleText koja se isporučuje sa Macintosh računarima iz 90-ih XX veka, kao što je LC II. Fitter Happier iznosi listu ključnih tačaka kojima se uspostavlja dijagnoza tadašnjeg društva i stanja stvari, nagoveštavajući da krajni ishod jednog takvog bolesnog poretka ne može biti optimističan. U tom smislu pesma prikazuje svet u kojem živimo danas, a koji je u trenutku nastanka pesme bio neizvesna budućnost, što samo još jednom potvrđuje činjenicu da je album bio ispred svog vremena kada je objavljen. Na taj način izrečene činjenice odražavaju čitav etos modernog društva koje je neemocionalno i hladno. Kada slušate taj neljudski glas kako izgovara sve te stvari sa kojima se sve češće susrećemo u realnosti neminovno je da smo naterani da po ko zna koji put zaključimo da sa ovim društvom i ovim svetom odavno nešto nije u redu.
Ostale pesme na albumu nisu u maniru fantastike ali one svoje lirikom i muzičkim izrazom album čine kompaktnom celinom. A ovih nekoliko pesama o kojima sam pisao uključujući i sam naziv albuma su i više nego dovoljni argumenti da ovaj album načine jednom fantastičnim muzičkim izdanjem u svim mogućim značenjima pojma „fantastičan“.
Kao zaključak mogu samo reći: Muzičko remek-delo koje morate da poslušate ako niste imali prilike ili ako jeste onda da ga poslušate još koji put, odnosno, da ga slušate uvek i kadgod to možete…
Foto: Alfred Publishing Co. / Radiohead