Čuveni Monsterverse, koji je počeo 2014. godine filmom ,,Godzila” dostigao je svoje svojevrsno finale u ovom sudaru dva kultna čudovišta. King Kong i Godzila su, ovog proleća, odlučili da nam olakšaju već nepodnošljivu situaciju sa pandemijom i malo nam skrenu misli sa svakodnevnice svojom borbom za kralja Titana. Hajde da vidimo koliko su uspeli u tome.
Još 2014. godine izašao je još jedan rimejk filma o čuvenom čudovištu pod imenom ,,Godzila”. Premisa filma bila je originalna. Ovim našim krhkim svetom nekada su hodali Titani, tačnije verzije nekadašnjih japanskih Kaiđu čudovišta sada nešto ipak modernizovani. Godzila više nije bio samo sila uništenja već kralj tih Titana i u modernom dobu on se probudio ponovo. Ipak, za razliku od prethodnih filmova, gde je Godzila generalno predstavljan kao pandan za nuklearnu bombu i samim tim sa sobom donosi gotovo neograničeno i nasumično razaranje, ovaj Godzila je zapravo sasvim kul kada ga malo bolje upoznate. Shvativši i prihvativši postojanje ovih Titana, ljudska bića okrenula su se Godzili kao drevnom bogu u nadi da će nas usvojiti kao svoje ,,ljubimce” i samim tim zaštiti od drugih, daleko okrutnijih Titana. Jedan od Titana, iako ne naročito okrutan je i sam Kong. Ovo čudovište, koje svi najbolje pamtimo po otmicama lepih glumica i pentranju na Empajer Stejt Bilding, u ovom fiktivnom univerzumu živi na udaljenom ostrvu i predstavljen nam je prvi put u filmu iz 2017. godine ,,Kong: Ostrvo lobanja”.
Ne može se reći da je sve ovo bilo sasvim originalno, jer budimo iskreni sama ideja ovakvog univerzuma vuče korene još iz 2008. i uspeha filma ,,Iron-man”. Pokušavajući da kopira formulu Marvelovog filmskog univerzuma, Holivud je odobrio niz projekata koji bi uspostavili slične takve univerzume. To je uključivalo i pokušaj pravljenja filmskog univerzuma oko legendarnih horor čudovišta poput mumije, Drakule, zatim još aktivnog ali haotičnog DCEU-a i najzad Monsterverse-a, koji je baziran uglavnom na starim japanskim Kaiđu čudovištima poput Godzile, Motre, Rodana, Gidore i sl. Od svih ovih moglo bi se reći da je Monsterverse uspeo najviše da ostane dosledan premisi i viziji koju je pratio od početka.
Što se tiče samog filma, ,,Godzila protiv Konga”, on sam predstavlja četvrti film u ovom fiktivnom univerzumu i po mom mišljenju svakako najbolji. Predstavlja i direktan nastavak donekle polarizovanog ,,Godzile – Kralja čudovišta” iz 2019. godine. Radnja sama po sebi je relativno jednostavna. Isprovociran nečim Godzila kreće da napada sedišta kompanije ,,Apex”, koja ,,sigurno” nije zla korporacija odgovorna za ceo problem. Predsednik kompanije Volter Simons prilazi osramoćenom naučniku Nejtanu Lindu, zagovorniku tzv. teorije Šuplja zemlja odakle se veruje da su ovi Titani potekli. Ubeđen da je Kong pravi vodič do ove drevne titanske prapostojbine, Nejtan moli svoju koleginicu Ajlin Endrjuz za pomoć s obzirom da ona već godinama radi sa Kongom. Pozornica je postavljena i put ka Šupljoj zemlji počinje dok istovremeno Madison Rasel, sa svojim prijateljem Džošom i uz pomoć teoretičara zavere Bernija pokušavaju da razreše misteriju Godzilinih napada na postrojenja ,,definitivno dobre i poštene korporacije” Apex.
Radnja je suštinski jednostavna i predvidljiva. Gledaoci međutim to i očekuju od ovakvih filmova. Između ostalog glavna kritika prethodnika ovog filma, bila je prevelika koncentracija na ljude i porodične drame kada su gledaoci jednostavno želeli da vide velika čudovišta kako vode epske bitke suludih proporcija. To se pokazalo kao konzistentno slaba tačka ovih filmova i posebno očigledna u ,,Godzili – Kralju čudovišta”, kada se pored legendarnih čudovišta tipa Kralja Gidore, Motre i Rodana nađe vreme za nepotrebnu ljudsku priču i dramu. U ovom slučaju, međutim, većinski zamka je izbegnuta. Iako je bilo nemoguće u potpunosti ignorisati ljude prisutne, i svakako neki od tih elemenata su bili vrlo poželjni, kao npr. izuzetna povezanost Konga sa gluvonemom devojčicom Jiom, ipak najveći fokus bio je na samim čudovištima.
Pošto je Kong dosad imao najmanje prilike da zasija, film ga postavlja kao protagonistu u potrazi za svojom porodicom i domom, nasuprot Godzile koji samo želi da osigura svoju dominaciju kao kralj čudovišta. Kong je dakle humanizovan majstorski, predstavljen na svoj način kao pravi kralj, koji štiti i brine o onima koji su svojim ponašanjem zaslužili njegovu zaštitu. Na mnogo načina, Kong je bolje razvijen lik od većine ljudi u filmu. Godzila s druge strane iako očito isprovociran nekim mutnim radnjama ,,definitivno dobre korporacije”, predstavlja gotovo silu prirode, uništitelja i predatora koji ljubomorno čuva svoj tron i mesto boga u ljudskom svetu. Tom svojom hirovitošću pomalo podseća na antičke bogove, kojima su ljudi morali da plaćaju tešku cenu za zaštitu i koji su bili sposobni da se vrlo lako predomisle.
Scene akcije, bitke između ovih Titana urađene su besprekorno. Vizuelno veličanstvene, ove scene oduzimaju dah i svakako čine najbolje delove samog filma. Izuzetno je dobro urađena i sama Šuplja zemlja, veličanstveno prikazana kao lokacija drevnih bitaka čudovišta Kongove i Godziline vrste za tron i svojevrsno carstvo Titana gde najjači zaista vladaju. Kada se tokom filma ispostavi, naravno, da iza svega stoji sada ,,očito zla korporacija” , teško da će ijedan gledalac biti iznenađen. Ipak, tu leži donekle i slabost odluke da se potpuno zanemari ljudski element. Iako metode korporacije i njihovog predsednika možda nisu baš najbolje, sama motivacija je itekako na mestu.
U svetu u kome ljudska bića zavise od dobrote i milosti čudovišta oni pokušavaju da nađu način da to promene. Kao što sam napomenuo sama čudovišta imaju kompleksniju ličnost nego ljudi ovde i članovi ove ,,zle” organizacije ispadaju kao jednodimenzionalni lovci na ugrožene vrste, dok film uspeva da natera gledaoca da zaboravi činjenicu da su te ,,ugrožene vrste” ogromna čudovišta sa mogućnošću da sravne čitavu državu sa zemljom.
Ipak na kraju mora se reći da je film postigao svoj cilj. Sudar dva čudovišta je završen tako da će zadovoljiti obožavatelje i jednog i drugog, ostavljajući naravno mesta za dalje nastavke kojih ce nesumnjivo biti. Kritike filma i publike su uglavnom pozitivne, dok je film i na blagajnama prošao odlično zaradivši 358 miliona dolara što je pogotovo za trenutnu situaciju i više nego impresivno. Na kraju, mogu samo da se složim sa kritičarem Ričardom Roeperom iz Chicago Sun-Times: ,,Godzila protiv Konga” je film koji zaboraviš u trenu kad završiš gledanje, ali je takođe film tokom koga zaboraviš na sve drugo u tvom životu”. I iskreno, mislim da nam je u ovakvim vremenima tako nešto i trebalo.
Fenomenalan review, svaka cast!