„Jezik je medijum pomoću kojeg čovek izgrađuje i tumači svet u kojem živi.“
(prof. Ranko Bugarski u svom uvodu u priču o jezicima sveta)
Reči su nepouzdane, višeslojne iluzije, koje svojom simbolikom treba da nam predoče kompleksan sistem tumačenja sveta i da nas uvedu u njega. Nivo standardizacije ovih simbola, količina znanja i vrsta značenja koju smo usvojili, kao i sam jezički sistem unutar koga funkcionišemo, formira našu percepciju stvarnosti. Uzajamno povezan i duboko prožet odnos poimanja sveta izraženog jezikom i jezika kao uslova za poimanje sveta odvajkada je predmet proučavanja lingvista, filologa, psihologa i brojnih drugih stručnjaka različitih profila. Književnici u ovim odnosima i različitostima pronalaze brojne inspiracije, a mali, obični čovek shvatiće koliko je jezik moćan tek onog trenutka kada iskorači iz sopstvenog kulturnog i jezičkog šablona i susretne se sa nerazumevanjem na nivou dubljem od jednostavnog nepoznavanja reči i izraza.
Razlike u jeziku kao razlike u percepciji sveta
Iako se ne naslanja na nju direktno, poput Dilejnijevog Vavilona 17, i Čajna Mjevil u svom „Gradu Ambasadi“ donekle ispituje i umnogome proširuje razmatranja Sapir-Vorfove hipoteze, odnosno polemiše da konkretne misli izražene na jednom jeziku govornici drugog jezika ne mogu jednako konkretno shvatiti.
U Gradu-ambasadi, na samom rubu poznatog svemira, čini se da ona izjava Ludviga Vitgenštajna ’granice mog jezika su granice mog sveta’ poprima svoje puno značenje. Barem nas u to sam autor na početku uverava. Postoje jasne granice između ’domorodaca’, bubolikih stvorova koji se nazivaju Domaćinima, i ostalih stanovnika grada, i ove granice nisu samo fizičke prirode. Najveći i najkompleksniji aspekt suživota sa domorocima Grada Ambasade jeste upravo pitanje komunikacije, odnosno pitanje adekvatnog sporazumevanja.
„Pre nego što su ljudi došli…“
Govorni aparat Domaćina je specifičan, kao i njihova sposobnost da istovremeno govore kroz ’dvoja usta’, i predstavlja ozbiljan izazov u toj komunikaciji. Sa njima komunicira ambasador – dve osobe mentalno i duhovno sinhronizovane kao jedna. Problem nastaje kada u Grad stigne novi ambasador, čije će prisustvo i delovanje ozbiljno ugroziti same temelje civilizacije Domaćina i urušiti čitav njihov jezički sistem.
Jer, Domaćini ne umeju da lažu, za njih „mi smo ludaci, govorimo istinu putem laži.“ Da bi uopšte uspeli da pojme brojne aspekte ljudskih jezika, okrenuti materijalnom i manifestovanom, sebi stvaraju poređenja: stvarne situacije na osnovu kojih bi mogli da opišu nešto drugo, apstraktno, nepostojeće.
Svet ove narativno dobro vođene svemirske opere, složen i pun političkih intriga, sagledavamo kroz perspektivu jedne od stanovnica samog Grada, imerserke, tj. pilota kroz hipersvemir, Avis, koja je u detinjstvu poslužila kao primer poređenja i koja se, sasvim slučajno, našla uvučena u niz događaja koji će uzdrmati temelje tog kraja sveta.
Mjevil pažljivo vodi priču, iščašuje naše shvatanje jezika i jezičkih sistema i uvodi zapitanost u ispravnost naše sopstvene logike. Svet koji nam kreira dovoljno je uverljiv da se u njemu osetimo komotno, upoznaje nas sa različitim njegovim aspektima (iako ostaje malo suzdržan i prepušta mašti kako, na primer, određene mašine funkcionišu), odomaćuje nas taman u dovoljnoj meri da se rado upustimo u niz ’šta ako’ situacija koje nam servira.
I dok nas sa jedne strane istresa do maksimuma, preispitujući postojeće i gradeći nov jezički sistem, Mjevil nas ostavlja delom uskraćene za dublju karakterizaciju likova. Ne mogu da sporim motivaciju svakog od njih, kao ni njihovo mesto i ulogu u priči, ali mi je ipak, nakon čitanja, ostao utisak da su likovi pomalo šablonski i plastični i da se nisam sasvim saživela sa njima. Ostavljam, doduše, mogućnost da je možda samo do toga da me je pitko napisana knjiga o jeziku povukla, pa i nisam dovoljno pažnje posvetila tom aspektu.
Sve u svemu, Grad Ambasada zavređuje da mu se posveti pažnja, posebno ukoliko ste ljubitelj jezika ili se njime bavite. U pitanju je kvalitetna knjiga savremene naučne fantastike, pažljivo i inteligentno osmišljena i promišljena, puna ne samo intriga i zapleta, već i dubljih filozofskih pitanja.