Peruna mi, beše ovo vrlo aktivnih nekoliko meseci u taboru “Angeleona” i “Crvenih gavranova”.
Udružili smo snage, te smo, punom parom, ucrtali (podugačaaaaaaaak) spisak zaduženja na čist list papira (koristeći se znanjem stečenim u prethodnom ispitnom roku , čist list – ispunjen s jedne, pun – s obe, a prazan list je, jel’ te, prazan list), te smo se razleteli na sve strane sveta poput gastarbajtera ‘60ih.
No, dođe nam i taj (produženi) vikend (13.07., 14.07., 15.07.) za koji smo se toliko pripremali (i prečage punili). Počelo je zdušnim zalaganjem “Angeleona” (Marko Živanović, Vladimir Stojković, Anđela Mandić, Aleksa Malezić, Milan Popović, Kristina Stojković, Igor Novogradec, Sofija Grebenarović, Stefan Kojović) u vidu kuluka u četvrtak, jer se teren za mađije morao uglancati – cepala se drva, postavljala se šatra, obeležavale putanje straha kroz mistični Košutnjak, uz dodatnu pomoć poznanika, prijatelja, kumova, drugara iz kraja, neimenovanih poznatih faca iz kafane itd.
Ranom (petkovnom) zorom, stigoše “Crveni gavranovi”(na čelu sa Nemanjom Banovićem) orni, čili i željni da uposle ruke. Zadataka nije nedostajalo pa je u vazduhu često lebdelo dovikivanje imena, psovki i pretnji u trenucima kad ukapirate da se drvena drška čekića odvojila od naglavka već na samom početku ili da su makaze isparile.
Prepreke su bile kreativno i brzo prevaziđene, pa su sekire, mačete, noževi, šnale i ostala prateća oprema dobili dopunske namene. Parola ,,Ko se snađe, snašao se” je, očekivano, apsolutno stupila na snagu.
Pored standardnih posetilaca u vidu larpera i kosplejera (Dimitrije Šobot, Celeluin Ingalaure, Damjan Silbaški, Petar Lazić, Anja Belikov Zlatanović, Bojana Vukotić) iz Srbije, festival ,,Igre iz Mistije” privukao je i nove pridošlice – nakon iscrpljućeg jahanja, dođoše nam gosti iz Rumunije i Bugarske, deca su se redovno oduševljavala sjajnim, oklopljenim vitezovima, prorocima, konjima (da, skup je uveličala i jedna porodica, koja je posudila svoju ergelu na korišćenje kako učesnicima, tako i posetiocima), ženskom druidu,travarki i kuvaru (Bojana Radisavljević)
Što se tiče turnira, šopali smo se s posebnim žarom, ipak su tu deca. Eh, šta se sve radi za pokolenja, kakve žrtve podnosimo oltaru tek rođene mladosti.
Ni noćni program nije razočarao, jer beše raznovrstan i nesvakidašnji. Branili smo odstupnicu od zverova ukletog nam komada šume koji još nisu kupili Kinezi ili Turci, uživali u izvođenjima minstrela (uživo feat. Dj Toshiba), a u trenucima prikupljanja snage uživali smo u nastupu odličnog vatroigrača (Nemanja Banović) i neočekivanom izvođenju “tribal fusion” plesa trbušne plesačice.
Za umoran i ranama sputan ratnički soj postavljen je bio i šator – kamp, gde su, u svojstvu domaćina/cimera predveče bili komarci, a preko celog dana krpelji. Molim lepo, ulaz nije bio ograničen samo na zverove i ljude.
Na kraju, kad smo u nedelju popodne popakovali pinkle, šestoperce, verižnjače i zgaženog stršljena (papuča i dezodorans, pa udri na zlo, majku mu leteću), odahnuli smo – sve je prošlo sjajno, iako je bilo dosta primene ,,štap i kanap” logike, ali smo se na to ubrzo navikli.
Grupni konsenzus beše da smo srećni jer možemo da svetu, makar i na tri dana, približimo sopstvene paralelne ravni i jer uživamo u onome čime se bavimo, a retki su oni koji tom činjenicom mogu da se pohvale.
U to ime, ,,Crveni gavranovi” iz Novog Sada, došljaci iz Rumunije i Bugarske i ”Angeleon” nisu paničili ili zaboravili peškire, niti je to učinio fotobaja, Lazar Ajdačić, koji je ceo događaj zabeležio na svojoj Fejsbuk stranici Concept Smcko. (https://www.facebook.com/Conceptsmcko/).
About Author
