Klasici i njihova važnost

ŽANR: naučna fantastika/horor

ORIGINALNI NAZIV: Frankenstein

IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga

AUTORI: Meri Šeli/Žorž Bes

ZEMLJA: Francuska

PREVOD: Ilija Čanak

GODINA IZDAVANJA: 2021.

OCENA:

Samo tri nedelje od svetske premijere i već smo dobili priliku da čitamo Besovu adaptaciju jednog od najvećih romana horora i naučne fantastike. Jasno, opet u ediciji Stari kontinent gde smo već navikli da dobijamo ponajbolje Evropske stripove. Čarobna knjiga ne samo da vodi računa o tome da imamo sve aktuelne naslove, već i da to budu baš oni koji će verovatno jednom biti svrstani među klasike. Važnost klasičnih dela je u tome da su izvor za uzorak stvaranja na pravi način, tvorenje nečeg što će opstati kroz sve epohe i erozije.

I ne samo to – nego su to i dela koja stvaraju opšta mesta i trope. Dakle, sve one žanrovske odlike i odrednice koje vam se čine poznatim i ustaljenim, najverovatnije su opšte mesto proisteklo iz klasika. No, da bi se pravila menjala, klišei se moraju poznavati. Svaki žanr ima osobene truizme. Nije čak ni neophodno donositi novitete i promene, nekad je odista sasvim dovoljno hoditi utabanim stazama. Poznato ne mora nužno biti i loše, ali autorska psiha je takva da teži inventivnosti i ostavljanju traga na stećcima književnosti. Takvo samoljublje će, u barem dvadeset odsto slučajeva, završiti lošim delom, ali ostaje onih deset posto koji, mogu da promene poznato i da kliše radi u njihovu korist. U stanju su i sami postati uzorak, faktički opšte mesto. Takve promene se češće dešavaju u devetoj umetnosti nego u šestoj. Razlog je mladost i mnogo manje ustaljenih formi i tvrdokornih struja. Stare kosti su uvek nefleksibilne, lomljenje istih je bolno i riskantno. Za probijanje nove asfaltirane ceste neophodno je znati svaku venu makadama da ne biste bili optuženi za ubistvo. Otpor će postojati zauvek, svako biće ima mehanizam samoodbrane, pa i umetnost koja je životna kao i bilo ko od nas. Na pravi način ipak može doći do asimilacije i novih tropa nenasilnim putem. Neki biraju da predstave staro na sopstveni način, što je validan način da budu prihvaćeni. Drugi lome i krvare umetnički. Treći oplakuju staro. Uglavnom, biti u ovom svetu znači nemati duševni spokoj, samo želja koja tera još napred. Pazite na opšta mesta.

Žorž Bes – Kod nas poznat po adaptaciji Stokerovog Drakule kao i radu na Fantomu i po saradnji sa Žodorovskim. Samostalna ostvarenja su mu Bobi, Escondida, Pema Ling, Leela et Krishna, Incredible India i Le Vampire de Benares.

Definitivno vam ne mogu pokvariti čitanje nekim informacijama, priču već znate do tančina. Viktor Frankeštajn je naučnik koji se igra boga. Time nam postavlja koje je u središtu ove pripovesti: da li je čovek čudovište i da li monstrum poseduje veću količinu ljudskosti od njega? Odgovor na pitanje nije lak, svačiji moralni kompas će dati drugačije viđenje i mišljenje, što je donekle razlog trajanja ovog dela,klasika horora i naučne fantastike.

Ali samo donekle. Glavni razlog je što je Meri Šeli ovim romanom razbila opšta mesta u paramparčad. – stinski je poznavala svet u kom je živela. Stoga je u avanturu kročila na jedini način na koji je mogla biti priznata u muškom svetu. Bacila im je rukavicu opklade u lice, pokrenula je lavinu taštine rođene u sigurnosti patrijarhalnog društva. I promenila žanr. Promena zalazi u sve pore dotadašnjeg pisanja i načine ophođenja prema autorkama. Napisala je pametan roman, toliko mudar da je u celosti aktuelan i dan-danas. Mogli bismo je nazvati feminističkom kraljicom. Ali još bitnije, vladarkom horora i fantastike. U skladu sa tim, Besova adaptacija nije smela omanuti. I zapravo nije. Sav mrak oličen tušem preneo je u Drakuli na viši nivo. Kompozicija crne i bele gotovo je perfektna, toliko da se ponegde čini da je strava u belinama. Autor je na putu do zvezda imao dobar predložak, pa ćemo njegov pravi doseg videti tek sa nekim od njegovih autorskih dela. Ovde je već neko prokrčio put za njega.

Svakako stoji činjenica da ljubitelji horora moraju imati ovo malo remek-delo žanrovske proze i tušerskog majstorstva, koje jezu povećava za nebrojeno decibela. Grešan je onaj koji je ne pokloni i sebi i drugima. Budite puni čovečnosti, ne budite čudovište. Vreme je praznika a strip je veličine paketića. Ne možete pogrešiti…


aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.