Koje knjige poznatih bi bilo lepo napisati?

Povodom vesti da je Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas objavio autobiografiju u kojoj se Vanja Bulić potpisao kao urednik, pala mi je izvrsna ideja na pamet. U nagonu kreativnosti, morao sam da se zapitam: Kako bi bilo lepo napisati knjigu ili roman o nekoj našoj poznatoj ličnosti? Moje misli su prirodno lutale prema fantastičnim elementima i kako bi izgledalo da neko od naših istaknutih pisaca, u saradnji sa poznatom ličnošću napiše nešto šarenije od puke realnosti.

Videli smo već da takvih knjiga ima na tržištu, pogotovo ako pođemo malo oko sveta, jer su tu dela o pop divama, preduzetnicima, ali i glumcima. Možda se tu promakne i knjiga o nekom ko nije u samom vrhu popularnosti, ali svakako postoje knjige koja se bave teškim životom i nečijom borbom do slave. Dakle, knjige o poznatima, autobiografije i slično, nisu novost, niti takva štiva postavljaju književnosti na viši nivo. Kako god da gledate na ovu vest o autobiografiji „Ovo sam ja“, ipak moram da spomenem da je knjiga namenjena fanovima Ace Lukasa, ljudima koji pored njegove uspešne karijere muzičara i soliste, prate i njegov lični život. Pored obožavalaca Ace Lukasa, ova biografija ima za cilj da privuče i ljude koji se profesinalno bave estradom, izučavaju njen razvoj i život, ali može biti zanimljiva i onima koji imaju afinitete prema dramatičnim životnim situacijama koje one sami ne bi mogli da prožive. Da li je knjiga kvalitetno napisana, ostaje da vidimo recenzije i ocene pre nego što krenemo s negativnim komentarima i „čemu sad ovo“? Vanja Bulić je iskusan pisac, a Acin život prilično turbulentan, pa je možda i u pitanju vrlo uzbudljiva knjiga o pređašnjem vremenu nemira u regionu i borbi jednog umetnika za opstankom.

Ako se vodite ovim šablonom, da jedan iskusan pisac uzme neku javnu ličnost za svoju inspiraciju i temu svog budućeg romana, da li biste kupili nešto tako i čitali s velikim uzbuđenjem da se radi nekoj drugoj zvezdi? O kojoj estradnoj zvezdi bi voleli da saznate više? Jeste li se ikad pitali, kako li je onim starletama, i šta su izazovi koji nosi njihov život? Vidite, ako odgovorate na ovakva pitanja, mašta će vam proraditi, a odatle već može da se formira skelet budućeg romana. Pa, kakve sam ja romane smislio, koje uključuju fantastične elemente?

Živeti brzo

 

Urbana fantastika

Davno sam čuo vest da je naš poznati folk solista Saša Matić u kontrolisanim uslovima seo za volan i uspeo da vozi automobil, što mu je na trenutak omogućilo da se oseti kao običan čovek, odnosno da doživi nešto što je rezervisano samo za one koji imaju čulo vida. To me je navelo da smislim radnju romana u kome bi on bio glavni lik.

Saša Matić, čovek koji uprkos slepilu, postaje zavisnik o brzini. Kao nekada Beogradski fantom koji je jurio Slavijom i bio problem Jugoslovenskoj policiji, u modernom vremenu imamo čoveka koji brzinu doživljava kroz sva čula, sem vida. U romanu ćete doživeti senzorne utiske, onako kako iz Saša proživljava s pedalom na gasu, jednom rukom na volanu, a drugom na menjaču, dok neuzdrživo juri ulicama Beograda. Upustite se u priči o čoveku koji je oduvek maštao da se jednog dana pojavi na trkama i osvoji Grand Prix. Možda ovo nije priča poput one u filmu „Nacionalna klasa“, ali u sebi sadrži dinamičnu i dramatičnu priču o nadanjima, problemima slepih i slabovidih, željama i strasti za brzinom.

 

Kodiranje sa Koštunicom

 

Tehnopank

Nije strano da se neki političar oproba u pisanju. Imajte na umu da je srpski novelovac Ivo Andrić nekada bio jugoslovenski ambasador u Nemačkoj pred početak Drugog svetskog rata, ili da je Dobrica Ćosić, naš poznati književnik, bio predsednik Jugoslavije. Naravno, od ovih modernih imamo Vuka Draškovića kao političara koji se bavi pisanjem, ali i dr Vojislava Šešelja s njegovim knjigama. Pa ako mogu oni, zašto isto ne bi i Vojislav Koštunica.

U romanu pratimo Vojislava Koštunicu, poslednjeg predsednika Jugoslavije koji je 2000. sa svojim narodom ušao u novi milenijum i postao predsednik Srbije. S tim korakom u budućnost, otvorili su se novi horizonti, pa tako i mogućnosti za dalji razvoj društva. Nikada do sada nismo više zavisili od tehnologije, zato se ovaj predsednik odlučio da još jednom bude vođa, i to u kodiranju. S namerom da još jednom pomogne svom narodu, dajući mu sopstveni primer, u romanu vidimo sve neophodne korake da se savladaju softverski jezici kao što su JAVA i PYTHON. Kodiranje, neko mora da upravlja svim tim mašinama i priprema buduće hakere da stanu na branik otadžbine ukoliko dođe do sajber napada.

Možda da neko kaže ex-predsedniku koja je godina? Ili ipak ne…

 

Jedna noć u Dubaiju

Psihološki horor

Starlete trpe veliki pritisak od strane našeg društva. Da li je ruganje i ponižavanje opravdano ili ne, nije na nama da sudimo, ukoliko nismo upoznati sa takvim stilom života i kakve izazove isti nosi sa sobom. U ovom romanu, imamo prilike da saznamo kako je živeti kao starleta u Dubaiju.

Soraja Vučelić, jedna od najpoznatijih starleta za kojom se okreću muškarci i maštaju o tome da budu s njom barem na jednu noć, odlazi u Dubaji, s nadom da će tamo bogato unovčiti svoj dar, svoju lepotu. U prvih mesec dana, priča počinje po savršenom, posve stereotipnom obrascu, i sve deluje kao da je Soraja nadomak svog cilja. Ona investira u svoj izgled, šminku, silikone i odlaskom u teretanu, savladava sve one ženske trikove kako zavesti bogatog muškarca i zaseniti sve koji je ugledaju. Soraja dominira na podijumu klubskih žurki paprenih cena, često mami poglede, a kraj bazena, njen bikini budi maštu i porive za strašću. Upoznaje mladog i imućnog Arapina, i opet, sve izgleda kao san, dok priča ne dobija nagli obrt i njen život postaje noćna mora. Sledi kobna noć kao u „50 nijasni sive“, samo što ona nije spremna da ide toliko daleko. Da li je vredno uložiti toliko u fizički izgled, praviti kompromise oko nepristojnih ponuda i često se dvoumiti oko sledećeg koraka, samo da u tom trenu, toj noći u Dubaiju, Soraja konačno spozna stravične dubine ispod maske luksuza i prestiža?

 

U redu, ovo je bila moja neka verzija satire, mada sa zadrškom, jer ove ideje možda mogu biti zanimljive nekom da napiše roman. Evo, razmislite sami. Priča o vozaču Formule 1, Dakar relija, ili čak brdskih relija koji su popularni na Balkanu, koji tragičnim slučajem ostane bez vida, a brzina mu je ostala u krvi, da li vam to izgleda kao zanimljiva ideja za roman? Kako se ti trkači zaista osećaju dok jure moćnim vozilima? Lišeni vizulenog i s akcenotm na sluh da čujete brundanje motora, akcentom na njuh da omirišete benzin, i akcentom na taktilnom, da svakim delom tela osetite sve sile koje utiču na vas, podrhtavanje na papučici gasa, treperenje volana u rukama, kakav je ukus pobede ako se uprkos nedostatcima izborite za životni cilj?

Kodiranje, ali viđeno kroz dnevnik nekog ko praktično i uprošćeno objašnjava, analizira i govori o svom procesu učenja softverskog jezika, da li ista knjiga može da koristi onima koji tek ulaze u materiju ili su se zainteresovali za kodiranje, a stručne knjige deluju suviše apstraktno i konfuzno?

Ako govorimo o straletama, koliko mi zapravo znamo o onome šta one rade i zašto? U ovakvom romanu može da se krije vrlo poučna priča, bez lažnih obećanja, bez glorifikacije života na visokoj nozi. Takva priča može poslužiti kao način da se ukaže na greške devojaka koje zaslepljene nadom o lagodnom životu i luksuzu upadaju u društvene krugove koji mogu biti okrutni. Dakle, ja sam naveo primer starlete, a u stvari, junakinja može da bude i obična devojka sa sela koja odlaskom u velegrad upada u loše društvo.

Možemo i sa nešto ozbiljnijim temama, a da uključuju poznate ličnosti. Ja bih naveo i dve ideje koje su mi došle tek tako.

Sećanje na Starog Vuka

 

Ovaj roman, odnosno zbirka utisaka, bavila bi se Borom Drljačom i kakav je on bio čovek. Stari Vuk je jedna od njegovih najpopularnijih pesama, zato i takav naslov, a sećanja bi već pripadala onima koji su ga lično poznavali. Za početak, uvod bi sadržao kratku biografiju, gde je rođen, kako je ušao u estradu, kakva je bila njegova karijera i koji su njegovi uspesi. O Bori bi u glavnom segmentu pričale njegove kolege i poznanici. Tu bismo saznali kakav je on bio iza scene, u najtežim i najlepšim mometima njegovog života. Drugi deo bi već spao na brojne podatke i prisećanja s njegovih nastupa, viđenih kroz oči publike i brojnih fanova. Ton koji bi ovakvo delo imalo, treba da odiše toplinom, da ga se stvarno sećamo onako kakav je bio u duši.

Naravno, stvaranje ovakve knjige ne bi moglo da se započne bez pristanka porodice.

 

 

 

 

Zbogom Kikindo

Znam, već vam deluje smešno, ali ovo je ipak ozbiljna drama. Za Savu Savanovića, ili kako su ga na internetu prozvali „Sava Licimur“ iz Kikinde, ne zna se mnogo sem da je jedared bio trendujuća ličnost iz pomalo banalnih razloga. Na YouTube platformi postoji kratak video klip pod nazivom Zbogom Kikindo, u kome Sava Savanović vrlo ozbiljno govori o svom problemu. A njegov problem je septička jama koja preliva, čak iako u tom periodu nije bilo kiše. Gde tačno nastaje problem? Upravo dolazimo do srži i razloga zašto ovaj roman mora da nastane. Septička jama, je koliko-toliko rešiva stvar, sem što gradska čistoća Kikinde ne reaguje na prijavljen problem. Sava onda rešava da stvari uzme u svoje ruke i natera sistem da obavi svoju dužnost. Za tako nešto, on ima dobar plan. Kako u tom videu lošeg kvaliteta sam izjavljuje, na tabli je napisao da je zbog nesposobnosti sistema skočio u septičku jamu koju nisu hteli da isprazne, zatim je tablu stavio na vidno mesto pokraj dotične jame, a onda se sakrio na tavanu.

Po njegovoj priči, uključili su se svi, i ljudi iz Gradske čistoće, i vatrogasci i spasioci, sa sve cisternama kojima su ispraznili jamu, samo da bi na kraju zaključili da je jama bila prazna, odnosno da nema davljenika. Ovo je vrsna komedija o dosetljivosti naroda na Balkanu, ali samo na površini. Ako malo zaronimo dublje, koliko govana će isplivati? Hoću da kažem da bi ovaj roman govorio o uspehu malog čoveka iz naroda da primora vlasti da obave svoj posao, što nekako deluje kao naučna fantastika, da neko tek tako prkosi sistemu i na kraju pobedi.

Hoćete da kažete da ne biste voleli da upoznate ovog Savu Savanovića, saznate celokupnu priču i kontekst, koji je sled događaja prethodio njegovoj odluci da sistem nauči pameti, ali i šta se kasnije desilo sa ovim junakom, kome je posvećena i pesma?

To bi bio kraj liste ideja koje su mi pale s neba, pošto se, eto, i Aca Lukas upisao u listu pisaca. Šta mislite, ako knjiga doživi uspeh koliko i knjiga Žarka Lauševića, hoće li biti nastavka, ili možda neka ekranizacija, pa da to gledamo kao Lepu Brenu i Draganu Mirković na malom ekranu?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.