Saga o maskiranom osvetniku koji bdi nad Gotamom se nastavlja animiranim filmom Vorner Brosa i DC-ja pod nazivom „Betmen: Duga Noć veštica, prvi deo“. U ovom delu, priča je nešto razvučenija i kompleksnija od već viđenih. Poznavaoci strip verzija koja su izašle u svetu i došle na naše tržište, zahvaljujući požrtvovanom radu izadačkih kuća i striparnica, verovatno mogu naslutiti ko je čuveni Holidej, serijski ubica koji je aktivan samo uoči praznika. Međutim, oni koji DC konzumiraju samo preko filmskog platna ili malih ekrana, biće uvučeni u mrežu spletki koji ovaj tajanstveni ubica stvara kako bi Betmenu zadao većih problema od mafijaške porodice Falkone.
Prvi deo je izašao 19. juna ove godine, dok za drugi deo moramo da se strpimo do 27. jula, kako bismo dobili razrešenje zapleta. Kulminacija same radnje, kao što sam već spomenuo, orbitira oko misterioznog ubice koji kruži Gotamom i ubija visoko rangirane face u mafijaškoj familiji Falkone. Nadimak koji su mu nadenuli Holidej, vodi poreklo iz metoda kojim se ubica služi, jer napada samo oko praznika. Njegove mete nisu na samom vrhu kriminala, već važnije ličnosti, ljudi koji drže položaj, ali ne odlučuju o pravcu aktivnosti porodice. Kada počnu da stradaju ljudi iz drugih organizacija poput Trijada i kriminalne porodice Maroni, stvari poprimaju oblik rata za teritoriju, ali to ne može biti dalje od pravih razloga zašto se takva ubistva dešavaju. Sam povod za takve brutalne činove u ovom filmu ostaje nerazrešen, pa možemo samo da čekamo i drugi deo kako bismo uvideli punu sliku.
Radnja filma se dešava u Gotamu tokom četrdesetih, mada ne doslovno, jer imamo dosta modernih dizajnerskih rešenja oko samog izgleda Gotama, ali i objekata poput tehnoloških otkrića i slično. Deluje kao da se sve odvija u onom prelomnom periodu kada se era elektronskog razvoja zahuktava i polako preovlađuje dotadašnji vizuelni u funkcionalni aspekt čovečanstva.
Što se tiče same animacije, tim ljudi koji je radio na ovom, ali i na nastavku filma, obavio je odličan posao. Iako je u pitanju dvodimenzionalna, kruta vrsta animacije, dosta pokreta je obavljeno realistično i s dosta pažnje. Rad na detaljima i donošenju pokreta, zasnovan je pretežno na likovima, tako da sve što se događa u pozadini, poput vetra, kiše ili drugih vrsta animacija, ostao je delimično zapostavljen. Jeste, dobijamo i te pokrete, ali je sam akcenat stavljen na glavne likove koje ćete vrlo lako prepoznati zbog naglašene senke i crnog okvira. Pored toga, boje su homogene kroz ceo film, čak i kada imamo nekoliko vrsta senčenja, ili prelamanja uličnog svetla kroz venecijanere. Što se tiče senki, ovde imamo gradaciju po svetlu i obliku onoga što se sečni, pa je lako uvideti dubinu predmeta, lica ili detalja bitnih za radnju. Ovo je dodatno pojačano raznovsnim teksturama koje ćete videti po okolnim zgradama, oblačnom nebu ili zatalasanom okeanu. Crnilo koje je karakteristično za gotski Gotam je dovedeno do središnih podeljaka, tako da se Betmen i sva njegova mrak oprema ne utapaju sa tamom ulice u kojoj mlati mafijaške tabadžije. Naravno, sumorni izgled je ipak zastupljen zahvaljujući atmosferi i pažljivo odabranim scenama i uglovima kroz koje je radnja prikazana. Svakako ćete uživati u filmu, jer je direktor Kris Palmer, čovek koji je svoj talenat razradio na delima kao što su „Supermen: Sutrašnji čovek“, animiranom „Ultimativnom Spajdermenu“ i seriji „Voltron: Legedarni branilac“ ovde pokazao svoje umeće u pričanju priče.
Što se samih likova tiče, pored Betmena i Alfreda imamo Ženu Mačku, komesara Gordona, Harvija Denta i njegovu lepšu polovinu, i Džokera, dok je za nastavak najavljena i Otrovna Ajvi. Sam identitet Holideja, iako je to lik koji vuče radnju, za sada nije otkriven, ali je ostavljeno dosta prostora mašti da sami prosudimo ko je pravi zlikovac. Za interpretaciju likova je odabrana prilično jaka glumačka postava. Betmena tumači Džensen Ejkl, poznat po ulozi Dina Winčestera u seriji „Supernatural“ takođe najavljen da tumači i lik Sodžer Boja u trećoj sezoni „Momci“. Tu je još i Džek Kvejd, glavna uloga i šeprtlja u seriji „Momci“, koji u „Betmenu“ tumači lik Alberta Falkonija. Zatim, imamo i Džoša Dušamela, glumca iz „Transformersa“, koji pozajmljuje glas Harviju Dentu, ali i Titusa Velivera, glumca sa pozamašnom karijerom sporednog lika u zvučnim filmovima i serijama koje je teško staviti u listu jer je dugačka, pa zato sami potražite ovo ime na internetu i uverite se iz koliko filmova ga se sećate. Govorim vam sve ovo, jer su glumci obavili izvrsan posao i živo doneli likove.
Ova priča je više o svrsi porodice, porodičnim vrednostima i ličnim stavovima po pitanju svega. Betmen je jedini koji, na izgled, nema problem s porodicom… znate već zašto, ali i on pored svojih neprijatelja dovodi svoje mišljenje do ivice pucanja. Kroz film postaje jasno ko šta želi za dobrobit sebi bliskih ljudi, pa žrtvovanje za porodicu ili same porodice zarad većih ciljeva je vrlo dobro oslikano kroz postupke likova. Alfred je oštar na jeziku i zadaje odlične opaske, mada samo u početku. Harvi je poljuljana ličnost, pomalo tvrdoglav, ali ima dobru dušu… za sada. Gordon je sušti profesionalac zbog kog njegova porodica trpi, iako se kćer ugleda na njega. Žena Mačka, Džoker i ostali sporedni likovi su na granici, više svojeglavi i s rezervom prema drugima što se tiče interakcije, tako da od ovih likova ne dobijamo mnogo. Najviše o radnji i suštini filma dobijamo od Karmina ,Rimljanina‘ Falkonea, vođe mafijaške porodice čiji je posao ugrožen usled nagomilavanju leševa koji uporno ukazuju da će nešto gore desiti u budućnosti. Njegov stav je prilično jasan, a to je preživljavanje, možda ne svih članova organizacije, ali preživljavanje sposobnih. Pojava serijskog ubice Holideja, na Noć Veštica, Dan zahvalnosti i Božić, Falkonea ne bacaju u posezanje za drastičnim merama, hirovitim reakcijama i slično. Karmin je taktičar koji uz sve nedaće s kojim se suočava ipak planira da obnovi saradnju sa Vejn Korporacijom, jer su nekada ovde dve porodice činile dobro za Gotam. U filmu imamo nekoliko scena koje baš aludiraju na to da su svi ti ljudi, uspešni biznismeni, doktori i glavešine sa zvučnim imenima nekada poslovali udruženo, otud i često spominjanje Vejna u odabranim krugovima s dosijeom. Zaplet se baš tu nalazi da mrsi konce iz kojih dobijamo još više misterije i mogućih pravaca u kojima će radnja skrenuti.
Kada već spominjem misteriju, ona je opet rezervisana za same činove ubistva za koje je potrebno vreme da se razreše, što opet rezultira sa sporijim tempom, nešto manje akcije nego očekivano, i dosta scena gde se upravo razmatra potencijalni identitet ubice. Sama potraga za počiniocem se pokazuje kao savršena prilika da se testira Betmenova sposobnost da hirurški precizno ulovi ubicu, a da pritom ne načini još više štete. Pravi detektivski posao ispada stran Betmenu koji je više nadaren za dobre batine i isporuku vucibatina ispred vrata policijske stanice. Ovde možemo da vidimo taj preokret, evoluciju Betmenove ličnosti i sve to između dve strane grada koji obitava danju i noću, između svetla i tame, između kriminala i zakona. Na neki način, ovde i zakon treba da odabere na čiju će stranu, da li će stati uz mafiju koja trpi ogromnu štetu, ili zakoračiti prema tajanstvenom ubici s apetitom za mafijaške njuške, a na kraju možda čak i podržati Džokerovo ludilo koje preti Gotamu.
Pored svega ovoga, ipak imam nekoliko zamerki. Scene borbe su malo više isečene za moj ukus. Jurnjava automobilima je lepo urađena, međutim kada na scenu stupe pesnice i hladna oružja poput nunčaki i bataranga, smena svetla i senki oduzima fokus od pokreta. Samo u naznakama dobijamo šta se dešava, često se pokret naprasno iseče da vidimo početak nekog drugog, bez očekivanog prizora na sam efekat udarca. Fizika je još jedna stvar koja trpi, jer su neke od stvari nemoguće, čak i za Betmena. Videćete to kod potere na krovovima Gotama, ili u pojavljivanju Betmena na dve lokacije u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Takođe i animacija podbacuje, pogotovo kada gume automobila nakon obilate kiše bacaju prašinu iza vozila koje ubrzava iz mesta.
Ovo su samo sitni detalji na koje ne treba mnogo obratiti pažnju, jer je sama priča opisana kao vrlo dobra obrada stripske priče na koju su fanovi DC-ja dugo čekali da vide, kada bi se neko ozbiljno rešio da je prati do detalja. Šta nas očekuje s nastavkom ove priče o Holideju i hoće li se pojaviti još koji super zlikovac, ostaje misterija i povod da s nestrpljenjem čekamo dan kada će i taj film izaći iz postprodukcije. Do tada, peškire u ruke i mirno osmatrajte grad s vrha kamene glave gargojla.
