Uživate u fantastici, treba vam nešto iskričavo, poletno, s pravim psovkama, neusiljenim dijalozima, prijateljskim koškanjem, genijalnim načinom pisanja, akcijom i misterijom i tako moćnim stilom pisanja da će vas ostaviti bez daha i vući da čitate dalje, sve dok se nakon tri dana nespavanja osvrnete krvavim okicama oko sebe i zapitate gde se, boga mu božijeg, nalazite. U tom slučaju, ako već niste nabavili serijal o Gospodstvenim nitkovima, krajnje je vreme.
Laži Loka Lamore
Uzdržni – to znači da su učeni da je krađa nešto loše, a ja moram sa tim da se borim sve dok se ne naviknu na suprotno, kapiraš?
Imam decu koja uživaju u krađi. Imam decu koja su prema krađi ravnodušna i imam decu koja krađu prosto trpe zato što znaju da nemaju šta drugo da rade. Ali nikada niko, i ozbiljno mislim niko, nije bio gladan kao ovaj dečak. Da mu preklano grlo zjapi i da lečilac pokušava da muga zašije, Lamora bi ukrao iglu i konac i umro srećan. On… krade previše.
Lok Lamora bio je dečak koji previše krade. Da se razumemo, nije daleko dogurao ni kao odrastao, samo sad krade od bogatih. Krije se iza legende o Trnu Kamora kao nepobediv u borbi. Ljudi pričaju da krade od bogatih i daje siromašnima. Mada niko nije siguran da nije nešto više od ulične glasine.
U stvarnosti, Lok Lamora nije ni visok, ni snažan, ni nepobediv u borbi. Najopasnije oružije su mu pamet i lukavstvo, a što se tiče davanja siromašnima – siromašni neka kradu za sebe. Sve što zaradi nemoguće komplikovanim i logičnim prevarama, on i njegova družina stavljaju sebi u džepove. Ili u podrum hrama od prastakla, neprobojnog i pretvorenog u riznicu.
Kada družina ne izigrava Trn Kamora varajući umišljene bogataše, oni su ubogi Gospodstveni nitkovi, zaduženi za sitne pljačkice po ulicama, sa obavezom da plaćaju lopovu nad lopovima, velikom gazdi i kapi Barsaviju. Tako ostaju neprimetni i naizgled puni poštovanja za neutralni mir između lopova i plemstva. I boli ih uvo što ih tamo neki Pauk, tajanstven vođa tajne policije Kamora juri zbog toga.
Kamor je njihov grad; grad haosa, grad od prastakla ostavljen u amanet drevne rase, grad prljavih kanala, prepunih grobalja, vojnika, plemića, prosjaka, divlje dece i nepotvrđenih glasina da je kapi Barsaviju stigao rival. Sivi Kralj je u gradu i lagano i brutalno preuzima vladavinu.
Naravno da se Trn Kamora nalazi u sred srede događaja, sa sve prevarom za svoj račun, odanošću Loka Lamore prema Barsaviju i ucenama Sivog Kralja. A pre svega, naoružan lojalnošću prema svojim prijateljima.
Ovaj, da ne pričam dalje? Biće dovoljno teško ne odati radnju onima koji nisu pročitali ništa osim ovih ovde citata, a da se verno prestave drugi i treći deo serijala. Aha, ljudi – ima još!
Crveno more pod crvenim nebom
Misliš da se šalim? Biće pobune. Ako vidimo još koje jedro na onom obzorju, u bilo kom pravcu, moramo u poteru. Moramo da zapodenemo borbu. Znaš zašto? Da im uzmemo nekoliko poganih mačaka. Pre nego što bude kasno.
Nov grad, nova avantura.
Lok je malo depresivan i na njegovom najboljem prijatelju Žanu Tanenu jeste da ga izvuče i vrati u život. Nesvakidašnje, smrtonosni grmalj ima odličan recept: zaključava Loka u sobu, bez hrane i vina, i tera ga da sam pronađe izlaz. Uostalom, šta je to za jednog Nitkova – obiti bravu. Ili izaći kroz prozor, kada se iza obijenih vrata nađe do plafona naslagan nameštaj. I tako počinje, jer Loka Lamoru, kada jednom uhvati zalet, niko više ne može obuzdati.
Nalaze se u Tal Vararu i pokušavaju da opljačkaju Kulu greha, najbolje čuvanu kockarnicu i riznicu u koju članovi parlamenta drže sva svoja blaga. Gotovo nemoguć zadatak, da Lok svojim prstima ne može živu mačku da smota u špil od pedeset karata i izvuče je napolje kad god mu padne na pamet. Ostali igrači će se možda požaliti na buku, ali izvor sigurno neće primetiti.
Ta žena je građena kao prastakleni hangar za čamce. Žerom i ja smo imali više praznih bočica nego njih dve; da nije bilo onog praha, to što je popila ne bi joj napilo ni trepavice.
Gotovo dve godine pažljivo utrošene na igru, da bi ih sklepao vojni zapovednik Tal Verara, malčice otrovao i poslao da se bave gusarenjem. Odnos kakav ovi nevoljni zaposleni imaju sa najnovijim poslodavcem jeste najbolji mogući koji bi uopšte bilo koji zaposleni mogao da poželi. Osim otrova, naravno. I činjenice da gazda ne planira da ih ostavi u životu, kao i da oni ne planiraju da isprate naređenja baš u celosti. Ili nimalo.
O, da – i Žan Tanen se zaljubljuje. I malo mu traljavo ide.
Želiš da se pretvaram da si bure kako bih mogao da ti kažem šta sam govorio buradi kad sam se pretvarao da si to ti.
Imaš… imaš obruče kakve nikad nisam video ni na jednoj bačvi, ni na jednom brodu, tako sjajne obruče i još ti tako lepo pristaju…
A tek daske! Tvoje daske… tako dobro išmirglane, tako čvrste. Ti si najlepša bačva koju sam ikad video, ti čudesno burence. A da i ne pominjem tvoj čep…
Republika lopova
Divim se svemu kod tebe. Čak i tvojoj naravi, i tebi, tvojim raspoloženjima, i kako se, brate mili, uvrediš kad god pogrešno udahnem vazduh u tvojoj blizini. Radije bih da me ti zbunjuješ nego da, jebi ga, budem stopostotno siguran u vezi s nekom drugom, kapiraš? Divim se kako ti sve što radiš polazi za rukom, čak i kad se zbog toga osetim toliko sićušno da bih se mogao udaviti u ovoj šoljici vina.
Republika lopova je čuveni Lukarnov pozorišni komad, i mladi Gospodstveni nitkovi imaju zadatak da ga postave i pokrenu u život. Nema veze što je gazda trupe u zatvoru, pod pretnjom sakaćenja. Nema veze što se blizanci ne trpe, i što Lok i Sabeta nikad nisu imali napetiji odnos. Ako ne uspeju, ne samo da ih čekaju grozomorne posledice po sopstvene vratove, nego im je naloženo i da se ne vraćaju kući u Kamor.
Dečak može da bude neprijatan koliko mu padne na pamet, ali ako devojka odbije da po komandi sere sunčeve zrake, svet mrgodno gunđa kako ju je nešto spopalo.
S druge strane, nekoliko godina nagomilane mudrosti kasnije, Lok i Sabeta sreću se u Kartenu, prastarom gradu pod upravom vezanih čarobnjaka. Izbori su u toku, i izbori su farsa. Ucenjeni od strane čarobnjaka, njih dvoje zastupaju različite partije i bespoštedno i maštovito se bore za primat, u isto vreme pokušavajući da se izbore za ono malo nenadgledanog ljubavnog života.
Sećate se onih pitanja (ovo važi samo za one koji su čitali prvi deo) o Loku Lamori, kako se našao u Kamoru, ko su mu roditelji, i zašto je ludački do ušiju zaljubljen u Sabetu? Zašto mu nikad nije uspelo da se zaljubi u nijednu drugu? Pa, možda te odgovore nađete u ovom delu – a možda i ne. Ne znam koliko je verovati čarobnjacima, pogotovo kad ih je Lok već zavrnuo.
Trn Emberlena
Ha, zamalo. Moraćemo da čekamo da se obradujemo jer Skot Linč još nije napisao ovaj deo. Za one koje zanima, čovek živi u Viskonsinu i često posećuje Masačusets, dom svoje partnerke Elizaber Ber – zamislite slučajnosti – pisca naučne i epske fantastike. Povremeno volontira kao vatrogasac.
Pa, da mu poželimo što manje vatri koje mora da ugasi uživo i što više onih koje bi raspalio pod perom.
Knjige je u Srbiji izdala Laguna, i sve detalje vezane za cenu, obim knjige, broju listova i sličnom možete pronaći na njihovom sajtu.
http://www.scottlynch.us/books.html
http://www.scottlynch.us/ironsands.html
Na ova dva linka možete pronaći više podataka o planiranim knjigama i priče o Kraljici Gvozdenog peska čija poglavlja izlaze jednom mesečno. Malo je nezgodno što je sve na engleskom jeziku, ali šta je tako mala prepreka za prave ljubitelje?
Sretno čitanje, i samo bez panike – svaka knjiga može da se čita sama za sebe i nema potrebe da čekate da svih sedam knjiga ugleda svetlost dana.
About Author
