„Gvozdeni ispit“, knjiga autorke Kasandre Kler koja je nastala u saradnji sa još jednom američkom autorkom, Holi Blek, po ocenama mnogih kritičara, predstavlja repliku Harija Potera. Ipak, koliko je zaista to tačno, proverićemo sa upoređivanjem određenih segmenata iz knjiga.
Da, u obe knjige se najviše radnji dešava u školi magije. U „Gvozdenom ispitu“, škola se zove Magisterijum, a kao što većina vas i zna, Hogvarts je škola magije iz „Harija Potera“. I da, u obe knjige, dečak je glavni lik. No, mali Kalum, koji je osmišljen od strane dve američke autorke, nema ožiljak na čelu, koji je jedan od krucijalnih segmenata u svetu koji je osmislila Džoana Rouling. Ali, zato kao glavno obeležje, zbog kog ga deca često zadirkivaju ili pak, zbog čega on smatra sebe teretom, jeste to što ima jednu nefunkcionalnu nogu.
Kalum zbog toga često ima tendenciju da se zatvori u sebe, a posebno jer još od malena zna da mu je otac bio mag, koji pritom nema ništa lepo da kaže o istima. Što je još jedna razlika, iako odmah zatim sledi i jedna sličnost – ostao je bez majke još kao dete, jer je Neprijatelj uzeo njen život u sopstvene ruke.
I u skladu sa tim, Kal je od trenutka kada je saznao za to, zamrzeo Neprijatelja, glavnog negativca u „Gvozdenom ispitu“. Povezani skoro sličnim porodičnim tragedijama i Kal i Hari su uspeli da pronađu svoju utehu u društvu. Obojica imaju najboljeg druga i najbolju drugaricu, s tim da isprva komunikacija sa njima nije tekla glatko – ali postepeno shvataju da su zapravo veoma slični i da će biti tu jedni za druge bez obzira na sve nedaće.
Aron, Kalov drug, posle nekoliko meseci školovanja, otkriva da poseduje retku sposobnost i da samo on može da se suprotstavi Neprijatelju, što sa sobom nosi veliku odgovornost i samim tim i velika odricanja. No, on i dalje ostaje prizeman i veseo kakav je uvek i bio, samo sa tom dozom tereta. Dakle, u Gvozdenom ispitu“ isprva mislimo da Kal zapravo nema neku veću ulogu, jer smatramo da su autorke to namenile Aronu, iako je ovo Kalova priča.
Ipak, i čuvajte se sad jer slede spojleri – Kal uskoro otkriva, čitajući prepiske svog oca i jednog od magova profesora, koji je igrom slučaja i Kalov mentor, kako mu njegov otac govori da treba Kala da vrati nazad, jer ne zna koliko je opasan.
Autorke nas time polako uvode u jednu još intrigantniju priču, dok smo mi napeti zbog činjenice, šta je to toliko strašno što čini Kala, dečaka sa jednom tromom nogom i živčanim temperamentnom, toliko opasnim za čitav magijski svet?
A onda, prilikom jedne misije spašavanja njihovog druga Arona, Kal otkriva – on je Neprijatelj.
Ovaj završni udarac ove dve autorke je mene ostavio apsolutno nestrpljivom za sledećim delom, koji se zove „Bakarna rukavica“ i u kom nas očekuju dodatne avanture. Ipak, u ovoj prvoj knjizi postaje nam jasno, da definitivno postoje neke sličnosti između Harija i Kala, ali ova poslednja navedena činjenica, da je Kal Neprijatelj, definitivno je sasvim različita od odnosa i priče lorda Voldemora i Harija Potera.
Meni je knjiga zaista bila fascinantna i konstantno mi je držala pažnju. Zanimljiv stil pisanja, mnogo opisa kojima su me teleportovale u njihov svet, a posebno su mi se svideli likovi. Lepo oformljeni, dovoljno da nakon nekoliko pročitanih dijaloga shvatite ko je ko.
Pored već napomenutih likova, pojavljuje se još nekoliko krucijalnih ličnosti, sa kojima možda takođe pronađete još neku sličnost sa Harijem Poterom, poput toga da je najmoćniji mag Magisterijuma Rufus, uzeo Kala pod svoje okrilje, te ume na segmente podsetiti na Dambldora. Ipak, oseti se drastično mračnija atmosfera nego što je u serijalu Džoan Rouling, jer je i sama škola predstavljena kao podzemno utvrđenje u kom se izučava magija, koja je prema upozorenjima Kalovog oca, jako opasna i veoma često, nestabilna.
No, za prave avanturiste i obožavaoce magije, toplo preporučujem ovu knjigu, koja se može pročitati za jedan dan.