Marsonic 7

Činjenica je da SF bez nauke nije SF, kao i to da ni nauka ne može bez primesa istog, otud i ono ’naučna fantastika’. No neki žanrovski pisci su ipak veći vizionari od drugih…

Činjenica je da SF bez nauke nije SF, kao i to da ni nauka ne može bez primesa istog, otud i ono ’naučna fantastika’. No neki žanrovski pisci su ipak veći vizionari od drugih, pa je tako Žil Vern predvideo podmornicu, tenk i putovanje na Mesec, ali on nije zvezda ovog uvoda već je to Isak Asimov, dobitnik svih značajnih nagrada u žanru, naučnik i čovek kome je nauka došla glave. Autor  je i tri zakona robotike koje prvi put pominje 1942. godine u priči ’Kolo-naokolo’. Nulti zakon robotike dodaje naknadno, u romanu ’Roboti i carstvo’ iz 1985. godine. Moderna robotika bi se lako mogla pridržavati njegovih zakona, koja glase:

  1. zakon – Robot ne sme povrediti ljudsko biće niti ustezanjem od delanja dozvoliti da ono bude povređeno.
  2. zakon – Robot se mora povinovati naređenjima koje dobija od ljudskih bića izuzev kada su ona u suprotnosti sa Prvim zakonom.
  3. zakon – Robot mora štititi svoju sopstvenu egzistenciju, izuzev, u slučaju kada je ta zaštita u suprotnosti sa Prvim i Drugim zakonom.
  4. zakon – Robot ne sme naškoditi čovečanstvu, ili, da zbog nedelovanja, dopusti da čovečanstvo samo sebi našteti.

Tema ovog broja revije Marsonic jesu roboti, pa će biti zanimljivo videti koliko i kako su se autori držali zakona kojih će se verovatno pridržavati i moderna nauka.

’Rukotvorina’, Tea Kosa poznatijeg pod pseudonimom Viktor Kovalski, u SAD-u, gde je objavio zbirku ’Madmen All The Same’ i još mnoštvo priča, tek od skora piše i na našem jeziku. Njegova priča govori  o čoveku koji je zarad jedino vrednog cilja u njegovom životu, sebe učinio mašinom i tako oduzeo sebi ljudskost, ali ne i čovečnost.

’Deo koji nedostaje’, Jurice Ranja dobitnika nagrade Sfera za najbolju minijaturu iz 2014. godine, je pripovest o budućnosti u kojoj nas nema, ali sve naše ljudske vrline žive kroz kompjuter i njegove robote. Možda ćemo i ostaviti ovako vredan trag u istoriji, toliko značajan da nas se i humanoidi sećaju kroz koju milijardu godina. Tvrdi SF u punom svom sjaju i sve ono što bi i trebao biti.

’Miris lignje u borovom lugu’ napisao je Miloš Petrik, urednik sajta Emitor, koji ujedno obavlja još mali milion stvari koje su doprinele razvoju ovog žanra, kod nas. On nam ovoga puta donosi zanimljivo viđenje budućnosti i onoga kako bismo mi tretirali inteligentne mašine ili bolje rečeno ma koliko bile inteligentne i kamuflirane i dalje su samo mašine. Također i svojevrsnu viziju budućih porodičnih vrednosti.

’Presvlačenje’ je delo Ane Jevtić Kos, koja je sasvim nova spisateljica osobenog stila. Ovo je priča o tome koliko nam je estetika i spoljašnost zapravo važna i ističe surovost dolaženja do tog ’ideala’. Snažna društvena kritika i priča o posebnom kozmetičkom salonu.

’Plava planeta’ je prva objavljena priča Frana Martića. Napredak, nauka i evolucija svega, je najveća ljudska boljka. Ovo je priča o tome šta taj napredak može doneti. Meni lično je donelo razmišljanje o tome šta će se desiti ako mašine zaista postanu pametnije od nas i naslede našu želju za destrukcijom i uništavanjem drugih živih biča.

’Kozadelavita’ je priča Radoslava Slavnića, kao što sam već pomenuo u prethodnom tekstu autor jednog romana i bezbroj priča u svim iole bitnim izdanjima (Sećaću te se kao nekog sa neverovatnim entuzijazmom, počivaj u miru drugar.). Priča o tome koliko je teško čak i sa pravim izumom uspeti prodati proizvod korporacijama. Ali i o uticaju požude na naše rasuđivanje.

’Crni drum’ napisao je Marko Lubara evidentno stalni član Marsonic postave. Pripovest o jednoj krčmi i jednom pijancu koji će se na putu do kuće sresti sa nečim što će ga prestraviti i vratiti Bogu. Stilski dobro napisano, ali i nedorečeno.

’Pčelinji ples’ izašao je iz pera Vladimire Becić, koja iza sebe ima roman i piše još tri, a od kojih nas sigurno najviše zanima onaj sa zmajevima.

Ljudi oduvek nastoje stvoriti život, ali priroda je pravi predator. Toliko okrutana u samoodbrani da i ono stvoreno ljudskom rukom može da se okrene protiv nas samih.

’Stapanje’ je delo Jelene Crnjaković  koja ima desetak objavljenih priča po raznim zbirkama i prvi roman koji je još neobjavljen. Medicina svakom godinom napreduje i sve je bliža fantastici. Zapitaćete se posle ove priče da li možemo naći u svemu, što nam ona donosi, spas i pomoć.

’Robiografija-muke mladog pisca’, Maje Orešković Igrić, koja uglavnom piše erotsku naučnu fantastiku i ovo joj je iskorak iz tih okvira, daje prikaz robota koji je dobio da zadatak piše o sebi. Ono što priču čini zanimljivom jeste činjenica da njega muči jedna sasvim ljudska osobina, nedostatak inspiracije. Kako je će to rešiti čitajte u Marsonicu.

’Yebot-e’ je delo Ratka Martinovića autora mnogo dobrih priča koje su izašle u mnogim zbirkama i časopisima. Pripovest o robotu detektivu ogromnih seksualnih apetita, terorizmu budućnosti, političkoj korektnosti i mnogo čemu još.

’Zdeslav i Mislav-roboti i hipsteri sadašnjice’ je priča Vanje Spirina autora obavezne školske lektire ’Najlepši hrvatski mitovi i legende’ i dobitnika nagrada Sfera i Gaia. Robotska verzija Bila i Teda. Ludo i zabavno putovanje kroz vreme uz mnogo dešavanja za jednu kratku priču.

’Dar’ je stvaralaštvo Leo Lune predsednice SF grupe Orion i jedne od redovnih autora Marsonica. Govori o tome koliko jedan događaj menja pogled na svet, te koliko se čovek može zbližiti sa robotom.

’R221’ je priča Gordana Sundaća koautora jednog romana i autora priča u mnogim izdanjima, ali ponajviše u Marsonicu. Mračna scena i radnja ove priče neće svima prijati, međutim meni jeste. Centralna tema je zatvor i šta sve može da te snađe ako ti je android komšija-zatvorenik.

’Egzekutor’, Tomislava Tomaševića, spisatelja od koga očekujemo dva romana u skorije vreme, je neka vrsta dosta mračne spejs opere u kojoj mehanoid izvršava zadat mu zadatak veoma nalik na onaj Vogonski.

’Saborci’ su rad Mire Satarić autorke koja je pre svega prevodilac, a koja piše više za svoju dušu nego da bi objavila. Ovo zamišljam kao detektivsku noar priču sa robotom. Akcija, istraga, zavera i rešenje svega… kao da gledate Bogarta u ulozi ’pukovnika’.

’Produkt 18’ je delo Krešimira Mihaljevića autora koji piše mračni fantazi odnosno grimdark. Ipak, ovde nam prikazuje tipičan SF milje u kojem je rob dobar samo dok udovoljava. Istovremeno pokazuje i to da vlast i moć kvare čak i svoje produkte.

’Prozori suterena’ je novela Ivana Lutza napisana posle dva romana i trećeg kom je pisanje u toku, te mnoštva kratkih priča. Delo koje samo na nekom filozofskom nivou ima veze sa temom broja. Suština je da nam se radnje i dani ponavljaju i da je sve nalik jedno drugom. Usled takvog življenja postajemo roboti, mehanički obavljamo već ustaljene radnje. Novela iako dobra ne spada u ovaj broj Marsonica jer nema skoro nijednu dodirnu tačku sa SF-om i robotima, sem u gore pomenutom ’apstraktnom i filozofskom’ smislu, što po mom mišljenju nije dovoljno da bise obrela među toliko priča ’tvrdog’ SF-a.

’Roboti u NF literaturi – pošast ili evolucija čovečija’, Danijela Kuzmića je esej na vrlo osetljivu temu, a ne samo u okvirima žanra. Jedan iznimno dobar i kvalitetan rad, gde je spomenuto sve što je bilo potrebno. Eseje baš zato i volim jer su to zapravo cele istorije vrlo edukativnog karaktera.

’Adam i Eva’ je strip Adnadina Jašarevića autora koji me je ’kupio’ pričom u broju sa temom alternativne istorije. Ovog puta se oprobava u devetoj umetnosti iliti stripu i to kao apsolutni autor istog, odnosno i kao scenarista i kao crtač. Priča o kraju sveta, borbi robota i ljudi, ali ipak nadi u bolje sutra. Strip deluje hladno, bez nekog detaljnog crteža. Tom utisku doprinosi i odsustvo oblačića. Sem toga malo je  kratak da bih stekao još neki dojam.

Marsonic napreduje sa svakim brojem to je vidno. Od prošlog druženja su dodali obavezan deo revije; jedna novela i po jedan esej i strip što je izuzetno pohvalno i jako raduje jer znači razvoj žanra u regionu. Tu je naslovnica Darija Jelušića u stilu Terminatora, sasvim prigodna za temu Marsonica broj sedam. Ono što bih napomenuo za kraj je da se u ovom broju se nalaze dve neverovatno dobre priče ’Deo koji nedostaje’, Jurice Ranja i ’Presvlačenje’, Ane Jevtić Kos koje apsolutno zaslužuju da se nađu u bilo kojoj zbirci i ne samo u regionu, esej je takođe vrlo dobar jer je uspeo da pokrije sve bitno. Ima i nekih mana, to što je strip prekratak za neki bolji dojam i što novela samo teorijski spada u temu.  No ovo nije poslednje druženje sa Marsonicom, biće još mnogih zanimljivosti u narednim brojevima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *