„Moć i magija” (Might & Magic) jedan je od dugovečnijih serijala u svetu računarskih igara. Počele su da se proizvode još 1986. godine. Nemojte da ih pomešate sa igrama iz serijala „Junaci mača i magije” (Heroes of Might and Magic). Linija strateških igara, naime, počela je tek 1995. godine kada je razvojni tim New World Computing odlučio da na osnovu kultnog čuda iz 1990. godine, „Kraljevske nagrade” (King’s Bounty), proširi serijal avanturističkih igara.
Po nalogu Ubisofta, koji je preuzeo franšizu kada je firma 3DO propala, „Sudar junaka” je za Nintendovu konzolu DS izradio studio Capybara Games. Premda to nije nigde zvanično potvrđeno, posredi je manje-više prepakovana verzija njihove igre „Hrskanje čudovišta” (Critter Crunch).
Radnja igre smeštena je u fantazijski svet Ašan (Ashan) i opisuje događaje koji su prethodili igrama „Junaci mača i magije V” (Heroes of Might and Magic V) i „Mračni mesija mača i magije” (Dark Messiah of Might and Magic). Glavni junaci su Godrik (Godric), Ejdan (Aidan), Anuen (Anwen), Nadia (Nadia) i Fiona (Fiona), koji su predstavnici vitezova, demona, vilenjaka, čarobnjaka i nekromanta.
Igra je prelepa, stil grafike je veoma specifičan i liči na crtani film iz osamdesetih godina prošlog veka. Priča lepo teče, predstavljena kroz kratke dijaloge, a mnoštvo umešanih strana pružilo je autorima priliku, koju su lepo iskoristili, da pripovest prikažu iz različitih uglova. S obzirom na to da su demonske sile zavadile susede koji su živeli u miru, prilično je zanimljivo pratiti kako nepoverenje raste, dok se događaji kovitlaju oko glavnih junaka. Muzika je prigodna, ali ništa posebno, kao i svaku ložačku muziku fantazijskih igara, brzo sam ugasio.
„Sudar junaka” (Clash of Heroes) igrao sam na PC-u, ali je izvorno rađena za Nintendovu konzolu DS, a priroda porekla odražava se u neuobičajenim čvorištima pomoću kojih se likovi kreću. Junaci se, naime, ne kreću slobodno, već trčkaraju od jednog do drugog čvorišta. Samo jedan put vodi dalje, ostalo su grananja koja završavaju kod kovčega koji donose blago i sirovine, ili kod savetnika koji vam daju dodatne zadatke, otključavaju nove jedinice ili kriju bitke za blago u vidu čarobnih predmeta.
A bitke su… teške. U suštini svaki sukob je zagonetka. Elementi zagonetke su same jedinice. Pre svake borbe, nasumično se poređaju redovne i elitne jedinice. Na primer, kod vilenjaka, piksiji, medvedi i strelci su obične jedinice, dok su druidi, enti ili zmajevi elita. Igrač ima pravo da premesti nekoliko vojnika u svakom potezu ili pozove rezervu koja se nasumično pojavi na bojištu. Ukoliko se tri ratnika iste vrste poređaju u liniju, nastaje odbrambeni zid, a u koloni prave jurišnu kolonu. Elitne trupe imaju posebna pravila o aktiviranju, a često njihov napad prate i posebni efekti. Enti, na primer, oduzimaju život protivniku i hrane vas. Kao u kartičnim igrama tipa „Sakupljanje magije” (Magic: The Gathering), komandant ima svoje “zdravlje” koje gubi kada protivnička kolona probije zid. Napad troši snagu sve dok ne dođe do poslednje linije, ono što preostane, oduzima se od komandantovog života.
Jednostavnije je nego što zvuči, a to je ujedno i lepota ove igre. Pravila ima mnogo, a kombinacija sasvim dovoljno da svako iznađe svoj put. Čak su i borbe raznolike, katkad su čista zagonetalica, a katkad imaju otežavajuće okolnosti.
Svaki put kad igrač izgubi bitku igra je gotova. „Sudar junaka” (Clash of Heroes) nije igra u kojoj se mnogo drlja (grind). Elitne jedinice se gube ako ih protivnik pregazi, a sirovine se dobijaju u ograničenoj količini, tako da se igrač bori da pretrpi što manje gubitaka nižući pobede.
U svakom slučaju košta tek 10 evra na Stimu (Steam), pa je preporučujem ljubiteljima serijala kao i onima koji vole zagonetke.