Lako je njima, glumataju i zgrću milione, obično pomislimo. Realno, fanovi vrište pored crvenog tepiha zaboravljajući da njihovi likovi iz filmova i serija nisu oni zapravo. Ali ma koliko mislili da je to samo zabava koja donosi nekad i neverovatno veliki novac mnogi u potrazi za tim uspehom nisu prošli baš najslavnije. Od preranih smrti usled zavisnosti preko bahatih vožnji do potpunih nervnih slomova kad ih zamene mlađi ili spremniji da pomere granice ukusa (davno beše šok zbog obrijane glave Demi Mur). Holivud je obeležen večitim teorijama zavera o reptiloidima, pedofiliji, orgijama, starletama, jednoličnim facama koje počinju sve da liče međusobno, skandalima koji pune tabloide, religijskim i okultnim kao i nerešenim smrtima. Čak i da sve ovo pošaljete u La La zemlju postoji mogućnost da se ne bi ste dobro proveli ni na samom setu. Ne, ne mislim na probijanje rasporeda, svađe na setu, tehničke probleme već na lucidne reditelje pa čak i uroke (za uroke detaljnije: tekst „A od kuma egzorcizam“).
Isijavanje: Priča koja prati pisca pod blokadom Džeka Toranka (Džek Nikolson), njegovu suprugu Vendi (Shellez Duvall) i malenog im sina Denija (Denny Loyd) u misterioznom, izolovanom i praznom hotelu u divljini Kolorada koji Džek dolazi da čuva. Celo zdanje se hrani strahovima porodice pa svi polako lude i terorišu jedni druge. Nastalo je po knjizi Stivena Kinga (koji je film smatrao mlakim) a pamtimo ga i po čuvenim jezivim bliznakinjama u sceni na hodniku kao i po Nikolsonovom razvaljivanju vrata sekirom kroz koja onako zlokobno viri. Džek je za ovo dobio oskara ali njegova filmska žena nije prošla tako sjajno. Reditelj Stenli Kjubrik se dobrano potrudio da dotična stalno izgleda rastrojeno. Kinjio ju je i izolovao tokom snimanja da bi bila što uverljivija u ulozi pa je nesretna glumica na kraju mentalno popustila izgubivši čak i veliki deo kose. King je bio razočaran kako su prikazane porodične veze a način na koji je prikazana i tretirana Vendi nazvao je uvredom za žene. Scena sa vratima snimana je 60 puta, scena sa bejzbol palicom čak 127 a retkost je i što je film sniman hronološkim redom. Nikolson je sebe mučio jedenjem isključivo sendviča sa sirom koji ne voli ne bi li stalno bio nervozan. Kjubrik je naterao sekretaricu da prekuca knjigu koju u filmu piše Džek čak 500 puta sa istom rečenicom: „All work and no play makes Jack a dull boy“. Ono, živeo fotokopir ili printer, zaboga miloga.
Dau: Reditelj Ilja Krazovski (Illya Khrzhanovsky) je od životne priče nobelovca Lava Landaua uspeo napraviti spravu za mučenje glumaca i čitave filmske ekipe. Terao ih je da nose isključivo odeću kakva se nosila u Rusiji sredinom 20. veka, gde je i smeštena radnja filma što ne deluje kao strašno no zabranio im je i mobilne telefone, pominjanje bilo čega savremenog, hrana im je služena u konzervama iz tog perioda a sva nerverbalna komunikacija je išla putem pisaće mašine. Za svako kršenje pravila sledila je kazna. Zašto su članovi ekipe pristali na ovo nije poznato. Sem možda njihovom bankovnom računu.
Eraserhead: Kao da film nije dovoljno lucidan i uvrnut takvo mu je bilo i snimanje. Dejvid Linč (David Lynch) se pobrinuo da dočara atmosferu. Čuvena je scena sa bebom. Junak filma Henri koji naseljava bezimenu industrijsku pustoš, završi sa bebom na rukama koju mu uvaljuje bivša devojka a koju bi najlakše mogli opisati kao reptilsko crvoliko čeljade. Do danas se ne zna i ne sme da se zna kako je Linč napravio bebu, pošto čudo izgleda poprilično živo. On je zabranio svaki pomen oko pravljenja tog deteta. Predpostavlja se da se radi o očuvanom fetusu teleta. Postoje izbrisane scene koje govore u prilog ovome kao opciji a to je recimo ona gde je mrtvu mačku rasporio i potopio u katran (stvarnu mačku). Neki čak misle da je počeo snimati filmove da bi opravdao „hobije“ koje bi svejedno izvodio.
Skippy: Nominovan za Oskara (najbolji film 1931) ima scenu gde Džeki Kupe (Jackie Cooper, 9 godina) treba da plače moleći se nad posteljom. Reditelj Norman Taurag je hteo da izgleda verodostojno pa je za potrebe iskrenosti uzeo detetovog psa, odveo ga iza studija i pretvarao se da ga ubija. Iako je klinac shvatio nakon scene da je pas živ ovo je na dete ostavilo veliku traumu. U svojoj autobiografiji („Please Don’t Shoot My Dog“) navodi traumu koja ga je promenila.
Osmi putnik: O, svi znamo scenu probijanja grudnog koša u Alienu. Ali, mnogo je strašnija priča scenariste Dena Obenona (Dan O Bannon) o umetniku H.R. Gigeru koji je dizajnirao ovu spodobu ali i skoro čitav svet tadašnjeg SF filma. Da bi napravio glavu ksenomorfa Giger je iz Indije kupovao prave ljudske lobanje koje je rastavljao i istraživao. Obenon je ovo uklopio u scenario za „Povratak živih mrtvaca“ (The Return of the Living Dead). Kad se saznalo da je Indija zatvorila sve fabrike koje su se bavile prodajom kostiju, Obenon svoje svedočenje zaključuje poražavajućom i jezivom izjavom: „…zubi lobanja sa kojima je Giger radio bili su izrazito sitni kao dečiji“.
Aguirre, Wrath of God: Hercogov film (Werner Herzog) bio je poprište obračuna. Reditelj je na nišanu pištolja držao glumca Klausa Kinskog preteći mu da će ga ubiti ako napusti set. Kasnije, iz Klausove biografije saznajemo da je glumac jedini na setu imao pištolj no njegove kolege sa tog snimanja tvrde da je Klausu bilo krivo jer mu je reditelj taj isti pištolj uspeo oteti. Bilo je pucanja na kolibu u kojoj se ekipa okupljala (navodno od strane ljudi okolo kojima je tolika buka smetala). Metak je tada uspeo otkinuti vrh jednog prsta a Kinski zamalo nije ubio statistu kad mu je mačem „otvorio“ lobanju tokom scene borbe (spasio ga je šlem). Uz sve to jedan od leševa na snimanju je bio stvaran, Hercegov brat ga je avionom doneo iz Evrope a pošto nije imao poverenja u prtljažnik aviona držao ga je na sedištu pored sebe tokom leta.
End of Evangelion: Kultni japanski anime devedesetih koji je zacementirao stereotip nasilja i nedokučivog simbolizma ovakvih filmova je možda najbizarniji. Govori o proročanstvu koje priča o smaku sveta pokrenutog naukom i monstruoznom energijom. Protagonista ima halucinacije u trenutku svoje smrti koje su pune dečijih crteža i pesmica. Ispostavilo se da su ove crteže crtala stvarna deca koja su bile žrtve zlostavljanja. Među pismima su se ubrzo našle i pretnje smrću reditelju Hidekiju Anu (Hideki Anno) izazvana predhodnim filmom (ovo je deo serijala). Najgore od svega, glumica koja je davala glas jednom od likova zaista je davila drugu glumicu tokom snimanja scene davljenja. Posledice su bile ozbiljne pa se snimanje jedva nastavilo.
Idi i vidi: Sovjetski film (Idi i smotri, 1985) je među najboljim ratnim filmovima ikada. Pored realizma stradanja pod nacističkim terorom tokom drugog svetskog rata, reditelj Elem Klimov je uzeo realizam kao opšti moto snimanja. Odlučio je da se na ekipu recimo, puca pravim mecima. Glumac Eleksej Kravčenko svedoči da su meci zujali samo na nekoliko cm od njega. Mnogima je ostala trauma usled mnogih realnih opasnosti sa ovog seta.
Poslednja kuća sleva: Ves Krejven (Wes Craven) prestavio je film za koji i sam smatra da je preteran. Krejven, ali i glumci Dejvid Hes (David Hess) i Mark Šafer (Marc Shaffer) potvrdili su da je atmosfera bila preterana sa obe strane kamere. Da bi dobio originalnu reakciju partnerke Sandre Kasel (Sandra Casell), Šafer je držao nad liticom i pretio da će je baciti ako ne uradi sledeći „tejk“ kako treba. Kasnije tokom scene silovanja Hes je pretio realnim napadom glumici da bi izazvao reakciju kod nje. Nakon toga je i Hes pretrpeo slično kada ga je glumac koji je u filmu igrao njegovog oca napao pravom motornom testerom i to vrlo funkcionalnom. Glumci su u scenama zaista udarali jedni druge.
Čovek iza Sunca: Delo T.F. Mousa je film koji je trebao dočarati strahote sistematskog mučenja i eksperimentisanja na živim ljudima tokom drugog svetskog rata. Zanemario je razlike između filma i realnosti pa iako su scene rađene specijalnim efektima scena autopsije dečijeg tela nije. Realno telo deteta je ostalo na traci a ovaj film mnogi opisuju kao najodvratniji koji su gledali.
Maratonac: Dastin Hofman (Dustin Hoffman) je u sceni izvadio zub zaista i to sam sebi. Lorens Olivije (Laurence Olivier) mu je na to rekao: „A da pokušaš glumiti?“.
Ko to tamo peva: Kultni film domaće kinematografije iz koga se citati izgovaraju svakodnevno a scene i posle 40 godina diskutuju zamalo je obeležila tragedija. U to vreme Pavle Vujisić i Danilo Bata Stojković nisu razgovarali ali su bili prilično trpeljivi jedan prema drugom. Tačnije, ta priča je kružila kuloarima a mišljenja o tome su bila podeljena. Jedno je sigurno, odnos im jeste bio intezivan i komplikovan. Istinitost priče koja sledi potvrdila je u svoje vreme i Batina supruga Olga. Naime, Paja je spasio Bati život. Sećate se scene gde Bata kaže: „Ja bih ovde proterao autobus“? E pa, ograda mosta puca i on pada u vodu a zatim se zaključuje da se utopio jer su mu džepovi bili puni kamenja (bio je kolekcionar istog). Trebalo je da otpliva do sredine reke i da kamerman počne da snima dok on pliva unazad. To je ono što vidimo u filmu. Bilo je hladno pa su mu pronašli gornji deo ronilačkog odela ali Bata je bio krupan i jedva se uvukao u njega. Od silnog napora gacanja kroz mulj do kolena Bati je pozlilo. Malo odelo je počelo da ga guši. Filmska ekipa nije primetila ništa čudno jer je Bata bio vrsan glumac i izgledalo je kao da taj napor i muku kao i uvek glumi savršeno. Jedino je Pavle, vrsni poznavalac reke i čovek koji je dobar deo života proveo kraj vode (njegov je brod u filmu gde mu Sonja Savić sa dečkom krade lađu) shvatio kolika je opasnost. Glumac je već bio skroz poplaveo. Mali budžet primorao ih je da svakoga dana po nekoliko sati putuju na set (od crkve Sv.Marka do Deliblatske peščare) jer se za smeštaj blizu seta nije imalo novca. U zavrnim scenama, kada putnici optuže muzičare da su Aleksi Simiću ukrali novčanik, reditelj je tražio krupan plan pa je Danilo Bata Stojković zaista odalamio malog Nenada Kostića kome su suze pošle pa je pobegao iz autobusa čak do Pančeva. Ekipa ga je ceo dan tražila. O naravi i navikama nekih učesnika… recimo Pavla Vujisića, da ne govorimo.
The Poughkeepsie tapes: Američki mokumentarni horor film (2007, režija Džon Erik Dovdle) je priča o ubistvima serijskog ubice u Njujorku a napravljen je od intervjua i snimaka koje je zabeležio sam ubica. Preko 800 filmskih zapisa ubice Edvarda Karvera zabeležili su sve od otmice pa do postmortem unakažavanja žrtvi. Prva žrtva je bila osmogodišnja devojčica pa je razumljivo što je bilo dosta problema da se ovakav film dozvoli javno. Od ubistava raznim predmetima do izvođenja carskog reza na ženi da bi unutra stavio glavu njenog muža, zašio je pa snimao reakciju kad se osvestila. Jedna je žrtva bila uslovljena da ne trepće ako hoće da živi. Film jeste dorađivan ali je ovaj manijak stvaran kao i njegovi snimci. Osuđen je na smrt i pogubljen ali dela „Kasapina iz Voter ulice“ koja su mu pripisivana (ubistva prostitutki) nisu uspeli da mu prišiju pa se taj vodi na slobodi još uvek. Posebno je strašno što je ovaj ludak svoju semenu tečnost ostavio bezbroj puta u bankama predviđenim za to.
Fantastična četvorka: Reditelj Trank (2015, Džoš Trank) je na samom početku uneo masu promena u film koje su zabrinule studio pa je uprava odbila da uplati osiguranje za to a prema ekipi se ponašao vrlo nasilno i zlostavljački ne libeći se i da se pesniči sa njima. Naposletku je napravio štetu od 100.000 dolara u apartmanu gde je odseo.
Drakula: Iako je reditelj čuvenog „Kuma“ (sa koga zamalo da ga otpuste) Fransis Ford Kopola nije baš ispravno shvatio da mu to donosi slobodu da osmišljava potencijalno opasne momente. Vinona Rajder je bila izložena verbalnom zlostavljanju dok se ne rasplače ili ima nervni slom tokom scena. Nije se libio da je nazove kurvom uz sve prateće opise koji idu uz to samo da bi dobio realnu scenu. Ovo rastrojstvo ju je zauvek obeležilo.
American Hustle: Iako su Dejvid O. Rasel i glumica Ami Adams i ranije sarađivali (The Fiighter, 2010) on se nije libio da je teroriše. Do te mere da je doveo do nervnog sloma a naposletku je toliko bila deprimirana i beživotna da je morao da interveniše glumac Kristijan Bejl a studio je urgirao kod reditelja da oladi s tim.
Tri kralja: Reditelj David O. Rasel je ovde izgubio kompas potpuno pa je počeo da se iživljava nad svima posebno se prazneći nad Džordžom Klunijem. Izludeo je scenaristu toliko da je ovaj bio na lekovima, kamermana do te mere da počne da vrišti a koga god je stigao ponižavao je pred drugima. Kluni se zarekao da sa njim neće raditi nikad više.
Snežana i lovac: Rupert Sanders je od snimanja napravio televisa presenta momenat. Glavna glumica koja se zabavljala sa glavnim glumcem u stvarnom životu i reditelj koji je bio oženjen i sa dosta sitne dece imali su aferu. Ono, nije neka vest niti novina ali zbog ove veze niko ništa snimao nije. Koristili su set za viđanje. Njen dečko (još od Twilight ere) nije bio baš najsretniji, kao ni rediteljova žena koja je zatražila razvod a vala ni studio koga je ovaj „dejt“ koštao preko svake mere ni za šta. Na posletku uslovljen kaznom snima film a kako su uopšte snimali i kakvi su to međusobni pogledi bar bili među svima možemo samo da zamislimo.
Braon zeka: Film Vinsenta Galoa (Gallo) insistirao je na scenama stvarnog seksa. Posebno oralnog od strane glumica koje su bile u krupnom kadru. A da, izvođen je na njemu samom i to pred svima. Od tada nije snimao…ili možda jeste samo u nekoj drugoj filmskoj kategoriji.
Ptice, Marni: Alfred Hičkok je tokom 60-ih optužen od strane Tipi Hedren za neprikladno pipkanje, neprijatno grljenje i konstantnu potrebu da je dotakne. Njegovo udvaranje se svodilo na slanje kesa sa hlebom na kojima je pisalo: „Pojedi me“. Molila je glumica i njegovu ženu Almu Revil da učini nešto da to prestane ali reditelj je toliko bio blesav za njom na neki lucidan način da ju je proganjao pričama kako je sanja i kako u snovima njih dvoje beže goli i ludi. Tokom proba su korišćene mehaničke ptice ali tokom snimanja scena stvarne. Alfred je posebno do ekstaze uživao gledajući mahnitost prestravljenih ptica i glumaca a posebno je zumirao Tipi.
Poslednji tango u Parizu: Bernardo Bertoluči je u ovaj film uneo scenu silovanja. Kao da to samo po sebi već nije mučno ova scena ne samo da uključuje štap i puter već i Marlon Branda od 50 leta i mlađanu Mariju Snajder od 19 godina. Danas ima raznih vrsta nasilja na velikom platnu gde se reditelji potrude da vidite svaku poru ili da sadizam pojmite kao strast no ovde je reditelj želeo pravu reakciju pa je pred samo startovanje scene prećutao glumici da će biti stvarna. Brando kao nije imao pojma i njeno otimanje je smatrao vrhunskom glumom i još se više unosio u scenu. Dobio je realnu poniženost i bol, njih dvojica su dobili nagrade za ovaj film a glumica je dobila godine povučena u droge i pokušaje suicida. Kad je procurila istina naređeno je da se unište sve kopije no reditelj je film prošvercovao u Italiju. Mnogi su mišljenja da njene stvarne suze nisu doživele pravdu.
Kil Bil Volume 2.: Evo ga čudak pod imenom Kventin Tarantino, poznat po kontroverzi, guranju glumaca preko linije razuma koji je na kraju stigao do odluke koja je Umi Turman u ovom filmu zamalo odnela život. Scena sa auto nesrećom nije imala kaskadera a Uma nije znala da će ići do kraja. Vođa statista nije ni imao nalog za ovaj set. Uma je povredila kolena, ugruvala se i zaradila kontuziju. Ali, on je hteo realizam. Glumica ga je optužila za pokušaj ubistva tvrdeći da su se posvađali pre toga oko nečeg desetog ali da njegov ego nema granice.
Zona sumraka: Film Džona Landisa koga znate kao reditelja „Braće Bluz“ i „Životinjske kuće“. Poslednjeg dana produkcije srušio se helikopter ubivši dvoje dece i glavnog lika ovog poglavlja. Inače, scena i jeste bila zamišljena kao takva (Vijetnamski rat) samo što je usled lažnih eksplozija pilot izgubio orijentaciju i kontrolu a smrt je bila stvarna. Ovaj reditelj je prvi u istoriji koji je dobio tužbu za kriminalno ponašanje ili neodgovornost. Pre su to uvaljivali članovima ekipe. Kako nije imao zakonski papir kojim zapošljava decu glumce, plaćao ih je na crno a nije imao ni dozvolu da budu blizu eksplozije nije dobro izgledalo. No, nagodio se za ogromne svote novca i izvukao.
The revenant: Leonardo Di Kaprio i reditelj Alehandro G. Inaritu su imali ozbiljan problem sa realnim scenama. Posebno kad su glumcu prsti bili fiksirani a oči slepljene izistinski.
Egzorcista: Vilijam Friedkin nije možda odgovoran za niz nesretnih ili urokljivih nezgoda (videti tekst: „A od kuma, egzorcizam“) ali jeste za trajnu povredu kičme Elen Burstin kad ju je zakucao o vrata svom silinom. Vatra je progutala set u jednom trenutku i sve je izgorelo sem sobe zaposednutog glavnog lika a postoje osnovane sumnje da je ovo bio marketinški potez reditelja.
Deliverance: Džon Borman umalo nije udavio Bart Rejnoldsa jer ga je forsirao da pliva do iznemoglosti iako je glumac urlao da je slomio kost o podvodnu stenu.
Dancer in the Dark: Lars Von Trier i Bjork su imali vrlo naporan odnos. Bjork je bila vrlo uplašena rediteljovom navikom da posle svake scene dotrči ka njoj, zagrli je široko i stisne ne puštajući je dok ova ne počne da se guši.
Fight Club: Dejvid Finčer je objasnio Edvardu Nortonu da je sasvim u redu da Bred Pita udari iz sve snage realno. Ovaj ga je udario u uvo ne znajući gde da cilja a u želji da ga ne udari previše gadno. Međutim nije računao na osetljivost samog ušnog aparata pa je Pit ostao sa posledicom zvonjave i poremećenog centra za ravnotežu.
Singing in the Rain: Gene Keli je naterao Debi Rejnolds da igra u ovom ostvarenju dok joj stopala nisu prokrvarila. Mučna scena za numeru „Dobro jutro“ trajala je od 8 ujutru do 23 časa.
Teksaški masakr motornom testerom: Ekipa ovog filma je mrzela reditelja Tobi Hopera koji se na njima stalno iživljavao. Bio je svestan svega toga ali je rekao da su sva ta poznanstva nebitna jer je dobio ono što je hteo na filmu.
Vrana: Brendon Li (sin Brus Lija) ubijen je pravim mecima na snimanju. To ni danas nisu rasvetlili, niko nije odgovarao a svi tračevi vode do ogorčenosti i preke naravi reditelja Aleks Projasa.
The Ring 2: Reditelj Hideo Nakata je smatrao divnim da poplavi set. Film je inače o ukletoj vodi pa je reakcija ekipe bila sjajan zapis na njegovim kamerama.
El Topo: Film Alejandra Jodorovskog je prepun klanja životinja, scena silovanja i ekstremnog nasilja i smatra se jednim od najzlostavljačkijih filmova ikada snimljenih. Kažu da je reditelj kontinuirano forsirao ovakve scene na setu i oko njega da bi glumci bili u kondiciji.
Terminator 2, Sudnji dan: T-1000 vozi helikopter ispod mosta u jednoj vrlo napetoj sceni. Reditelj je hteo realizam pa je kaskader provozao helikopter ispod mosta. Ekipa kamermana je odbila da to snimi pa je on lično sa kamerom seo u auto za potere nateravši nekog nesretnika da ga vozi tik ispred letelice. Niko nije povređen ali vredi li rizikovati glave zarad snimka za koji ionako svi misle da je specijalnim efektima odrađen.
Cliffhanger: Struna između dva aviona u letu na kojoj se spuštaju džakovi sa lovom i lopovima koji su je maznuli (1993, Silvester Stalone) je izgledala toliko ludo da je studio odbio da plati osiguranje za ovo. Reditelj Rene Harlin je ubedio glumca da bi on ovde izgledao sjajno pa je Stalone dao milion dolara od svog honorara kaskaderu. Kako je ovo ilegalno u Evropi gde su inače snimali samo zbog ove scene su se vratili u Ameriku.
Dobar, loš, zao: Tukov lanac sa lisica kojim je bio vezan za leš presečen je izistinski naletom voza. Reditelj Serđo Leone nije baš mnogo bio pametan i samo puka sreća doprinela je da nakon presecanja lanca Eli Valah ostane živ. Naime, po presecanju se otkotrljao izbegnuvši nešto na šta nisu računali, viseće metalne stepenice kojima se ulazi u kupe. Valah i Klint Istvud su zajedno spavali u istom krevetu zbog manjka budžeta. Pucanj Istvuda (Blondi) u kanap kojim je bio obešen Tuko (Valah) uplašio je konja koji je počeo da galopira sa sve glumcem na sebi (kome su bile vezane ruke na leđima). Jedva je izbegao pogibiju. Valah je popio i kiselinu za rekvizite koja je ostavljena u flaši limunade, završivši sa opekotinama.
Spiderman: Poslužavnik koji Piter hvata nije digitalizovana scena. Iako su predmeti sa tasa imali magnete nije ih bilo lako pohvatati kad ih sa visine spuste članovi ekipe. Ovu scenu, lako izvodljivu u postprodukciji glumac je morao da ponovi 156 puta zaredom.
Steamboat Willi Junior: Postoji crtani Parobrod Vili ali u ovom filmskom ostvarenju reditelja Čarls Rajsnera komedija iz 1928. godine je otišla malo predaleko. Crno beli filmić sa klasičnim forama ima i scenu u kojoj je drvena konstrukcija trebala da padne na Bustera Kitona (u redu je ako nemate pojma ko je ovo, mrtav je već 50 godina). Zamisao je bila da se ostavi prorez na kulisi pa kad padne da to bude sigurno mesto za glumca. No, zašto da bude jednostavno kad može komplikovano pa je fasada izistinski bila od cementa.
Špijun koji me je voleo: Agent 007 ima scenu u kojoj skija do ivice litice, u zaletu je preleće pa se na kraju otvori padobran. Ovo je izvedeno na zahtev studija (reditelj Luis Gilbert). Samo što nije odskočio Rodžer Mur nego kaskader Rik Silvester. Čekao je deset dana na povoljne sulove zbog klime a iako je bilo reči o 30.000 dolara uspeo je da izboksuje čitavih pola miliona za svoj poduhvat.
Stranac: Čarli podiže Meri na satnu kulu ovekovečivši kultnu scenu. Film Orsona Velsa u kom ovaj lik sa mukom odiže damu na priličnoj visini bez sigurnosne opreme je nonšalantno sniman ceo u takvom maniru. Reditelj je shvativši da se kroz rukav njene haljine vidi kabal u kadru prosto mahnuo rukom i rekao: „Nemamo ceo dan. Isecite kabal“.
Mad Max Fury Road: Koma Dos ratnik sa gitarom bacačem plamena u ruci je bio pravi izazov za muzičara iz Australije koji je bio vezan osam sati dnevno za ovo vozilo sumanuto jurcajući okolo. To je trajalo nekoliko meseci a on je pokušavao na sve to da svira i kontroliše bacač plamena iz gitare tegleći sve one metalne ukrase i zupčanike i pod povezom.
Ponoćni jahač: Snimanje ovog filma je odnelo život asistenta kamere Sare Džons 2014. godine. Šef kamere je osuđen na 10 godina, 5.000 dolara i zabranu da snima opasne scene. Ambulantna kola su u ovoj sceni zaglavljena na šinama a tokom sudara sa vozom odvaljeni kamen je ubio nesretnu ženu koja je snimala. Reditelj Randal Miler je dobio dve godine zatvora i osam godina uslovno jer je između ostalog ekipi nakon nesreće naredio da sve uredno pospreme i sklone. Inače ova zamisao je proistekla iz njegovog scenarija.
Fitzcarraldo: Film iz 1982. godine koji je snimao Verner Hercog mnoge je koštao ortopedije. Nisu ga zadovoljile minijature pa je insistirao da glumci kroz džunglu i preko brda vuku pravi pravcati parobrod od 320 tona. Kako da ga prevuku smišljao je čitave tri godine. Da, to je lik koji je pucao na Kinskog ali i isti onaj koji je autor dokumentarca o životu i smrti Timotija Tredvela. Timoti je onaj lik koji se sa devojkom previše približio grizliju u pokušaju da ima što veličanstveniji snimak. Grizli nije mnogo mario za selfovanje pa ih je raščerupao a na snimku se uredno može čuti mljackanje i krckanje kostiju što reditelj uredno ostavlja kao top momenat.
Šta je sledeće u toj umetničkoj „viziji“? Stvarni masakr radi realnog dojma? Jedne od najtragičnijih i najbrutalnijih filmskih traka bile su materijal sniman na ulicama velikih gradova. Neki paranoid se dosetio da u sred bela dana parkira kombi, postavi rasvetu, tonca, kamere i obezbeđenje pa snima scene batinjanja i silovanja. Niko nije obraćao pažnju na krike i suze jer su mislili da snimaju film. Poneki radoznalac bi bio sklonjen iza trake a sve se dešavalo prilično brzo, taman dok neko ne pozove prestavnike vlasti. Scene su bile stvarne i brutalne jer su „glumice“ zapravo otete sa ulice a sve zarad dobrog unovčenja podjednako umobolnima kao i oni. O skrivenim razlozima kastinga da ne govorimo. Ne znam šta je bilo u glavama članova ekipe tokom snimanja „Srpskog filma“, šta je u rediteljevoj smo videli.
Tako da, čuvajte se blještavih reflektora i previše lakih obećanja. Nije svaki model top model niti je svaka starleta filmska diva (starleta- originalno naziv za mladu glumicu u usponu ili želji da se probije).
Ostaću sa ove strane ekrana. Najgore što može da mi se desi je da mi psić o’ladi kokice. Nije da je baš neko hteo da me angažuje u blokbasteru ali svejedno, crveni tepisi sad više ne izgledaju tako primamljivo.
S ljubavlju, Elena Alexandra