Svedoci smo da u žanru naučne fantastike preovladavaju pisci sa američkog i engleskog područja. Mnoge od njih čitamo i njihova dela imamo u svojim kolekcijama. Sada pitanje za mlađe ljubitelje žanra, pošto su stariji upoznati sa njim. Da li ste ikada čuli za nekog francuskog pisca iz žanra, a da to nije Žil Vern, Kamij Flamarion ili Egziperi?
Pomenuta zemlja ima razvijenu fantastičnu scenu sa kojom smo se upoznali zahvaljujući ediciji Kentaur koja je izlazila sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka gde su objavljena najbolja dela iz matične zemlje. U ovom tekstu ću se baviti jednim od njih. Reč je o Reneu Baržavelu (Rene Barjavel) i njegovom kultnom romanu „Neoprezni putnik“ (Le Voyageur Imprudent).
Prvo par reči o Baržavelu. Jedan je od retkih francuskih pisaca kome je pošlo za rukom da se po kvalitetu svojih dela nametne američkim kolegama i dokaže da i francuski pisci mogu da se izbore za svoje mesto pod suncem, budući da je jeftina američka palp naučna fantastika uspela da ih potisne sa matičnog terena. Napisao je dvadesetak knjiga od kojih je, nažalost, samo jedna objavljena kod nas već pomenuti „Neoprezni putnik“.
Radnja počinje 1940. godine na samom početku invazije na Francusku. Priča prati mladog vojnika koji igrom sudbine sreće svog bivšeg obogaljenog profesora koji mu je otkrio način putovanja kroz vreme. Uverivši se u istinitost eksperimenta polazi na niz bizarnih putovanja gde prisustvuje novom evolucionom toku nakon nuklearnog rata koji je uništio Zemlju.
Kako to biva, profesor je imao kćerku i naravno naš junoša se zaljubljuje u nju. Počinju zajedno da žive i vremenom padaju u tešku finansijsku krizu. Naš junak dolazi na ideju da iskoristi svoj način putovanja kroz vreme kako bi se bogatio i popravljao materijalnu situaciju nesvestan da će tako promeniti tok istorije pojedinih događaja i napraviti jednu od kobnih grešaka.
Priznajem da me je ova knjiga osvojila već nakon dvadesetak pročitanih strana. Halapljivo sam čitao poglavlje po poglavlje nestrpljivo čekajući šta će se dalje dešavati. To je čar dobre knjige. Da čitaoca uvuče u svoj svet i ne da mu mira dok ne dođe do kraja.
Baržavelov stil je lagan i prvom rečenicom uvodi čitaoca u događaje te se stiče utisak da čitaoc zajedno sa vojnikom i profesorom putuje kroz vreme i prisustvuje bizarnoj budućnosti. O njoj neću otkrivati mnogo, ali ako ste gledali neke od francuskih filmova (mada ne sumnjam da jeste) i sami znate da oni imaju malo specifičan pristup fantastičnim elementima.
Ono što je najgenijalnije kod ovog romana je završetak. Za mene je ono jedan od najboljih napisanih završetaka ikad nekog sf dela. Potrebno je pročitati i Post Skriptum poglavlje koje je sam autor napisao gde je izneo svoj zakon vremenskog putovanja. Namerno neću reći koji je jer bi to predstavljalo ogroman spoiler tokom čitanja knjige, ali po meni predstavlja savršenu genijalnost.
Često ste se pitali šta bi bilo kad bi bilo kada biste napravili neku grešku i da imate mogućnost da se vratite kroz vreme i to prepravite. Ova knjiga vam pre svega daje odgovor na to pitanje. Ono što je bilo u prošlosti potrebno je ostaviti iza sebe i nastaviti dalje. Ne mogu mnogo da otkrijem o pojedinim detaljima jer ne želim da nekome ko nije čitao pokvarim uživanje i neočekivani završetak.
Čitajući ovu knjigu sam primetio da je jedan detalj iskorišćen u jednom sf filmu koji smo svi gledali. Daću mali nagoveštaj, a to je profesorovo otkriće vremenskog putovanja.
Sve u svemu po meni ovo je jedan izvanredan naučnofantastični roman koji bi svaki ljubitelj žanra trebalo da pročita. Ovo je ujedno i početak putovanja kroz francusku fantastiku kojim ću Vas uskoro povesti novim tekstovima, a nema boljeg načina da se počne nego od ovog romana. Dotada strpite se i krenite sa Neopreznim putnikom u pustolovinu. I ne zaboravite peškir.