Vilinskog sveta i njihovih drama – nikad dosta! I ova knjiga, kao i svaka knjiga sa vilinskim svetom, prožeta je pravom pravcatom avanturom. Holi Blek, autorka “Oholog princa”, kreirala je još jednu vanvremensku dimenziju u kojoj Džud, najobičnija smrtnica iz sveta ljudi ima velike ambicije – da bude jednaka vilama.
I pored čestog ismejavanja i provociranje od strane tih savršenih bića (makar ih tako Džud vidi), zadržala je svoj ponos, zahvaljujući kom je gurala dalje. Ipak, kako nije bilo lako opstati u ovom krvoločnom svetu, morala je da radi stvari za koje nikada nije mislila da je sposobna.
Ne znam kako vi dragi čitaoci, ali čim ugledam reč “vile” na poleđini neke knjige, apsolutno sam uverena da je moram imati. Doduše, ne budem oduševljena baš svakom, ali ima onih štiva koje izuje iz cipela. Tako je bilo i sa ovom knjigom.
“Oholi princ” preveden kod nas 2018. godine u izdavaštvu Publik Praktikuma, a mnogi bukstagramari, kako strani, tako i domaći, masivno su promovisali ovu knjigu, svi veoma uzbuđeni ili što čitaju ili zato što će tek čitati. Zaintrigirana, posebno jer sam se već uverila u pero Holi Blek, progutala sam 352 strane za manje od dva dana.
Ali i u Vilindomu, vile ipak nisu toliko naprednije od našeg sveta. Iako su superiornije od običnih smrtnih bića, živote provede u mržnji istih i u nipodoštavanju njihovih života. I upravo je to jedan od razloga Džudine ogorčenosti. Svoju izdržljivost i snagu testirala je na strpljenju koje joj je bilo potrebno da skuje dobar plan kako da se uzdigne u svetu koji mrzi njenu rasu i da pritom osvoji poštovanje. Ili strahopoštovanje. Nije joj bilo bitno šta će misliti o njoj, sve dok im bude ravnopravna. Sve dok više ne budu gledali na nju kao bespomoćno malo stvorenje, koje u većini slučajeva vitla mačem i ostalim vilinskim oružjem bolje od većine plemićke dece sa kojima je išla zajedno u školu.
Tu upoznajemo i Kardana, oholog princa koji zahvaljujući svom položaju uživa poštovanje koje nije ni sa čim zaslužio, osim činjenicom da mu je otac kralj. I iako u trci za presto ima još dva brata, on niti je zainteresovan za isti, niti ga zanimaju oni. Njegovi ciljevi su iz dana u dan isti. I uglavnom su opijanje i uništavanje Džudinog života. Iz njemu čak nepoznatih razloga, ima potrebu da joj nanosi bol. Jer ga užasno nervira činjenica da počinje da mu se sviđa ljudsko biće, uprkos svim njegovim potezima da to onemogući.
Ipak, kako je zgađen sam sobom, tako prenosi negativnu energiju i na ostale, a postepeno to prećutano neprijateljstvo postaje hrana za Džud, zahvaljujući kojoj ona postaje sve opasnija i nemilosrdnija.