Prava pravcata seinen manga

Ne postoji izdavač koji je više kritikovan od strane čitalaca od Lagune, ipak, oni su naš najveći brend u sferi izdavaštva. Kao takvi imaju mnogo veću odgovornost od udovoljavanja zatvorenim žanrovskim kružocima, bez obzira na to što svaki zaseok traži poštovanje, u široj slici je breme koje nose izuzetno teško širiti knjigoreč i ne postati elitistički snob. Koliko god da se trudili i ulagali uvek će biti nezadovoljnika, ali njihova misija je uspešna zbog njih ljudi čitaju više, a to je na kraju krajeva cilj, potpuno je nevažna činjenica da li konzument knjige čita ljubić, triler ili fantastiku. Uticaj se ne može posmatrati i meriti kroz prizmu kvaliteta, iako je ironično konstantno prisutan, već i kroz doseg i očitalašenje onih koji do tada nisu uzeli knjigu. Hiperprodukcija stvari čini još gorim i težim po izdavače, publika sasvim validno zahteva da poseduje neograničen izbor, ali kada ste dovoljno dobro sebi izgradili poziciju ni masovnost nije štetna po resurse. Naprotiv, vi tada upravljate ukusom konzumenta čineći dostupnim ne traženo, nego potrebno. Upravu u tu shemu se uklapa lagunina prva manga, jer definitivno nije ono šta bi čitaoci potraživali, no jeste upravo ono šta je popunilo prazninu na sceni japanskog stripa kod nas.

Pod tim ne mislimo da nema mangi, baš suprotno veoma ih je mnogo u poslednje vreme, ali to su uglavnom više šonen dela. I primetno je odsustvo seinen mangi, pogotovo ovako kontraverznih, mračnih i realističnih. U tolikoj meri da se urednik jako protivio takvoj izvedbi, ali je autor iskoristio uticaj prethodnih zasluga da insistira na svojoj zamisli. Ipak i urednik je mnogo doprineo krajnjem proizvodu, pošto nije dozvolio da priča bude u potpunosti antropomorfna. U početku zamišljenih sedam tankobona se pretvorilo u trinaest, zarad boljeg razvoja karaktera. Uprkos silnim kritikama delo stiče ogromnu popularnost, zasluženo, i napušta granice Japana. Ono što želimo reći jeste da ovakva dela mogu da priušte sebi samo veliki izdavači, oni koji mogu podneti da im izdanje ne bude uspešno, baš stoga su jedino oni zaduženi za čitalački ukus nacije. Mogu da eksperimentišu pored igara na sigurno, podržavamo takav put, jer pored toga što je posao izdavaštvo je kulturna zaostavština i potrebna su joj nesvakidašnja ostvarenja da bi zadržala bogatstvo reči, misli i slike kroz izmaštanosti što nadrastaju sve žanrove i postaju stripska književnost.

Inio Asano – proslavio se delom Kikuči. Poznat je po serijalima Čudesni svet i Solanin. Za Dem dem demonsko un un un un uništenje dobio je nagradu Šogakukan manga.

Naslovni protagonista je običan dečak, nevidljiv i ni po čemu poseban i živi u neimenovanom bezličnom gradu sa školom nalik na hiljade drugih, pa opet ovo je storija o njegovom životu i bližnjima. „Običan“ podrazumeva porodično nasilje, rasturenu i disfunkcijonalnu familiju, nesrećnu ljubav, smrt, seks i iznad svega borbu sa depresijom i otuđenošću od društva, pa i njegovih normi i stega. Tokom čitavih pet do sada izašlih tankobona usamljenost i neprilagođenost dobijaju novu olovnu težinu i značenje, pritiskajući vas svojim mračnjaštvom manga čini da vam se otvore oči za stvari o kojim se kod nas pod pritiskom kulturološkog ne priča. Nažalost, sve te stvari su deo svakodnevnice i ignorisanje ih neće ukloniti, možda će ih pomesti pod tepih, ali ih ne može dezintegrisati. K tome niko u realnosti nije Punpun da poseduje bajalicu kojom priziva Boga ili izmišljenog prijatelja ovisi kako doživljavate, onako kako ga on vidi, ciničnog i utešnog istovremeno. Prvih pet tankobona koji su dostupni kod nas i nisu toliko mračni, ali u knjigama uglavnom ljudi ne traže oslikavanje stvarnosti već utehu u nedostižnom.

Prvi put na tržištu imamo pravu pravcatu seinen mangu, nije dakle u  pitanju štivo za mlađu populaciju a da mogu čitati i stariji koji se osećaju mladim, potpuno je suprotno namenjeno je starijoj publici, ali može da završi i u rukama tinejdžera. Priča nema nijednu scenarističku manu, najzanimljiviji je detalj predstavljanje junaka i njegove porodice kao neke vrste ptica, mešavine pingvina i čudnovatog kljunaša. Autoru je to očigledno način da ukloni inhibiciju koju stvara fizički izgled kod ljudi, ali kao što smo već rekli urednik je, ispravno, intervenisao i svi oko porodice glavnog protagoniste imaju ljudskolik. U crtežu je zanimljiv kontrast između dinamične i detaljne pozadine i enterijera, crtanih prema fotografijama i 3D modelima, naspram puke jednostavnosti junaka. Perfektan rad, iako je Asano potonje požalio, jer mu narušava stil. Ukoliko volite mange u tokusatsu maniru ovo je baš ono šta ste tražili.

Dizajn tankobona je jednostavnost spojena sa savršenstvom u kom je raskošnije opskurnije, možete to da vidite na kolažu poviše, dok mi čekamo da šesta ljubičasta tek objavljena sveska dođe do nas, preporučujemo da sebe obradujete sa celim setom tankobona. Inače, dugina raznobojnost korica je samo šarena laža, nešto poput života. Dramatična izjava znamo, ali uplovite sami u lagunin svet mangi za koji se svim srcem nadamo da je tek na svom početku i da nas tek očekuju brojni naslovi i različite vrste mangi.