ŽANR: Naučna fantastika, Akcija, Drama, Misterija
REŽIJA: Michael Spierig I Peter Spierig
SCENARIO: Michael Spierig I Peter Spierig
ULOGE: Ethan Hawke, Sarah Snook, Noah Taylor
TRAJANJE: 97 minuta
Nakon što sam prvi put pogledala ovaj film, zaista sam se osetila kao da je to bio najveći blow mind koji sam ikada doživela, kao da mi je mozak razliven u hiljade različitih delova. Iskreno, čak i sada, nakon što sam ga četvrti put pogledala, nisam sigurna da li sam apsolutno u potpunosti shvatila film onako kako je trebalo. Ono što je sigurno je da je ovo jedan od onih filmova koji zahtevaju da ih pogledate više puta, zato što svaki naredni put primećujemo nove detalje koji čitavom filmu daju smisao.
„Predestination“ je film o tajnom agentu, putniku kroz vreme (Ethan Hawke) koji ima jedan poslednji zadatak, da spreči bombaša koji mu uporno beži kroz vreme da ubije na hiljade ljudi. Ovo je zaista jedan od retkih filmova koji apsolutno tačno i realno (koliko to može biti) predstavlja putovanje kroz vreme, paradoks i probleme koje ono stvara.
Dakle, film počinje sa mladim Džonom (Sarah Snook) koji ulazi u bar u kojem prethodno navedeni putnik kroz vreme privremeno radi i na glupu opkladu počinje da prepričava svoju vrlo blesavu i neobičnu ljubavnu priču, koju počinje rečenicom When I was a little girl, kroz šta je sve u životu prošao, a to je i dalje najnormalniji deo čitavog filma.
Do otprilike polovine filma pratimo njegovu priču, o oduvek drugačijoj devojčici Džejn, koja se tukla kao muškarac i imala brilijantniji um od bilo koga drugog koga je poznavala, o njenoj prvoj i poslednjoj ljubavi, muškarcu koji joj je napravio dete i otišao, naizgled pobegao i o njenoj rekonstrukciji polnih organa zbog nereda nastalog nakon porođaja. Od druge polovine filma, barmen otkriva svoje pravo lice i vodi Džona u prošlost da ponovo sretne muškarca koji joj je napravio dete pre nekoliko godina, a mi pratimo njenu ljubavnu priču iz druge perspektive. Čekajući Džejn, on shvata da je on taj muškarac. To je u suštini prvi blow mind na koji ćete naići i u pokušaju da objasnite sebi šta se dogodilo, upašteće u paradoks. Treća perspektiva je iz uloge barmena i tek nakon što vidimo njegove postupke, uspevamo u potpunosti da shvatimo njenu priču.
Kako radnja teče, film postaje sve neobičniji i neobičniji, a paradoks u vidu zmije koja sama sebi grize rep postaje sve vidniji i izraženiji koji su režiseri skroz jednostavno objasnili pesmom I’m My Own Grandpa čiji se refren pojavljuje u dva navrata.
Dakle, nakon „ukratkog“ opisa filma koji ni približno ne može predstaviti film onako kako on zaslužuje, rekla bih nešto o filmu kao proizvodu i glumcima.
Sami koreni ovog filma sežu do davne 1959. godine kada je Robert A. Heinlein napisao kratku priču All You Zombies. U maju 2012. godine braća Spierig odlučila su da urade fantastičnu ekranizaciju prethodno navedene priče. Sama braća izjavila su da su morala da pročitaju priču od početka do kraja tri puta da bi u potpunosti shvatili priču i počeli sa pisanjem scenarija za film koji je sniman u Astraliji.
Izvanredan glumac Ethan Hawke je zaista na najsjajniji mogući način prestavio svoju ulogu, a njemu je ovo bio drugi put da sarađuje sa režiserkim duom. Takođe su sarađivali u filmu Daybreakers koji nije pobrao tako dobre kritike kao Predestination, ali svakako se čini da nije loš.
Sarah Snook je čak, čini mi se neosporno, nešto bolje iznela svoju ulogu. Najveću pohvalu definitivno zaslužuje za sjajnu predstavu muškarca. Ako malo bolje obratite pažnju na nju u ulozi Džona, zasigurno ćete primetiti da je neverovatno usvojila pokrete muškarca i u nekim trenucima je zaista teško ustanoviti da li Džejn i Džona glumi ista osoba. A da bi to postigla, svakog jutra sedela je u šminkernici četiri i po sata kako bi izgledala onako kakvu smo je videli u filmu.
Peter i Michael imaju običaj da u svojim projektima angažuju neke manje popularne glumce, pa se tako Sarah Snook našla kao pogodna za ovu ulogu, koja joj je sasvim sigurno poslužila kao odskočna daska.
Predestination je definitivno jedan od mojih omiljenih filmova i svaki put kada ga gledam, uživam kao da ga gledam prvi put. Režija je zaista neverovatna, gluma srazmerna tome, a sama priča prevazilazi apsolutno svaki kriterijum.