Naslov originala: THE GODDAMNED VOLUME 1: BEFORE THE FLOOD
Izdavač: Image Comics
Godina izdanja: 2016.
Autori: Džejson Aron i R.M. Gera
Naslov srpskog izdanja: PROKLETI, Knjiga 1, Pre poplave
Izdavač: SYSTEM COMICS
Godina izdanja: 2018.
Izdanje: Crno-belo, prošireni A4, tvrdi povez
Žanr: Epik-horor sa biblijskim motivima
Ocena: 9,5/10
Sirova brutalnost ekpsilicitnog stripskog horora novog doba doživljava svoju ekspanziju u ovom veku kroz serijal Crossed (Avatar Press) koji je od izuzetnog značaja, što zbog kvaliteta autora koji su radili na njemu, što zbog podizanja uloga za stomak publike i kritičara na najviši nivo. Izvrsni Gart Enis (Hitman, Preacher, Punisher) i Džejsen Berouz (Ultimate Spider-Man, Providens, Neonomicon) su započeli rad na njemu, a kasnije su im se pridružili mnogi vrhunski scenaristi i crtači. Čak je legendarni Alan Mur zašiljio pero i uradio jedan od spinofova serijala.
Paralelno sa pomenutim serijalom, samo godinu dana ranije, kreće serijal Skalpirani (Vertigo) sa talentovanim dvojcem, Džejsonom Aronom, na mestu scenariste (Thor, Avengers, Heroes Reborn), i Rajkom Miloševićem – Gerom, crtačem srpskog porekla koji u tom momentu nije bio poznat širokoj javnosti. Rezultat je jedan od najboljih serijala u ovom veku, koji je kod nas inkarniran u sjajnom izdanju Darkwooda. Dok ovo pišem, drugi tom je već izdat, a kod nas se očekuje do kraja godine u izdanju System Comics-a.
Razlog zbog kojeg sam pomenuo prvi Crossed jeste trend da se Prokleti najčešće porede upravo sa njim, koji je epitom eksplicitnosti i testiranja moralnih načela čitalaca do krajnjih granica. Napominjem da je Crossed i dalje na prvom mestu, jer je završen i razrađen univerzum sa kojim se može na kreativan način igrati do mile volje. Prokleti je, s druge strane, tek krvavo čedo u povoju čije je potencijale kalibra Crossed prepoznao veliki broj poznavaoca žanra. Iako za nijansu manje eksplicitan od perjanice brutalnosti, on se može pohvaliti crtežom na nivou najvećih majstora, ne samo stripske, već i celokupne likovne umetnosti.
Knjiga Postanja 6:11 – jadno stanje čovečanstva pre potopa i dinamika koja dovodi do božanske intervencije
Brutalni opisi stanja na Zemlji nakon stvaranja sveta Božijom promisli su glavna sadržina prvog toma Prokletih, sastavljenog od pet epizoda. Unverzum je smešten u 1665. godinu nakon stvaranja sveta, a oslikan je kroz paletu opšteg nemorala i propasti svakog segmenta božanske kreacije. Linije, kadrovi, a naročito totali sa monstruoznim pejzažima nam govore o jednom surovom okruženju u kojem je brza smrt verovatno najveći blagoslov koji vas može zadesiti, jer je život osuda i prokletstvo najgore vrste. Stoga je i sama priča genijalno otvorena: ludilom izjeden sakati dečak stoji na brežuljku i zapišava izvor pijaće vode, koji je ionako opoganjen i pretvoren u otpad organske materije i lešina zveri čije ogromne, oglodane kosti iz zatrovane zemlje izbijaju kroz kužnu vodu. Ljudi su sami sebi zapišali izvor života, a njihova je izopačenost toliko velika da je opstanak takvog sveta čista blasfemija za božju kreaciju, kako se već na početku čita iz kadrova.
Horde lutajućih zočinaca i svakojakih secikesa su u skoro svakom kadru, a u odnosu na njihovo poreklo i specifičnu genetiku, čitalac može da očekuje široku paletu kreatura. Prisutni su bastardi iz kamenog doba, kojima je zašiljeni kamen jedino oružje, kao i daleko opremljeniji, oni koji su usvojili veštinu obrade i topljenja metala i tako sebi stvorili nedostižnu prednost. Ipak, pod okriljem noći, prednost je upitna i krajnje diskutabilna, a noći su u svetu Prokletih crne i izdajničke.
Šizofrenija božanskog uma
SPOILER ALERT!
Primetno odsustvo ženskih likova je sasvim opravdano jer su materinstvo i rađanje u takvom svetu osuđeni na propast, a kanibalizam novorođenih i brutalna silovanja uz teška sakaćenja – svakodnevica. Tako imamo samo jednog, ali veoma vrednog ženskog lika čija će pojava glavnog junaka, Kaina, dodatno učvrstiti u svojoj odluci i dati mu novu energiju za izvršenje zadatka.
Nefilimi, taj otpadni soj nastao usred opštenja napaljenih božjih anđela sa rasplodnim i podatnim ćerkama ljudi su takođe prisutni, makar jedan od njih, sa veoma specifičnom ulogom koja će se pokazati presudnom u poslednjim kadrovima stripa i srušiti uobičajene interpretacije o prirodi ove kopiladi.
Apsolutno sve što udiše vazduh je na neki način obogaljeno, što je u skladu sa neprijateljski predstavljenom prirodom, a gusti oblaci koji se danju nadvijaju nas Zemljom najavljuju neizbežan usud koji će uskoro pogoditi čovečanstvo.
Koliko je kraj blizu znaju samo dve osobe. Jedna je Kain, mišićavi i prelepi ratnik, koji u svetu degenerika i bogalja ima savršenu simetriju tela i kožu bez ijednog ožiljka, na taj način čineći kontrast i prkoseći čitavom stanju stvari. Prvi ubica, onaj koji je izmislio ubistvo i pokrenuo lavinu zločina i užasa svih vrsta je besmrtnik koji očajniki pokušava da ispuni jednu jedinu želju. Da umre. On je nosilac božjeg prokletstva, dara večne mladosti i besmrtnosti, kombinovanih sa surovim karakterom i nedostatkom bazične empatije (makar na prvu loptu, jer je lik kompleksno predstavljen), ali i darom britkog razuma i dubokog razumevanja stvari. Njegov jedini ožiljak se može videti samo pd određenim okolnostima i od strane određenih stvorenja.
Noje, biblijski spasitelj svega živoga je ovde predstavljen u ne tako primamljivom svetlu. Kao surovi oportunista, ubica i zločinac, on sebe smatra prvim božjim čovekom i sprovodnikom njegovog plana. Barka u izgradnji je simbol moći koju će ovaj psihopata i robovlasnik zadobiti od boga, ako mu pomogne u ostvarenju plana koji ni sam ne razume. On je božji blagoslov, slepa i sebična vera, nasuprot prokletstvu Kainovog zdravog razuma i hladne osude monstruoznog sveta za čije je stvaranje posredno odgovoran.
Njihova će dinamika pokazati dva lica Boga samog i u grehom razoreni svet ubaciti šizofrenu dilemu koja dolazi od tvorca lično. Pitanja je mnogo, ali je Kainu bitno samo jedno: ako smo svi nastali po njegovom liku, u ovakvom svetu, kakav li je on tek monstrum? Pritom je sam tvorac prikazan kroz njegovo odsustvo i oličen u tišini i odbijanju da se odgovori na bilo koju molitvu. U tom smislu, Kain Boga smatra kukavicom i onim koji stalno beži od sopstvene odgovornosti, a dar slobode i razuma ultimativnim prokletstvom. Kao slobodan i samosvestan, on predstavlja stanje krajnjeg pesimizma razumnog čoveka u svetu ludaka.
S druge strane, Noje je tip čoveka koji želi da svoje služenje u potpunosti materijalizuje i unovči i predstavlja oportunistički pristup kreaciji, tipa koji će svaki resurs zloupotrebiti kako bi ostvario egoistične ciljeve. Njegovo razumevanje je prizemno i svedeno na lukavost i manipulaciju nad slaboumnima.
Ovakva postavka njih dvojicu dovodi u neminovni sukob u kojem Noje Kaina vidi kao poslednju prepreku ka svome zagarantovanom mestu prvog božjeg sluge na Zemlji i njegovo ubistvo postavlja na sam vrh liste prioriteta. Kainu je Noje nebitan i nimalo interesantan kao protivnik, jer on shvata da je to samo još jedna od božjih zveri koje ovaj svet čine užasnim mestom za život, ali on poseduje nešto što Kainu može doneti oslobođenje i u tome nalazi motiv da mu se suprotstavi. Čitava priča se gradi oko finalnog susreta njih dvojice, koji se vremenski poklapa sa porinućem barke na kojoj Noje radi, dakle – takoreći sam čas biblijskog potopa. Poslednji kadrovi nam prikazuju kišu koja počinje da pada sve jače.
Potpuna sinergija scenariste i crtača kao recept za stvaranje remek-dela
Nadalje je moguće upustiti se u dublju telošku raspravu, naročito sa gnostičkog stanovišta, ali to ostavljam za neku drugu priliku. Napominjem da je lepota kadrova i potpuno unikatnog i retko viđenog crteža uživanje za oko samo po sebi. Pod uslovom da imate jak stomak i odbacite sve predrasude o stvarima o kojima mnogi pričaju sa podrazumevanim strahopoštovanjem. Ovaj univerzum ne mari za religiozne i moralne dileme prosečnog čitaoca i otvara se samo istinskim ljubiteljima tvrdokornog horora.
Za kraj sam ostavio najbolji (zapravo: jednako dobar) deo, a to je scenario. Koliko god da se strip i bez oblačića čita sam po sebi, jer je Gerin sugestivni crtež toliko nedvosmislen da ništa više nije ni potrebno, scenario je pravi pravcati biser među sličnima i jedan od najboljih, ako ne i najbolji koji sam u stripu ikada pročitao. Jezik je u potpunosti prilagođen mizanscenu i likovima, tako da je prisutna maksimalna surovost, zaprljanost i prostoća u momentima kada rečenice izgovaraju idioti i maloumne ubice, ali i visoko sofisticiran kada dođe do dijaloga glavnih junaka. Sve je ovo upakovano u oštre psovke, pre svega upućene tvorcu sveta u kojem monstrumi žive svoje bedne živote, a prevod na srpski je izuzetan i bez trunke političke korektnosti. Aron i Gera su toliko studiozno ušli u priču da se može slobono reći da scenarista govori jezikom crtača, a da se crtač napaja inspiracijom iz samog scenarija. Nemoguće ih je odvojiti, sem za potrebe analize, i to je vrhunski kvalitet ovog stripa.
Brutalan do bola i nikada, niti u jednom momentu na bilo koji način spreman da štedi čitaoca, Prokleti je strip za istinske sladokusce i ljude koji razumeju suštinu žanra. Pritom, nosi jednu duboku religioznu dilemu u sebi i daje odgovore na poreklo slobodne volje i morala kod čoveka, pa kome se odgovori svide – svide. Ostali neka ne jedu mnogo hrane pred čitanje. Samom činu posvećivanja u ovaj biser devete umetnosti doprinosi i izduženi A4 format u sjajnom i lukzuznom izdanju System Comics-a. Taman da ne poželite da ga ikada ispustite iz ruku!
Nisam dao čistu desetku samo iz razloga jer je u inostranstvu izašao i u boji. Kolorit je odličan i sasvim odgovara pohvalama iznetim na račun crteža i scenarija. Pritom, ne mislim da srpski čitalac išta gubi sa crno-belim izdanjem, jer je u jedinstvenoj mogućnosti da sagleda ubitačno surov i prokleto dobar Gerin crtež u razigranom stilu sa mnoštvom linija koje se ne vide u obojenoj verziji.
Samo jedna stvar, za sam kraj. Upozoreni ste šta uzimate u ruke!