Remina – Đunđi Ito

Kredit: Big Comics Spirit

Uživaoci horora su odveć upoznati sa delom Đunđija Ita (Junji Ito), mangake koji se proslavio još svojim prvim delom Tomie objavljenim davne 1987. i čija se karijera od tad nastavlja strmoglavo uzlaznom putanjom. Zahvaljujući izdavačkoj kući Darkwood, domaći ljubitelji stripa, kako japanskih mangi, tako i horora, imali su priliku da se upoznaju sa njegovim stvaralaštvom, počevši od publikacije Uzumaki. Iako je dobilo nagradu Eisner, delo koje ću vam predstaviti u ovom tekstu nije među najpoznatijima, niti je prevedeno na srpski (licenca za prevod na engleski je odobrena tek 2020. godine), ali je i te kako vredno pažnje, kao i podrobnije analize.

Remina (poznata i kao Hellstar Remina i Jigokusei Remina) jeste horor i SF manga koja prati misterioznu planetu Reminu nazvanu po ćerki naučnika koji ju je otkrio. Nakon otkrića planete, devojka postaje predmet obožavanja javnosti zbog svoje lepote. Uplovljava u šou biznis i postaje idol japanske pop muzike, ali na vrhuncu njene slave naučnici otkrivaju da se planeta Remina uputila ka Sunčevom sistemu i da uništava planete jednu po jednu. Usled straha za sopstvene živote i planetu Zemlju, publika i stanovnici Japana se okreću protiv devojke i njenog oca. Vrlo brzo počinje da ih goni cela ljudska rasa misleći da će spasiti svet ako ih ubiju, ali naravno, stvari nisu toliko jednostavne.

Kosmički horor u Remini je sveprisutni element Itovih dela i u pitanju je podžanr horora koji se bavi ljudskim životima suočenim sa nepoznatim i neshvatljivim misterijama ogromnih razmera. Lavkraft je oduvek bio uzor Itu, ali pored njegovog uticaja, ovde postoji i bukvalni kosmički horor. Remina je planeta koja se pojavila iz crvotočine, naizgled iz neke druge dimenzije. Zvezde oko nje nestaju i katkad se kreće brzinom većom od brzine svetlosti. Predstavlja otkriće veka jer krši zakone fizike. Odjednom, menja kurs, kreće ka Zemlji i ljudska rasa je suočena sa nezasitim nebeskim telom nepoznatog porekla.

Kredit: Big Comics Spirit

Kao i uvek, Ito maestralno realizuje apsurdne ali i morbidne koncepte čiji su elementi naizgled nasumično povezani, ali u svetovima Itovih dela se uzimaju zdravo za gotovo. Tu predstavljaju novu stvarnost s kojom se čovek suočava, stvarnost u kojoj se niko ne bavi rešavanjem misterije jer je svaki sekund bitan za opstanak. Nije bitno zašto planeta ima džinovski jezik i oko, važno je sakriti se od njenog pogleda na sigurno, ako sigurnost uopšte više i postoji. Nije od važnosti to što Reminu i beskućnika juri horda ljudi dok ih kroz atmosferu nose jaki vetrovi preko različitih kontinenata. Beg je jedina opcija u svetu gonjenih u kojem se nepoznata planeta ponaša kao inteligentni grabljivac. Ne jede Zemlju čim je vidi. Gleda je, isprobava je liz po liz, igra se.

Ispod prvog sloja priče Itove mange su često angažovane: na primer Gjo (Gyo) ima jaku antiratnu poruku. U slučaju Remine nalazimo kritiku mentaliteta stada gde više vredi tuđe mišljenje od sopstvenog i kritičkog. Devojka Remina se vrlo lako vinula u visine slave i ubrzo je oformljena grupa obožavalaca čija opsesija prelazi mnoge granice. Isto tako, s druge strane postoji i pokret koji goni Reminu i njenog oca. Očajnici vođeni manjkom razuma – ili manjkom volje da isti upotrebe – čine sve što je u njihovoj moći da ,,spasu svet“, iako je jedini stvarni rezultat prolivanje krvi. Celoj toj mržnji podleže čak i jedno Remini poznato lice koje postaje vođa pokreta.

Kredit: Big Comics Spirit

Još jedna zanimljiva stvar koju vredi izdvojiti jeste kontrast između Remine kao teoretskog pokretača radnje i kao samog lika u priči. Njeno postojanje je uzrok svim dešavanjima: čak i sama planeta upravlja kurs ka Zemlji 16 godina pre početka radnje, tj. onda kada se devojka rodila. Međutim, Remina nikada nije agens u priči. Nije birala da planeta bude nazvana po njoj, niti joj je bila namera da postane pop-zvezda. Radnju guraju svi likovi osim nje, dok ona prepušta kormilo drugima, čak i kad je njen život u opasnosti. Na momente je voljna i da se preda pokretu, samo da se završi noćna mora u kojoj se nalazi.

Što se tiče tehničkih elemenata mange, crtež je odličan i izuzetno detaljan, što je očekivano s obzirom da je delo nastalo u kasnijoj fazi Itovog stvaralaštva kad je već bio iskusni mangaka. Glavna kritika jeste tok radnje koji se prebrzo odvija. Priča se dotakla veoma zanimljivih pitanja koja su mogla biti dalje razrađena i mnogi likovi su zaslužili bolji uvid u njihove karakterne crte. Sve u svemu, manga je odlična i čita se u jednom dahu. Nadam se da će nekad biti prevedena i na srpski jezik, a u međuvremenu izdanje možete naći na engleskom ukoliko ste nestrpljivi.

About Author