ŽANR: drama/tinejdž
ORIGINALNI NAZIV: 君の膵臓をたべたい
IZDAVAČ ZA REGION: Vulkan
AUTOR(KA): Joru Sumino
ZEMLJA: Japan
PREVODITELJKE: Ana i Sara Živković
GODINA IZDAVANJA: 2015
OCENA: 
Ovo je prvo delo japanske književnosti koje objavljuje Vulkan, a to je nemerljivo važno s obzirom na to da su jedan od najvećih izdavača i među onim što su najduže prisutni. To otvara nove dimenzije i mogućnosti, pošto imaju veći doseg i moć. Što pokazuje i ova knjiga. Naime, uopšte nije jednostavno dobiti prava za popularna dela savremene književnosti zemlje izlazećeg sunca. Vrlo drže do toga kome ih ustupaju i naravno cenovno nisu dostupni svima. Tako da su ovo vrata koja moramo prepoznati i držati ih otvorenim, jer od nas zavisi koliko će istočnjački izlet potrajati. Nadamo se stalnoj vizi. Nisu mogli odabrati pogodniji roman za opipavanje pulsa publike, ali ne moraju da brinu, Japanci su u trendu pogotovo kod mlađe populacije.
Pseudonimi u književnosti nisu retkost, a mnogi poznati pisci su se odlučili na to iz različitih razloga, bilo zbog želje za anonimnošću, društvenih ili političkih pritisaka, ili jednostavno radi stvaranja drugačijeg književnog identiteta. Evo nekoliko onih koji su koristili pseudonime: Mark Tven – pravo ime Samuel Langhorn Klemens. Pseudonim je preuzeo iz rečnika rečnih mornara na Misisipiju, gde je ovaj izraz označavao dubinu od dva hvata (oko 3,7 metara) — što je bila mera za sigurnu plovidbu. Poznat je po svojim satiričnim delima. Džordž Eliot – jedna od najvažnijih književnica viktorijanske ere, pravo ime joj je Meri En Evans. Koristila je muški pseudonim kako bi ozbiljno shvatili njena dela u vremenu kada su žene retko dobijale priznanje kao autori. Njena dela odlikuju se dubokim psihološkim uvidima i društvenom analizom. Ričard Bahman iliti Stiven King, jedan od najpoznatijih autora horora, koristio je pseudonim kako bi testirao da li njegovi romani mogu biti uspešni bez povezanosti s njegovim poznatim imenom. Božo Knežević – poznatiji pod svojim imenom Petar Kočić. Povremeno je koristio pseudonim kako bi izbegao cenzuru i političke pritiske u Austrougarskoj. En Maksvel – pod pseudonimom je pisala naučnu fantastiku i fantastiku, dok je romantične trilere objavljivala pod imenom Elizabet Lovel. André Norton – pravo ime autorke je Alis Mari Norton. Koristila je muški pseudonim jer je u vreme kada je počela da piše, fantastika bila dominantno muški žanr. Njen opus uključuje mnogo dela naučne fantastike i epske fantastike. Postoji još mnoštvo pisaca koji su upotrebljavali zamensko ime poput sestara Bronte ili onih o kojima kruže neverovatne spekulacije kao Viktor Peljevin. Korišćenje pseudonima daje slobodu eksperimentisanja sa stilom, temama ili čak književnim žanrovima, bez tereta sopstvenog imena i reputacije.
Joru Sumino – nije zvanično potvrđeno kog je pola autor(ka) jer koristi pseudonim i veoma pažljivo čuva svoju privatnost, zbog čega javnost nema informacije o istinskom identitetu. Većina spekulacija o polu dolazi iz interpretacija dela, ali bez zvanične potvrde to je nagađanje. On(a) je savremeni autor poznat po emotivnim i introspektivnim romanima, fokusiranim na tinejdžerske protagoniste i teme poput ljubavi, gubitka, samospoznaje i prolaznosti. Najpoznatiji(a) je po romanu koji upravo predstavljamo. Knjiga je adaptirana u film, anime i mangu te je stekla ogromnu popularnost širom sveta. Sumino je poznat(a) po prefinjenom i pristupačnom stilu, koji omogućava da se povežete s likovima i njihovim emotivnim stanjima. Napisa(la)o je i druga dela, uključujući At Night, I Become a Monster i I Had That Same Dream Again, koji su takođe stekli značajnu pažnju kako u Japanu, tako i u inostranstvu.
Želim da pojedem tvoj pankreas je emocionalna priča o životu, smrti i ljudskoj povezanosti, ispričana iz vizure mladića koji je introvertan. Započinje kada glavni junak, čije ime se u početku ne otkriva, pronađe dnevnik školske drugarice Sakure Jamauči u bolnici. Čitajući ga otkriva da boluje od teške bolesti i da joj je preostalo vrlo malo vremena. Za razliku od nje, koja pršti od šaljivosti i životnosti, on je ozbiljan i povučen, ali upravo ih te suprotnosti zbližavaju. Razvijaju neobično prijateljstvo i provode nezaboravne trenutke zajedno, dok Sakura pokušava da uživa u životu do kraja, ignorišući tamnu senku bolesti. Njihova veza pomaže junaku da izađe iz ljušture i nauči vrednost socijalizacije, a ona pronalazi utehu u tome što nije sama. Pripovest je dirljiva i bavi se prolaznošću, iskrenom povezanosti i hrabrosti suočavanja sa neizbežnim. Kraj je posebno emotivan i nenadan, ostavlja vas sa mešavinom potištenosti i zahvalnosti što dišete.
Smrt kao predstava proslave života, autor(ka) ne ignoriše žalost, ali negira nevažnost načina na koji obitavamo u ovom realmu. Slavi prijateljstvo, nadjačava tugu rugajući se koscu. Sve to sa čini tipično čistim stilom za podneblje iz kog dolazi i vokabularom prigodnim uzrastu protagonista. Roman nema mana, ni tehničkih, ni narativnih, što je iznimna retkost. Prevoditeljke su bliznakinje Živković, mlade zvezde domaće strip scene, vrlo nam je drago što im je Vulkan dao šansu da pokažu raskošan talenat i u sferi prevođenja. Posao su odradile izvanredno, pogodile su duh, verovatno zbog toga što su obožavateljke mangi. Kad smo kod toga Stalker je objavio mangu rađenu po ovom romanu krajem prošle godine, savetujemo da prvo pročitate predložak.
Izdavači uvek opipaju puls čitalaca pre nego uplove u vode iz kojih se teško vratiti, ova knjiga je verujemo odmeravanje zainteresovanosti publike za japansku književnost. Iako postoji aktivan rast trenda istočnjačke šeste i devete umetnosti u Srbiji, treba se pobrinuti da i ova vrata ostanu širom otvorena, zato poručite svoj primerak kod Vulkana.