Svemir 1

Svemir, kosmos, vasiona ili univerzum su reči za beskonačno prostranstvo u kom plutaju planete, zvezde, sateliti, komete, meteori i crne rupe.

svemir1Svemir, kosmos, vasiona ili univerzum su reči za beskonačno prostranstvo u kom plutaju planete, zvezde, sateliti, komete, meteori i crne rupe. Neki će tvrditi da je ova veličanstvenost stvorena od samog Boga, drugi da je tek proizvod slučajnosti ili velikog praska, kako god bilo sumnjam da ćemo ikada znati zasigurno, iako su se mnogi veliki umovi potrudili da nam približe makar deo ovog beskonačnog prostranstva (Kopernik, Galileo, Bruno, Hoking). Zbog svih njih mi ni tema nije tako strana i daleka, međutim svemir kao takav nikad neće biti dovoljno jasan i istražen, ali časopis Svemir će se potruditi da nam približi neke od tajni astronomije, astronautike i ufologije.

„Svemir naš jedini veličanstveni“ je članak Ahmeda Hrapovića o odnosu svemir – nauka – čovek i o onim inoventnim ljudima, zbog kojih danas toliko znamo o prirodi istog, a toliko toga treba još i da otkrijemo.

„Teleskopi – oči ka svemiru“ je esej Krešimira Mišaka o razvoju teleskopa kroz istoriju i tehnika da se oni unaprede. Također i nagoveštaj onoga šta nas sve čeka u budućnosti na tom polju.

„Naše Sunce – ono nam je i otac i majka“ je tekst Sandre Perić, koji nam govori o našoj najsjajnijoj zvezdi tj. Suncu i tome koliko nam je zaista neophodno za opstanak.

„Neka važna kosmološka pitanja kroz istoriju i pojava naučne kosmologije“ autora Božidara Kemića, je tekst koji prati kosmologiju i njen napredak, od antike do današnjeg dana. Autor nam na jedan vrlo zanimljiv način približava materiju i edukuje nas.

„Bliski susreti pilota i NLO-a“ je izveštaj Džulijana Marinkovića sa konferencije u Arizoni. Gde su gosti piloti opisivali svoje susrete sa  neidentifikovanim letećim objektima i tako opet podigli prašinu davno slegnutu nad Rozvelom. Gost konferencije je bio i autor dokumentarnog filma Znam šta sam video, Džejms Foks.

Potom sledi nepotpisani članak „Šta je… Astronomija?“ u kom se jasno objašnjava svaki segment astronomije i njene osnovne podele na više grana, tako da je i laiku jasno o čemu se reč.

„Arapska astronomija“ je tekst Hrvoja Gračana o istoriji takozvane islamske ili arapske astronomije i o njenim najznačajnijim predstavnicima, te tome kako i koliko su doprineli velikim saznanjima o svemiru i njegovim telima.

„Neandertalski čovek“ još jedan nepotpisan tekst, koji objašnjava ime neandretalac i koješta drugo, otkriva i tvrdi da ono što znamo zapravo možda nije istina.

Časopis je izašao 2014. godine i ideja da privuče mlade nauci je hvale vredna. Uz sve gore pomenute tekstove tu su još kratki tekstovi u žutim oblačićima o prenosu sletanja na mesec i Juriju Gagarinu (nepotpisani), kratak strip, „Svemirko“ autora Vladimira Delača i sve to u jednom jako modernom i kvalitetnom formatu. No ima tu dosta i za popravku, naime na drugi broj se čeka već dve godine, sem toga jedan edukativni časopis ne bi smeo sebi da dozvoli da bude štampan bez korekture i to je jako primetno usled brojnih slovnih i tehničkih grešaka  u svim tekstovima, isto tako treba shvatiti da su nedopustivi tekstovi bez potpisa, u ovom slučaju to ima i dvostruku težinu, jer je časopis naučni. Ukoliko isprave ove sitnice dvobroj koji je već štampan i broj četiri koji se po našim informacijama sprema za septembar, bi mogli biti nešto sasvim dobro, ne samo za nas koji smo laici, nego i za one koji se bave ozbiljnije ovim našim Svemirom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *