Amanda Hoking je počela da piše sa sedamnaest godina, i više nije prestala. Zaradila je milione objavljujući samo elektronski. Vođena mišlju da mora da je nešto uradila kako treba, odlučila sam da pročitam neke njene knjige. Pomoglo je i to što sam na razmeni dobila trilogiju Tril, knjige nisu velike, font je za ćorave – sve potaman.
Podmetnuta, Rastrzana i Krunisana.
Na prvoj rečenici se prepoznaje da je u pitanju YA žanr. Mlada i nadasve čudna maloletnica koja ima problema u školi, razmenjuje poglede sa tajanstvenim momkom koji se pojavljuje samo zbog nje – mislim, svi znamo kuda to vodi. Oboje se vrlo brzo zaljube, i tako se zaljubljeni vuku kroz sve tri knjige, ali se ništa ne dešava jer kao ne sme da se desi, zakoni i šta će ljudi reći, bla bla, tako da im se čitava veza sastoji od njegovog vređanja i njenog plakanja. Dakle, tog dečka, Tragača Fina, zapamtite, jer je on uvek na nekom ćošku ljubavnog trougla (motiv široko izrabljivan u YA knjigama), iako ne radi ništa bitno osim što nas emotivno zbunjuje. U drugom ćošku se nalazi Vendi, naša posebna maloletnica, a na trećem mestu se smenjuju Ris, Trou i Loki, ponekad toliko brzo da trougao liči na četvorougao. Pretpostavljam da je rolerkoster emocija u tim godinama sasvim normalan; mislim, i ja bih pala na lika koji se zove Loki.
Imamo i lude roditelje, ljutog brata, egzistencijalnu epizodu usvojenog deteta, popustljivu tetku… Sve što je potrebno za svaki, ali apsolutno svaki tinejdž roman. Sve ostalo su finese.
A ovde, finese kažu da je Vendi trol. U ovom serijalu, trolovi nisu ružni stvorovi emotivno vezani za mostove, već čovekolika bića koja žive u izdvojenim zajednicama veličine omanjeg sela i to zovu carstvom. Vole da hodaju bosi, ne vole čokoladu, ishrana im je uglavnom frutarijanska, veganska, organska, šta već, kosa im je kovrdžavi haos boje zemlje, i svoje bebe podmeću u ljudske porodice. To navodno rade da bi ih zaštitili, ali se do kraja serijala provali da su birali najbogatije porodice pa ispada da su štitili sopstvene bankovne račune. Život u ljudskim porodicama im navodno pruža i obrazovanje, mada nije jasno kakvo jer ih obično pokupe kući nakon osamnaestog rođendana. Prilično elementarno, dakle. Pošto su trilovi (trilovi, da, a ne trolovi, da bi se razlikovali od ljudskog poimanja ljubitelja mostova) toliko različiti od ljudi, odrastanje sa njima toj deci nanosi tolike traume da jedva dočekaju da se pojavi neki Tragač i kaže Ajde sa mnom, ti ovde ne pripadaš. Kako Vendi lako prihvata kad joj Fin objasni da mora sa njim inače će biti u opasnosti, u iskušenju sam da pomislim da je neviđeno glupa, a i pomalo se brinem zbog uticaja koji ovakve heroine mogu da imaju na požrtvovane čitateljke.
U trilskom carstvu, Vendi je, naravno, princeza. Drugo carstvo Virti, s kojima su u ratu, pokušava da je otme. Dugo ne saznamo ni ko su Virte ni zašto hoće princezu, koju prebiju svaki put iako pet-šest puta ponavljaju sebi da je moraju dovesti nepovređenu. Ne saznamo ništa, jer princezu pripremaju za krštenje i njen prvi bal (awww), pa joj na sve što treba da zna odgovaraju sa Saznaćeš kasnije, Sad nemoj ništa da pitaš, Nije moje da ti kažem, a kad dođe to kasnije, obično bude prekasno. Valjda se tako održava suspens, jebem li ga ako to ima logike.
Pošto je bilo puno balova i druženja i sastančenja, mogu da vas obavestim o mom apsolutno omiljenom motivu ovog žanra: ne postoji nijedna druga devojka. Dobro, Rijanon i Vila se ne računaju. Jer svaki tip koji proleti kroz scenu želi da kresne našu heroinu, ona je najlepša (iako tvrdi da nije, bez obzira što se na početku opisala kao lepa i zgodna), i toliko je obzirna da će se poljubiti sa svakim samo da im ne povredi osećanja. Osim ako nisu debeli, stari i znojavi, onda stvarno ne može.
Princeza ima moći ubeđivanja, navodno je najmoćnija među trilovima, samo kad bi počela da vežba, ali ne sad, kasnije, i niko ne zna u šta će se moći razviti ni kako da vežba. Još jedan tipični suspens.
Kraljica je navodno monarh, ali markize i kancelar se toliko često svađaju sa njom, a narod je ne poštuje, tako da mi je promaklo zašto je na kraju rečeno da je kraljica voljena i poštovana i omiljena. Kraljica tvrdi da je sve dala za svoje kraljevstvo, i možda je to tačno, ali se nigde ne vidi. Čak i princezu pojedini gledaju kao kopile i maštaju o njenoj smrti ne bi li preuzeli presto, a tragači joj dahću za vratom i vrište kako princeza treba prikladno da se ponaša.
Selo trilova je tako lepo i divno uređeno da je milina živeti tamo. Palata je ogromna, većina krovova staklena, bašte cvetaju u svako doba. Markize dolaze kad im se prohte, njihova deca se useljavaju po sopstvenom ćefu, a tragači su lični robovi. Gde su kuće ostalih velikaša i kako izgledaju, nemamo pojma. Sve što znamo jeste da oko nekih zavijutaka postoje straćare sa kozama odakle su potekli i kuda će se vratiti tragači jednom kada njihove usluge ne budu potrebne. I to je sve što se tiče ustrojstva sveta, prilično siromašno i nespretno odrađenog. Čovek ne može a da se ne zapita zašto nisu izgradili škole, kad su već zgrnuli silno bogatstvo a inače su kao zabrinuti za obrazovanje podmlatka. Zašto nisu od tragača davno napravili vojsku, kad ih Virte napadaju otkad je sveta i veka? Zašto su svi zapeli da očuvaju i veličaju sistem koji je toliko arhaično zastareo i nikome dobra nije doneo? A onda, u nekoj sceni, mala buduća tragačica nosa udžbenike matematike, očigledno uči nešto, i počinjem da se pitam kakav je to kontradiktorni svet.
Možda je Amanda napisala još štogod o Trilovima, čisto da razjasni poneke stvari.
Vendin privatni život je vrlo zanimljiv. Carstvo može da se raspada pod pretnjama i napadima Virti, ali ljubavne dileme ne prestaju. Sa Finom se samo ljubila, jer on je šmokljan i neće da se bori za nju. Sa Risom se samo držala za ruke, jer on je ljudsko biće, beba s kojom su je zamenili u ljudskoj porodici. Trou je moćan tril, pomalo neurotičan, pravi drugar, ali sa njim ima ugovoren brak. Loki je Virta, zaljubljen, mučen i proteran iz svog carstva. Neću da vam spojlujem s kim je završila, ali lično, svako ko se zove Loki i ponaša približno nalik bogu nestašluka, ima sve moje simpatije.
Je l’ vam još nisam rekla o čemu se radi? Virte hoće da pokore Trilove, ali im se baš ne da da završe posao. Trilovi se kao koprcaju, pregovaraju, planiraju, uglavnom uzalud. Virtin kralj je skoro besmrtan, Trilska kraljica previše brzo stari zbog konstantne upotrebe moći. Trilovi se međusobno svađaju. Niko nije zadovoljan. Samo tragači žele da se bore, a oni nemaju moć, dok markize ne žele niti da se bore niti da leče Tragače. To kolektivno ludilo Vendi treba da zauzda i povede ih u borbu. Princeza im je jedina nada. Nek joj je sa srećom!
Naravno, svaki roman ovog žanra mora imati pouku. Likovi su vrlo mladi, voze ih hormoni, svaka sitnica ih uznemiri dovoljno da propuste san, i logično je da će tu i tamo napraviti pokoju grešku. Na kraju se sve to ispravi, dobijemo moralnu priču i eventualno smo opremljeni da u sličnoj situaciji reagujemo drugačije. Dakle, nemojte ugovarati brakove. Brak nije poslovni aranžman već nešto što se radi iz ljubavi. Prava ljubav će doći kad je najmanje očekujemo. Obično se prepozna po tome što je srodna duša spremna da se bori za svoju princezu. Priznajem, sad već ličim na motivacione kineske kolačiće sudbine.
Kraj vas neće razočarati, nijedan tinejdž roman nikad ne razočara na kraju, sredina i početak su ti koji su problematični.
