Trostruki intervju – Iz njihovih prstiju u vaše oči

Budući da egocentrično volim da o svojoj malenkosti razmišljam kao o inovatorskoj skupini sjajnih osobina, dok u realnosti više pravim štetu, dođoh na ideju (uz pomoć određenog člana AVKF-a, Šoneta Jevtića) da uradim jedan intervju. No, intervju nije bio kao i ostali razgovori do sad nego sam propitivala – ni manje ni više – nego tri osobe i to po skali njihove povezanosti s fantastikom, što u pokretnim slikama, što u pisanoj reči. Dakle, danas sam imala zadovoljstvo da guram nos u privatne živote fitnes trenera Marka Markovića, oficira i larp-zanatlije Miše Đorđeva, i kosplejera Milana Jazbinseka, vlasnika Fejsbuk stranice „Allmetal Mickey Cosplay.

 

AVKF: Kako ste uplivali u fantastiku?

 

MM: Fantastiku sam zavoleo, pre svega, kroz knjige, filmove i serije, ali nikad nisam imao priliku da dublje uronim u to prostranstvo. Ostajem fan jer u meni budi neki nesvakidašnji osećaj i sama mašta ne poznaje granice, pa daje neku novu prespektivu stvarnosti i čuva dete u meni. Nadam se da ću imati prilike da u budućnosti uronim više u te svetove.

 

 

AVKF: Nejasno naslućujem kako ste se pridužili, ali zašto ste i ostali?

MĐ: Od malena sam voleo da čitam knjige, počev od „Robinsona Krusoa“ i „20.000 milja pod morem“, preko „Družine Sinji galeb“ i „Malog pirata’’, pa do Murkokove sage o Elriku. Pored bajki i srpskih narodnih pesama, koje su bile prepune kako viteških tako i fantazijskih mitova, rodila se i ljubav prema univerzumima paralelnim našem. Nakon susreta s Tolkinovim delima, poželeo sam da i ja postanem deo tog sveta, pa sam pronašao prijatelje koji su imali slična interesovanja, razmenjivali smo priče i knjige, da bi kasnije započeli D&D roleplay avanture („Dungeons and Dragons“, igra na tabli). Imao sam sreću da, nakon fakulteta, upoznam članove grupe „Plameni vitezovi“ koji su se tad bavili nekom mešavinom LARP-a (Live Action Role Play, za još neupućene) i reenactment-a (oživljavanja stvarnog ili izmišljenog događaja), te sam s njima mogao, makar na kratko, da uplivam u ovaj svet nestvarnog.

Što se tiče toga zašto sam ostao, može se reći da neki od nas zaista nikad ne odrastu. Kada jednom probudimo to unutrašnje dete u nama, ono ostaje svesno zauvek, iako pretrpano daleko svakodnevnijim brigama i obavezama. A kad uz to imate i pravo malo dete pored sebe, te veze koje vas drže za svet fantastike vas neće tek tako ostaviti. Iako sada, nažalost, nemam dovoljno vremena za aktivno učestvovanje u događajima vezanim za fantastiku, LARP i reenactment, često sa sinom obilazim slične događaje makar kao i posetilac, oblačimo viteške kostime koje sam skrojio i ispredamo priče s elementima fantastike. To je jedan izuzetan osećaj za koji nikada ne biste poželeli da nestane.

 

AVKF: Šta radite u stvarnom, a ne izmaštanom životu i imate li neke planove za budućnost što se tiče fantazije?

MJ: U stvarnom životu sam, sem posla, trener aikidoa u Aikido dođou „Ozren“ u Sokobanji. Sâm aikido mi je dosta pomogao oko kosplej nastupa. Sa kosplejem su se javili i neki novi hobiji, odnosno, neke nove poslovne mogućnosti kao što su izrada predmeta od drveta i šivenje.

Ako me pitate za budućnost, da, imam mnogo planova i novih ideja oko stvaranja kostima i mačeva. Takođe, gledam da usavršim kako svoju izradu drvenih predmeta, tako i šivenje.  Čak imam i neku ideju o postavljanju izložbe čija tema bi verovatno bili mačevi iz neke anime franšize. Zatim, planiram da se takmičim na festivalima poput Games.con-a, Clickcon-a u SKC-u pa uveliko radim na stvaranju isplaniranih kostima.

 

Od fitnes trenera, do oficira i kosplejera, svet je zaista prepun čuda, kao što su i moji sagovornici, što i reče jedan veliki engleski dramaturg s inicijalima V.Š. („Postoji više čudnovatosti na Nebu i na Zemlji nego što tvoja filozofija može i da pojmi.“). No, bilo da su na lat-mašini, sa puškom na ramenu ili za šivaćom mašinom, jedno ih vezuje – ljubav prema čudesima.

Foto by Andrej Spiridonov

 

 

Pozdrav do sledećeg puta,

Vaša Gospa Smrt (sad u civilu)