Umirao je na sceni bezbroj puta, a nikad intervjuisan. Danas sam tu da ispravim ovu grešku, jer sad guram nos u posla Vladimira Stojkovića, prijateljima poznatijeg kao Feba.
AVKF: Poznati ste po tome da ako neko treba da „umre” na sceni, Vi ste njegov čovek. Kako je započela ta vrsta asistencije?
VS: Sve je počelo 2017. na Games.con-u, gde smo predstavljali i promovisali naše udruženje ,,Angeleon’’ kroz razne vrste aktivnosti. Određenim takmičarima na kosplej takmičenju je bila potrebna osoba da im asistira i mene su pozvali. Pristao sam sa zadovoljstvom jer volim glumu, zabavu, i , naravno, da pomognem prijateljima. ,,Umirao” sam na razne načine na nekoliko nastupa. Dao sam sve od sebe da izgleda impresivno, što je prizvalo ovacije iz publike koja je vrištala i aplaudirala. To mi je, na neki način, bila najveća nagrada.
Takođe su mi imponovale pohvale od strane žirija, takmičara kojima sam pomagao i organizatora takmičenja od kojih sam na kraju dobio, na moje opste iznenađenje, nagradu koja nije bila uopšte u planu da se dodeljuje, a to je nagrada za „najboljeg asistenta na bini“. Tada su me prozvali „Srpski Šon Bin” (po proslavljenom američkom glumcu ) jer on je u većini filmova umirao.
AVKF: Čime se bavite u slobodno vreme?
VS: U slobodno vreme se družim sa nekoliko dobrih prijatelja, jer mi to jako prija i ispunjava, pogotovo kada smo negde u prirodi. Volim da igram na žurkama u „Jumpstyle”, „Shuffle” i „Drumm and Bass” (stil đuskanja) pa, shodno tome često i posećujem mesta sa psy, trance i drum and bass muzikom.
Pošto sam gejmer, dešava mi se da jedan deo vremena provodim za kompjuterom, ali naravno u granicama normale. Takođe, preko kompjutera istražujem mnoge teme vezane za UFO, istoriju, politiku, određene teorije zavere… Ma, sve me zanima. Ovim putem preporučujem kanale koji su jako zanimljivi za pogledati, a to su „Balkan Ufo”, „Idiokratija”, „Svet tajni”, „Balkan Info”, „Fes TV”, „Srbija Global”, „Srpske bitke”… Možda sam neki i zaboravio.
Nemam naviku da čitam, što je tužno, ali sam upravo započeo sa zanimljivom knjigom „Dvanaesta Planeta’’ Zeharija Sicina. „Na čekanju” je knjiga „Jug Srbije“ fenomenalnog Slobodana Pajića, koji je, kao kapetan vojske, prošao sva ratna dešavanja na Kosovu i ta iskustva, zajedno sa podacima, preneo u knjigu. Volim da pogledam dobar horor, SF, komediju, epsku fantastiku – bilo da je film ili serija, kao i duge šetnje i trčanje. Do nedavno sam trenirao kikboks ali sam trenutno na pauzi zbog sitnih povreda sa fudbala. Čim se oporavim, vraćam se opet na treninge jer je sport ono sto naš duh čini jačim i zdravijim.
AVKF: Da li bi mi pojasnili poreklo nadimka „Feba’’?
VS: „Feba“ kao nadimak nema veze sa mojim imenom, navikama ili karakterom. Sasvim slučajno sam ga dobio još u osnovnoj školi. Na malom odmoru su me jurili po učionici pa preletoh preko klupe na kojoj je drugar iz odeljenja prepisivao domaći. Svesku mu pocepam, olovke popadaju na pod – ma, haos sam mu napravio i naravno pobegao (smeh). Uputio mi je nekoliko psovki sa konstatacijom „Ma bre, gori si od onog matorog Febe“.
U tom periodu je taj mladić imao problema sa jednim starijim gospodinom iz komšiluka kojeg su prozvali Feba. U tom momentu kada je pomenuo rečenicu iz gore navedenog teksta nekoliko njih je počelo da se smeje. Par njih je, iz šale, krenulo da me zove „Feba“. Nadimak se širio brzinom vaški pa me danas me mnogo ljudi zove tako. U početku mi je smetalo jer mi se nadimak nije dopadao ali vremenom se čovek na sve navikne. Danas mi je zanimljivo kada je u drustvo nekoliko Vladimira pa ja kažem da slobodno mogu da me zovu Feba. Postao sam unikat jer nema takvog nadimka – „Može biti samo jedan.” kao iz ,,Gorštaka“ (,,There can be only one.“, ,,Highlander’’)
Pre nekoliko godina sam, iz šale sa drugarima, ukucao ,„Feba” u internet pretraživač i, uz eksploziju smeha, video da je to indijsko žensko ime. Feba je bila boginja Meseca koja oličava sjaj i čistoću. Moj nadimak čak i krasi brendove ženskog donjeg rublja, kozmetike, itd. Zbog svega navedenog, danas sa ponosom nosim ovaj nadimak.
AVKF: Otkad se bavite LARP-om i kosplejem?
VS: Kosplejem se bavim od 2017. ali se nisam nešto zainteresovao za izradu stvari, Ipak, imao sam jedan takmičarski nastup u kojem sam predstavio lik Aragorna iz „Gospodara Prstenova’’. Više sam se fokusirao na LARP, što je interaktivna igra koja je bazirana na epskoj fantastici sa segmentima glume i borbe. Bukvalno kao „World of Warcraft“ ali sve uživo. To me je jako zainteresovalo još 2015. gde sam preko Fejsbuka pratio Marka Živanovića koji je danas predsednik udruženja „Angeleon“. Priključio sam se grupi koja se tada zvala „Bratstvo svetlosti“ u novembru 2015, dok je prva larp-igra u kojoj sam učestvovao održana početkom marta 2016. Od tada sam zaljubljenik u tu igru.
AVKF: Čula sam i da ste vrstan glumac, pa da pitam kako i kad ste shvatili da je gluma ono što Vas ispunjava?
VS: Gluma je počela da me interesuje još od malih nogu. Glumački afinitet se javio imitiranjem likova iz skeč-predstave „Audicija“. Mislim da sam tada imao oko 7-8 godina, možda i manje. Godinama posle nisam imao podršku, uz izgovore roditelja, bližih prijatelja i rodbine da tu nema novca i da „prolaze” samo deca poznatih glumaca, režisera ili ostalih ljudi koji su pripadali nekoj određenoj eliti. Obeshrabren, nisam se mnogo fokusirao na glumu.
Druga etapa interesovanja za glumu je započela početkom marta 2016, kada sam kroz LARP dobio tu vrstu glumačke satisfakcije (na šta sam odgovorio u pređašnjem pitanju) a kulminiralo je početkom 2017, kada sam dobio glavnu ulogu u epizodi „Krvavi Balkan-Poslednji Don“ dokumentarne emisije „Dosije’’. Uloga je usledila jer sam se pre toga prijavio na kasting za seriju „Nemanjići“.
Iako me nisu odabrali, podaci i slika su ostali u arhivi sve dok nisu tražili nekoga ko bi mogao da glumi ulogu takozvanog Branislava Šaranovića. Moja slika u arhivi je pomogla da me odaberu jer sam jako licio na Branislava iz prošlosti. Snimanje u zatvoru u Sremskoj Mitrovici 10 sati na +40 mi nije smetalo, čak sam i uživao. Tada sam uvideo koliko volim taj posao jer mi ništa nije teško i da mogu više sati da radim punom energijom, jer, ako volite određeni posao, sati će proći kao da ništa nista radili. Sva zaposlenja koja sam imao bila su samo zbog finansijske stabilnosti, ali ovo je prvi put da radim posao koji volim, iako nije dobro plaćen. Ipak, nadam se i verujem da će biti sve bolje i bolje jer „Nada je dobra stvar, možda najbolja od svih, a dobre stvari nikada ne umiru.“ (citat iz filma „Bekstvo iz Šošenka“).
Nadam se i držim fige da sve bude tako kako proričeš, Gorštače.
A do tada, ne paniči, ne zaboravi peškir, peri ruke i luduj i dalje.
Do sledećeg puta,
Vaša Gospa Smrt (u civilu i karantinu)
About Author
