Vodič kroz neobično – Proročanstva

Proročanstvo, je teoretski, tvrdnja koju iznosi „prorok“ nakon što je popričao malko sa Bogom ili je samo slušao kakvo božanstvo. Uvek sadrži poruku, inspiraciju, interpretacije od kojih „žive“ jeftini sajtovi, otkrovenje božanskog, zabrinutost za događaje koji nailaze ali neretko i same religijske ustanove kroje na tome svoje dogme.

Pojam ne treba mešati sa božanskim znanjem ili božijim svetlom (blještavost ili odsjaj, kako ćete ga već isčitati) koje je prisutvo samog božanstva „tet-a-tet“ lii misteriozne pojave anđela ili demona, kako kome po volji. Pritom božija uzvišenost donosi se kroz viziju (prosvetljenje, daršan, Taborsko svetlo) od mantre u Brhadaranujaka Upanišadi pa sve do nju ejdž tehnika samoprosvetljenja. Uglavnom bila Rig Veda ili meditacija uz zvuke kiše u dnevnoj sobi cilj je da nas božanstvo sprovede od tame ka svetlu. Božanska ruka vodilja se ogleda u Juoti plamenu (Durga sekta), Unutrašnjem svetlu (Hrišćani i Kvekeri), Prakasa Kašmiri Saivi (Šiva) , An Nooru (Islamski koncept), Ein Sofu (Raninski Judaizam), Tabor svetlu (Zapadna Ortodoksna teologija), Teoriji (hrišćanska teologija, iluminacija puta teozisa), Ajat an- Nuru (Arabik).

Proročanstvo nema veze sa unutrašnjim kontaktom sa božanskim već sa direktnim ulivanjem informacija u glavu proroka. Hajde da na kratko se izmestimo od predpostavki oko mentalnih stanja, konzumiranja narkotika, živih snova i halucinogenih momenata mozga pa da prošetamo kroz ovu pojavu i potrebu ljudskog bića. Posebno zato što proročanstva nekako uvek ali uvek donose predskazanja o najtragičnijim mogućim ishodima.

A svi ih nekako vole bez obzira na njihov vrlo mračni siže. Beskrajna je kolekcija kroz istoriju prikupljena kroz masu religija i kultova nestalih i još uvek prisutnih naroda. A nekako se odužila i lista samih proroka. I to ne uvek sa direktnim mejlom Boga, Xenu je alien iz tajnih spisa Sajentološke crkve (diktator Galaktičke konfederacije) a za anđela po imenu Moroni koji je „naveo“ Jozefa Smita (Vermont, 1825) da iskopa zlatnu knjigu sa informacijama o drevnim ljudima Amerike (Palmira, Nju Jork) mnogi su ubeđeni da je pre ekstraterestial biće ma koliko Jovan Krstitelj „pomagao“ da se ova knjiga prevede (religija Mormona, objavljena 1830).

Religijske knjige obelodanjuju: Adama, Idrisa (Enoch), Nuh-a (Noje), Hud-a (Heber), Saleh-a (Metuzalem), Lut-a (Lot), Ibrahima (Abraham), Ismaila (Išmael), Išakva (Isak ili Ajzak), Yakvub (Jakob), Yusuf (Jozef), Shu’aib (Jethro), Ayyub (Joba), Dhulkifi ( Ezikiel), Musu (Mojsije), Harun-a (Ajron), Dawud-a (David), Sulejmana (Solomon), Ilijas-a (Elajdža ili Elias), Isu (Isusa). Jevrejska mazoretska tradicija navodi: Hosea, Joela, Amosa, Obedaju, Johana, Micaha, Nahuma, Habakkuka, Zephaniaha, Hagaija, Zeharija i Malahija. Navaro biblija ima Isajiu, Jeremiju, Ezikijela i Danijela. Judaizam ima i proročice kao što su Sara, Mirijam, Debora, Hana, Abigejl, Hulda i Ester (Ištar). Hrišćani za prvog imaju Enoha koji je bio 17. potomak Adamov.

A lista doseže do danas religijski poznatih preko 124.000 proroka. Ipak neki od njih su zanimljiviji od drugih. Metuzalem, koji je navodno preminuo u dobi od 969 godina je najdugovečnija persona Biblije. Prema knjizi postanja on je bio sin gore pomenutog Enoha, otac Lameha i deda čuvenog Noje koji je po knjizi dočekao doba od 950 godina (čak 350 godina psole potopa). Zaključno sa njim počinje da opada ljudski vek do nekih 120 godina (Mojsije). Oni su familijarno bili prenosioci.

Sem verski potpuno obuzetih likova religijskih knjiga među proroke su se ubrojali i mudri starci koji su do „juče“ gledali svoja posla kao što su (primera radi): Ananias iz Damaska, Eldad, Eliezer, Elizabeta -majka Jovana krstitelja, Elihua, Jahaziel, Jozef iz postanjka, Jozef očuh Isusov, Marija majka Isusova, Medad, kralj Nebušadnezar iz Vavilona, Saul prvi kralj koji je ujedinio Izrael, Simeon iz Jerusalima, 70 staraca Izraela i Zaharija otac Jovana krstitelja.

Nisu verske knjige zaboravile ni lažne proroke kao što Baal-a kao što su Ahab sin Kolaijov, Antihrist, Azur, Balaam, Elimaja, Hananiah, Jezebel (ne onaj iz starog zaveta nego ovaj iz novog), lažni proroci knjige otkrovenja, lažni proroci Baal-a, Nodija, Šemaja Nehelamita, Simon Magus, Zedekija sin Mesijin, Zedekija kralj. Verovali u verske koncepte ili ne složićete se da je ovo vrlo dugoročna reklama kao i antireklama. Nažalost po neke od njih smrtnici su odlučivali da li je nešto poteklo od Boga ili ne. Posebno ako se istaknutim velikanima vere koji sede u žiriju nije dopadao nebeski sms.

Dovoljno je bilo da je prorok u „pogrešnoj“ crkvi i odmah je lažni. U tom slučaju nećete biti proglašeni za sveca već spaljeni na trgu kao zaposednuti.
Ovaj vrlo nezahvalan hobi ako nije poticao, skoro pa redovno je vodio u „ludila“. Većina proroka koje nalazimo van onih najstarijih globalnih religija su čim im se „javilo“ počeli da otvaraju sopstvene religijske ustanove u kojima su naravno oni bili prvosveštenici a neretko u kratkom vremenskom roku i direktna božija deca ili vaskrsli Bog lično. Skoro sve te knjige starostavne tvrde da čuti Božiji glas dovodi do eksplozije moždane kaše pa kako vreme odmiče reklo bi se da su eto negde bili u pravu, makar ironično. Nemojmo zaboraviti da ako je i postojao neko sa bilo kakvom dozom neobjašnjive vidovitosti često je regrutovan u službi veličanstva ili vlade (kad je Rendi nudio milionče za onog ko dokaže bilo kakve ekstraterestijalne moći prvo što mi je prošlo kroz glavu je da ako takav i postoji neće se sigurno odati pa da ga razvlače po vojnim laboratorijama u večitom pokušaju da stvore X mena ili zarad instaliranja ljudske kablovske u cilju špijunaže).

Istina, neki ljudi imaju jaku intuiciju, izuzetnu povezanost sa osobama do kojih im je stalo ali dešavalo se i da neko nešto zaista pogodi. Sa druge strane imali smo više najavljenih apokalipsa i sudnjih dana nego zrna pirinča u prosečnoj činiji sutlijaša.

U drugom veku imamo Kvadratusa iz Atine ali i Montanusa, Prisku i Maksimila. U trećem veku Kvintila. Svi znamo za čuvenu Pitiju iz Delfija koja je živ primer proroka pod uticajem supstanci (doduše nju je intoksicirao gas pećine a devojke sa ovom titulom su bile sjajan izvor prihoda sveštenstvu dok neki šamani su ovako punili svoj džep u solo izvedbi). Iarlaita mak Loga se pojavio u 6. veku i usput osnovao školu Tuam kao i čuveni Merlin a zatim i Paladius od Embruna koji je bio i biskup ovog mesta. Kolumba (521-597) pamtimo kao lika koji je šireći hrišćanstvo po Škotskoj „uspeo“ i da pobedi Čudovište iz Loh Nesa (detaljnije u tekstu Jezerska čudovišta). Sveti Malahija (1094-1148) je avanzovao do arhibiskupa Armanja i autor je možda jednog od ostvarenih proročanstava (Papskog proročanstva). Džejms Salomoni (1231-1314), Jovanka Orleanka koja je skupo platila svoje verske vizije (1412-1431) su sledili za njima. Zatim imamo možda najpoznatijeg, Nostradamusa (1503-1566).

Justus Veisius (1510-1571) je danski veroiscelitelj koji se suprostavio Džonu Kalvinu. Eleanor Dejvis (1590-1652) je zapravo bio pesnik. U 17. veku im se pridružuju Ana Baturust, Marta Hatfild, Džon Bul i Ričard Farnham koji su čak tvrdili da su „posmatrali“ samo postanje sveta i Ana Ventvort.

Meri Keli (1621-1653), Eva Margareta Frolih (1650-1692), Emanuel Švedenborg (1688-17772), Džoana Sautskor (1750-1814) su sledili za njima. Javni univerzalni prijatelj je umetničko ime lika (1752-1819) koji je tvrdio da je umro i vaskrsao. Slede Džordž Rap (1757-1847), Džon Vard (1781-1837), Vilijam Miler (1782-1849), Džon Vroe (1782-1863), Helena Ekblom (1790-1859), Jozef Smit (1805-1844), Hong Ksiguan (1814-1864), Džon Bosko (1815-1888), Meri Baker Edi (1821-1910), Elen G. Vajt (1827-1915), Džon Aleksander Dovi (1847-1807), Nona L. Bruks (1861-1945), Siener van Rensburg (1864-1926), E.V. Kenjon (1867-1948), Helena Kontinen (1971-1916), Felix Manalo (1886-1963) počinju da se nižu.

Padre Pio (1887-1968) podiže igru na veći nivo jer je proglašen za sveca. Prorekao je ustoličenje pape Jovana Pavla II i od tad aktivnije unutar katoličke crkve ordinira ekipa za proveru i potragu za Bogom „obeleženim“ ljudima.

Vilijam M. Branham (1909-1968), A. A. Alen (1911-1970), Kenet Hagin (1917-2003), Oral Roberts (1918-2009), T. L. Osborn (1923-2013), Pat Robertson (1930- još uvek je živ), David Vilkerson (1931-2011), Velečasni Ike (1935-2009), Kenet Kopeland (1936- još uvek mrda), Robert Tilton (1946- još uvek živ) počinju unose novine u ovu pojavu. Počinju prorovedanja u šatoru, lečenje putem malih TV prijemnika i ono što ih čini vrlo opasnim a to je iznošenje svojih ideja kao Božijih. Tako je Roš Theaialt (1947-2011) uveo poligamiju i osnovao kult sudnjeg dana pod nazivom „Deca mravljeg brežuljka“ a znate dobro šta na kraju smisle takvi koji svoje kultove počnu sa „sudnji dan“. Usledili su Džon Pol Džekson (1950-2015) koji je dobijao sveže vesti kroz snove, Beni Hin (1952- još uvek živ), Kim Klement (1956-2016).

A onda su stvari postale jezivije nego ikada. David Koreš (1959-1993) osniva Davidijance koji je tokom opsade jakih snaga policije postao poprište masakra. Kolektivno samoubistvo i neretko okršaji sa organima reda kao i ugrožavanje ostalog naroda u ime verovanja da su kao pripadnici određenog kulta nedodirljivi ili odabrani da „pročiste“ svet. Ali kultovi su za neki drugi tekst.

Kreflo Dolar (1962- još uvek mrda), T. B. Jošua (1963- još je tu), Jošua Iginia (1969- prisutan), Jeremija Omoto Fufejin (1972-prisutan), Daniel Obinim (1977- prisutan), …i ne samo da mrdaju nego viču na narod sa malih ekrana, samoprozvani su iscelitelji verom i naravno sudnji dan je svake srede i petka.

Inače, jevrejski Talmud kaže da je proroka bilo koliko i ljudi koji su napustili Egipat (2.600.000) ali su samo proročanstva koja se tiču budućnosti zapisana. Znam, to je zato što se time ističe da je svaki Božiji miljenik specijalan. Problem je što svi živi tvrde da su baš ono odabrani. Čak i kad im se Bogovi razlikuju.

Kao da ta gužva oko toga koji Bog šalje mejl i kome nije dovoljna imamo i pojavu da proroci nikad ali baš nikad bukvalno ne prenesu poruku. Delom zbog misticizma jer tako dobijaju na značaju (ovde dodajte i dim, trans, buljave poglede, poentirane mršave prste uperene u mučenog klijenta, i ako je moguće promene glasa- ček na šta ovo još podseća?) a delom zbog diplomatskih poteza za slučaj da promaše (lako je nama da promenimo kanal nekad su za grešku letele glave i kljucale bi vas vrane). Ovo je iznedrilo još jednu pojavu a to je da sad svi živi misle da znaju šta je prorok hteo da kaže. Naravno, pošto se nešto dogodi. Ipak postoji jedno pravilo kod onih koji su tu i tamo ponešto „uboli“ a to je da su svi „progledali“ nakon neke velike tuge ili tragedije. E taj faktor je zapravo misterija koja nikome nije jasna i predmet je mnogih izučavanja zašto je to tako.

Tu je apsolutni pobednik Nostradamus. Mišel de Notr Dam (francuski lekar, astrolog i navodni prorok) zapisivao je svoje vizije u katrenima (poput stihova) zagonetno i dvosmisleno sa upotrebom francuskih, italijanskih, grčkih i latinskih reči. Jedno mu se mora priznati, njegova proročanstva su prodata u milionima primeraka. Kako je živeo u doba Inkvizicije mora mu se odati i priznanje za hrabrost. Iako su to donekle njegovi roditelji ublažili prelaskom u katoličku veru još dok je bio dete a najmlađi brat Cezar postao je zastupnik u skupštini provansalskog parlamenta. Dobro školovan i finansijski podmiren nakon što ga je deda finansirao da izučava lekarstvo biljem kod čuvenog dr Žana odlazi nakon dedine smrti u Avinjon jer ga sad neizmerno zanima astrologija. Jedno vreme se bavio lekarskom praksom, dva puta se ženio i imao decu ali sve to pada u vodu kad se pojavljuje možda najmračnije doba sveta: kuga. I pored svih njegovih napora i znanja umiru mu prva supruga i dvoje dece. Iako je kasnije ponovo imao porodicu nikad ga nije napustilo razočarenje koje je pripisivao i svojoj nemoći.

Slomljen počeo je da traži odgovore sa neke druge strane, crkva ga je 1538. optužila za jeres pa je zbrisao u Loren, Veneciju i na Siciliju. Kuga ga je pratila harajući svetom. Danas možete videti njegovu kuću u Marseju (druga žena, troje dece). Ali pratilo ga je i fanatično religijsko raspoloženje pa je narod ispred njegove kuće palio lutke i iako je ovaj čovek bez straha lečio sve njih tokom kuge. Godine 1550. objavio je Almanah a 1554. Predviđanja.

Okružen okultnim knjigama (omiljena mu je bila De Musterius Eguptorum) ispisivao je potencijalne događaje od njegovog vremena pa na dalje. Zamršenost stihova imala je za cilj i da ih mnogi ne razumeju da ga ne bi spalili kao vešca. U ime licemerstva, kraljica ga poziva na dvor (Katarina de Mediči) da joj malko gata. Zahtevala je horoskope iako je on već opisao njihove tragične sudbine u Proročanstvima. Kad je dobila šta nije očekivala Pariski sud počinje da se raspituje o njemu i on se vraća u Salon. Patio je od reume i artritisa pa je ostatak života izrađivao horoskope uglavnom.

Kraljica, nakon što postaje regent proglašava ga za dvorskog lekara (1964) ali on je već 1566. napisao testament osećajući svoj kraj. Predvideo je sopstvenu smrt i bio je u pravu. Sahranjen je u uspravno u zidovima Salonske crkve da bi ga u doba Revolucije oskrnavili. Ostaci su sahranjeni u crkvi sv. Lorena a spomen ploča sa portretom je ostala očuvana i danas. Podržao je Kopernikovu ideju oko okrugle Zemlje kao i teoriju da se ona okreće oko Sunca i to 100 godina pre nego će za isto spaliti Galileja.

Tehnika koja mu je donosila vizije je zapravo gledanje u činiju sa vodom naspram sveća i ogledala (skrajing). Danas mnogi prepoznaju pad kula bliznakinja, Hitlera, smrti vladara i raspade država u njegovim stihovima ali ako vas prestraše njegove vizije imajte na umu, kako je sam rekao, da su njegove vizije zapravo najgori mogući scenario ukoliko se ne urazumimo. Ok, znajući kako se ponašamo globalno sad meni ovo nije utešno.

Ima još nešto. Verovali ili ne možda vam bude interesantno. Dolores Kanon (psihijatar i osnivač pokreta Kvantum hiling hipnoze- QHHT) imala je posebnu primenu hipnoze u terapiji. Služeći se regresijom i plitkom hipnozom ostavila nam je masu priča o prošlim životima. Nešto dublje klijenti bi pričali o sebi u trećem licu. Sve to na stranu, Nostradamus se jednom prilikom „javio“ apsolutno zapanjen što je doktor žena. Zatečen da je zapravo već dugo vremena mrtav. Jer on u tom času gleda u činiju sa vodom (šteta što nemam znanje i originalne katrene da bacim oko opisuje li negde: i biće žena školovana koja se javila).

Vangelija Dimitrovna (Baba Vanga, rođena Pandeva, muževljevo Gušterova a posle smrti Dimitrova 1911-1996) bila je slepa bugarska proročica. Rođena u Strumici u siromašnoj porodici i bez majke od svoje treće godine dobija ime koje u prevodu znači „nosilac radosnih vesti“ što i nije baš opis njenih vizija. Oslepela je u svojoj 12. godini tokom stravične oluje. Vraćajući se sa izvora „Hanska česma“ doživela je da je vetar podigne i odbaci jako daleko. Od udarca u glavu gubi trajno vid. I pored dve operacije kasnije ništa nije moglo da se uradi. Vanga je 1926. poslata u „Dom za slepe“ u Zemunu (Beograd) gde je provela dve godine upisana pod srpskim imenom: Anđelija Tasić. Tu se i zaljubila ali otac je odvodi jer joj je maćeha preminula na porođaju pa je Vanga iako slepa morala da vodi domaćinstvo i brine o silnoj deci. Kažu da ne samo da je bila dobra u tome nego je slepa vezla predivne predmete.

Kada joj je otac preminuo 1940. Vanga je pala u veliki trans. Sada već udata za alkoholičara Dimitrija (lečio alkoholom bol u stomaku) usvaja dvoje dece jer svoje nema a trans se javlja sve češće (verovatno kako raste stres). I kao da joj to nije bilo dovoljno država je upošljava da donosi velike prihode vlasti. Primala je posetioce u kućici u selu Rupite (nekoliko km od Petriča). „Videla“ je bombardovanje Beograda (06.04.1941), smrt bugarskog cara Borisa (koji ju je posetio godinu dana pre toga), zemljotres u Skoplju, smrt Staljina, otmicu italijanskog premijera Alda Mora i tačan datum smrti svog muža. Procenjuje se da je primila oko milion ljudi.

Preminula je 1996. godine i sahranjena je pored crkve Sv. Petke (Rupite) uz počasti i prisustvo predsednika. Tu se sada nalazi pravoslavni manastir. A naučnici su preklinjali da dobiju njen mozak što je porodica odbila. U njenoj kući je muzej. Sve i da verujemo da je prenosila unapred zamišljene ideje vlade ili tajnih službi neke stvari tipa zemljotresa je utrefila.

S tim da postoji i video zapis jednog neverovatnog trenutka. Vanga je nepismena, slepa i bez mnogo „viđenog“ sveta pred sam kraj počela da sve češće priča o bićima sa nebesa. Koji nas gledaju i koji se dele na one sa dobrim i lošim namerama. Vrhunac je kad ih je uredno nazvala vanzemaljcima. Dobro , i da joj je neko šapnuo najnoviju ideju zvučalo je neverovatno (I want to belive…a šta ću). Bar je bila direktna bez zagonetki. Ne treba nam drugi prorok da bi je tumačili kao Nostradamusa niti se sve svodi na lava i junaka polu boga kao kod Pitija (da, uvek ima lav, polubog i teške suze i patnja čak i kad pada zid).

Evo jednog vrlo smelog verskog fanatika. Čuveno „Prophetia Sancti Malachiae Archiepiscopi de Summis Pontificibus“ je serija od 112 kratkih kriptičnih fraza na latinskom koje predviđa čitav spisak predstojećih papa i antipapa počevši od Celestina II. Objavljeno je 1595. od strane Benediktanskog monaha Arnolda Viona koji je zasluge uredno pripisao Sv. Malahiju (arhibiskupu Armanja iz 12. veka). E sad, da li je monah video sam pa se ogradio nekim u čiju se moć (već je svetac) ne sumnja ili je ovo stvarno Malahijevo niko ne zna. Naravno, spisak nije ni malo gladak pa katolički vrh i te kako nije oduševljen. No kako se od skoro na površinu povlači i jevanđelje po Judi koje govori potpuno drugu priču oko raspeća (a koje je do 145. godine bilo sastavni deo crkve) nije ni čudo što im se nije dopao spisak koji navodi poslednjeg papu na zemlji. Ipak, ma koliko svetac bio navodni autor, pisano je lukavo. Taj poslednji je nazvan Petar od Rima a sa njim ide i uništenje samog grada. I pad Svete Rimske crkve.

Priča kaže da je Malahije krenuo pešaka ka Rimu na hodočašće. Zanesen pogledom na kupole u Vatikanu (i danas postoji taj vidikovac, uzvišenje sa koga se to vidi) pao je u duboki trans u kome je video spisak papa koji tek slede (1139). To je bilo za vreme vladavine Inoćentija II sa kojim i počinje njegov spisak. Dugo je ovo ležalo u arhivama Vatikana (e to da mi je prekopam…) da bi ga pomenuti monah izneo na videlo baš pred papsku konklavu (baš zgodno). Iako mnogi istoričari tvrde da je spisak prevara iz 16. veka mnogi uticajni stručnjaci su apsolutno oduševljeni ovim. Koristeći se činjenicama iz papskih života (dok nisu se još zavetovali) sastavljeni spisak je zaista teško osporiti. Posebno što je uz nekog razloga ispravan. Šturost opisa pak ima veze sa dobrom starom: da ne zaboravim sve što sam „video“.

Kako je spisak popriličan (112 papa), iako link nije baš ljubljena pojava posebno kad je sa vikipedije ostaviću jedan koji je krajnje adekvatan ukoliko vas zanima šta tačno tu piše. Oni koji navodno računaju bolje od mene kažu da je trenutni papa Franja (226 po redu) zapravo predzadnji u nizu.

https://en.wikipedia.org/wiki/Prophecy_of_the_Popes

Rusalje su deo Vlaškog folklora. Davne 1939. naučnik svetskog glasa, nemački etnolog i antropolog dr Kipers Sonenberg iako uskraćen za jednu nogu redovno je obilazio teren (sebe je inače potpisivao kao jednonogi). Tako je stigao i do Homolja gde se raspitivao za misteriju Duboke (opština Kučevo, Braničevski okrug, prvi put na mapi od 1723). Takozvane padavice iz Zvižda su privukle posebnu pažnju iako ih kao i dr Radovan Kazimirović smešta u pojavu metapsihičkog karaktera (pa i epi napada). A Rusalje na praznik Duhovi proriču u nekom neverovatnom transu gde čak mogu da popričaju i sa mrtvima. Prorekle su početak Velikog rata, ubistvo kralja Aleksandra, velike suše i nerodne godine,…

U transu potpuno naizgled beživotne (mnogi istraživači su ih bockali iglama ali bez uspeha) one postaju transmiter za onostrano. Iako u ženskom rodu među njima se ponekad nađe i kakav delija. Melentije je umeo recimo (Venčani kod Struge) da priča sa decom preminulom i pre 20 godina. Sam čin „padanja“ počinje strašnim vriskom. Prostru se svom snagom na tlo. Čuvena Kalina iz Duboke 40 godina padala je stalno na drugi i treći dan praznika Duhovi. Nekad je padala i dva puta dnevno no godine…Ipak njen trans trajao je i po tri sata a njene reči su se slušale pažljivo dok je celo selo pazilo da se ne povredi. Zamalo da 1916. Kalina izgubi glavu od Bugara kad je prorekla da će Srbi ponovo biti vlasnici te teritorije.

Ovde veliku ulogu igra i muzika. Jecaji karaba (narodni muzički instrument) imaju magičnu, hipnotišuću moć. Negde od utorka pre Trojice do kraja praznika veruje se da rusalke opsedaju sve one koji spavaju na zemlji ili podu mada narodne priče nigde nisu opisale da one nanose bilo kakvo zlo. Poput svetskih šamana Rusalje su zaista fenomen. M. Majszner smelo iznosi da su ovo ostaci kulta Velike majke Bogova. Ponegde se veruje da padaju u trans na Božić pod imenom Koleda a negde o svake Zadušnice na svečanostima koje zovu družičalo ili ružičalo.

No, svi se slažu da je ova pojava Rusalija i u to doba Vlasi svoje žene smatraju natprirodnim bićima u čija se tela useljavaju vile dugih kosa sa dušama rano preminulih devojaka (jedan oblik veštica u narodu). Po dr Vidosavu Stojančeviću rusali je naziv za duše pokojnika, uglavnom dece ili mladih ali i ime za mitska stvorenja u beloruskoj mitologiji. P. Šafarik pak tvrdi da Rusalje potiču iz tradicije Starih Slovena gde je ona entitet obožavana boginja reka i potoka. Naravno, nakon transa se ne sećaju ničega. Nije samo Majdampek živo mesto sa ovim običajem, zaseok Vojvodani kod Donjeg Milanovca već tri decenije pada u trans i to svakog mladog Meseca, na Trojice i zimskog Sv. Jovana ili bilo kog crvenog slova u kalendaru. Mnogi tada dolaze po rešenja za svoje zdravstvene ili ljubavne probleme ali i po sve drugo posebno da „čuju“ voljene preminule. Ovde se ne nose sveće nego cveće. I ne samo da ih čuju, ljudi sve više dolaze da im ispričaju šta ima novo ili da im se izjadaju. Čuvena Radmila Novaković je predvidela bombardovanje (NATO) opisujući u detalj porušene zgrade i mostove po Srbiji. Antropološki gledano obred Kralja i Kraljice je vrlo koloritan a kako ima pregršt zapisa na netu, dostupno vam je.

Celestinsko proročanstvo je po izlasku istoimene knjige (1993) izazvalo buru širom sveta. Džejms Redfild opisuje avanturu lika koji je krenuo da otkrije devet spiritualnih fraza sa drevnog rukopisa iz Perua (prvobitno pohranjen u Majanskim ruševinama koje su naselile Inke. Uticaj na roman imao je dr Erik Berne (transakcionalna analiza) sa svojom knjigom „Igre koje igraju ljudi“ (1964). Inače, autor je uspeo da proda 100.000 primeraka knjige iz gepeka svojih kola pre nego je Vorner Bros uopšte pristao da je plasira. Ovde pomenutih 12 uvida, po priči je zabranio papa Celestin po kome nosi i ime. Iako je ovo roman, kako kaže autor ponesem svojim uzorima, priča je između redova o jednoj proročkoj ideologiji iz davnina. P.s. ovaj triler sa elementima fantastike je zaista zanimljiv ako pričamo samo o romanu.

Proročica na dvoru cara Konstantina XI je mogla da vidi prošlost i budućnost. Ona je bila jako religiozna pa ju je car postavio za savetnika. Zapravo nije doneo ni jednu jedinu odluku bez nje. Sve dok jednom nije bio razočaran njenim predlogom nakon vizije pa ju je maja 1453. pritvorio. Nekoliko nedelja kasnije Sultan Mehmed II je napao grad i pobedio cara. U sred tog haosa proročica je nestala. Ostala je legenda da je odvučena u pakao ili u raj.

Tarabići su opšte poznati. Selo Kremna (planina Tara) ima svoje VIP persone, nepismene seljake (19. vek) čija je proroštva zapisivao lokalni sveštenik (prota Zaharije Zaharić). Doseljenik iz Hercegovine, Spasoje, je sa svojim sinovima Milošem, Savom, Lazarom i Milanom terao stoku na prodaju u Bosnu a prelazeći preko obronaka Tare ugledao je u jednoj dolini zmiju sa dukatom u ustima. Počeli su da kopaju našavši ćup zlata. Sem Miloša koji je svoj deo zakopao u temelj kuće ostali su uložili u gradnju kuće i tako je započeo zaselak Tarabići. Iako (imam bar 6 različitih štampanih verzija) se špekuliše da su ova proročanstva manipulisana od strane vlasti ili ga tumači kako ko hoće, dodaje i oduzima dr Kazimirović ga naziva Kremanskim aludirajući da nisu samo Tarabići bili vidoviti.

Recezent njegove knjige je vladika Nikolaj Velimirović (77. proglašeni svetac SPC-a). Kako god, predanje kaže da je originalni spis zapečaćen u flašu pa ga je u temelj svoje kuće u Užicu (iz turskog doba) zazidao vladikin prijatelj prota Gavrilo Popović. Ono što izaziva veću znatiželju je zapravo kremanski kamen (kamen-kremen – kremna). U selu je „Dom proroka“ (odatle mi moje navodno parčence magičnog kamena) koje je i muzej. Pritom po Tari možete videti „kosmičke kugle“, perfektne oble kugle velikih razmera (posebno na trasi Šarganske osmice). Navodno kamen izaziva vidovitost, magnetne i druge anomalije su prisutne a narodno verovanje kaže da je nebo iznad Kremne najbliže zemlji. Iako ovo „proročanstvo“ maksimalno eksploatišu petparački časopisi moram priznati da presijavanje neobičnog tla u Kremni i sva ta tradicionalna mističnost lokalaca ako ništa drugo budi inspiraciju (ako ste umetnički nastrojeni, a ako vam prekovremeno radi i mašta onda ste na pravom mestu).

Iz glave mi godinama ne izlazi jezivo proroštvo (doduše filmsko) devojčice iz Apokalipta. Stare civilizacije (primera radi: Majanski kalendar) su proricanje od plećke do sudnjeg dana praktikovali u izobilju. Što nas dovodi do jedne druge devojčice, Fatime (Portugal). Nazvano Čudo sunca (Milagre do Sol) donosi priču o jednom sparnom letnjem danu kad su dva dečaka i jedna devojčica napasali stado (Lucia Santos, Francisko i Jacinta Marto) kad im se ukazala na nebu čudna pojava (koja je naravno odmah nazvana Gospom).

Sunce je igralo cik-cak na nebu, pohrlilo ka tlu emitujući neobična svetla u svim jarkim bojama i sve to (kako kažu svedoci a njih je bilo preko 30.000 navodno) u trajanju od 10 minuta. Od svih prisutnih samo je curica dobila viziju a biskup Hoze de Silva ga je zapečatio kao vrednog verovanja (1930) kao i mnoge druge crkvene glave dok je Papa Pije XII navodno lično gledao pojavu iz svoje bašte. Neko je video Gospu a neko čak i sv. Jozefa pored nje kako blagosilja ljude. Spore se oko masovne histerije (često prisutne na žegi ili usled verskog fanatizma) ili vanzemaljaca (koji se možda služe principom bolje da vidite šta vam prija nego naše pipke i ko zna šta još) a možda im je bilo samo dosadno. Jedno je sigurno, devojčica je brže bolje zamonašena u red ćutanja. Prva dva dela njenog iskaza su dostupna javnosti a onaj treći koji govori o padu Rimske crkve je sakriven duboko u arhiv Vatikana. Pa naravno da je to izrodilo masu teorija zavera.

Nažalost, u trci za lakim dinarom tokom godina se izrodilo i mnoštvo šarlatana. Razne vidovite Zorke, Džamile sa FB i Kleopatre potpuno su preplavile tržište. Svaki drugi se nju ejdžom deklariše kao vidovit, veštac ili šaman.

Čest je ovo pojam u umetnosti, posebno književnosti i da nije tako mnoge avanture između korica bi bile beznadežno prazne. Bar ta, autorski osmišljena imaju kakvu svetlu tačku na kraju puta, heroja koji će spasiti stvar ili neku pouku. Ova vanumetnička, sa večito mračnim predskazanjima su manje primamljiva za poverovati.

S ljubavlju, Elena Alexandra

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.