Razmišljanja o najavljenoj adaptaciji WoT-a

Da je u svetu fantastike poslednjih 15 godina zlatna reč postala „adaptacija“ to i ptice na grani znaju. Kada se to pomeša sa manjkom novih ideja u Holivudu i činjenici da su autori serijala fantastike postali veći scenaristi nego pisci, normalno je i očekivati da se jedan od najpopularnijih serijala predstavi na drugi način.

„Točak vremena“ je imao, u najmanju ruku, problematično detinjstvo, barem što se tiče adaptacija. Kao Tolkinov savremenik, Džordan se veoma brzo profilisao kao jedan od najuspešnijih, ako ne i najuspešniji, pisaca fantastike tokom devedesetih. Njegovo megalomansko delo privuklo je čitaoce širom sveta, a „Točak vremena“ je ubrzo postao omiljeno štivo ljubitelja fantastike. Kada se na to doda i RPG sektor samog serijala, govorimo o zaista uspešnoj mašineriji.

Međutim, godine nisu bile naklonjene Džordanu. Kraj prošlog i početak ovog milenijuma doneo je Džordanu dosta problema, posebno sa njegovim delom. Serijal je postajao duži, pravac se izgubio, a dosta se može reći i o padu kvalitetu u kasnijim delovima. Gotovo da je bilo potrebno da se nešto desi kako bi se serijalu ulila nova krv. A onda se tih istih godina desio jedan od najvećih fenomena svih vremena u Holivudu – „Gospodar prstenova“ Pitera Džeksona.

Kako publika i kritičari, tako su i pisci posmatrali Tolkinovu magiju na filmskom platnu. Trilogija je bila izuzetno uspešna, bila je nominovana za neverovatna 22 Oskara, poslednji film je bio drugi film koji je zaradio više od milijardu dolara na blagajnama širom sveta, a postao je treći film sa maksimalnim brojem osvojenih Oskara – impresivnih 11. Sve u svemu, bio je to projekat koji ne samo da je zaludeo publiku, već i određene krugove u žanru fantastike.

Svakako da Džordan nije bio sam u ovome. Paralelno sa Džeksonovom trilogijom, knjige o dečaku-čarobnjaku Dž. K. Rouling su osvajale srca mališana. Preko određenih intervjua znamo da su Džordž R. R. Martin, Teri Gudkajnd, Nil Gejmen, Teri Pračet i mnogi drugi bili zainteresovani za adaptaciju svojih dela. Holivud je tražio nova dela, a pisci fantastike su na to odgovorili. Serijali su postali duži, zapleti kompleksniji a pisanje je postalo takmičenje u kinematografskom predstavljanju scena. Jednostavno, Džeksonova trilogija je donela fenomen modernih adaptacija na velika vrata, a niko u svetu fantastike nije ostao imun.

Priče o adaptaciji „Točka vremena“ davno su počele, a poklopile su se sa izlaskom Džeksonove trilogije. Džordan je još 2000. godine govorio da je NBC zainteresovan da napravi mini-seriju po motivima iz „Zenice sveta“. Međutim to se nije dogodilo, jer su oni koji su bili zainteresovani napustili NBC. Godinama se šuškalo da je Universal Pictures zainteresovan za adaptaciju serijala, međutim ni to nije urodilo plodom.

Džordan je 2004. godine prodao prava Manetheren LLC, kćerci-kompaniji Red Eagle Entertainment, koji su od 2004. godine uredno plaćali svoje obaveze prema Džordanu, što je uključivalo i produžetke rokova u kojima oni nešto i treba da snime. Studio Sony je bio zainteresovan ali ni ta saradnja nije urodila plodom, a onda su ljubitelji „Točka“ bili zaprepašćeni kada je u terminu posle ponoći prikazana pilot epizoda. Kurcšlus je onda nastao kada je Herijet MekDugal, udovica pokojnog Džordana krenula u borbu preko Interneta, a REE presavio tabak i tužio je za klevetu i protivpravne smetnje u trgovini, navodeći da je Džordanova udovica bila svesna da oni nešto spremaju. Slučaj se završio kada su MekDugalova i REE postigli određeni sporazum.

Kada je pre dva dana, MekDugalova najavila da je izašla sa sastanka gde je odlučeno da „Točak vremena“ dobije svoju TV seriju, prvo pitanje koje se samo nametnulo je bilo ko to zapravo treba da snimi seriju. REE se još nije odrekao svojih prava a kako su ispoštovali svoju ugovornu obavezu o emitovanju materijala (samo nekoliko dana pre isteka roka), ostalo je veliko pitanje ko će to da sprovede u delo. MekDugalova je očito, sigurna da ne postoje pravne smetnje, iako se prošle godine dosta govorkalo da nijedan studio neće hteti da se primakne ovom projektu dok se ne razjasni na šta imaju prava.

Međutim, izgleda da se prašina slegla, dogovori postignuti i da je dato zeleno svetlo za ovaj projekat. Ne treba ni na trenutak sumnjati da je sve ovo samo posledica neviđene popularnosti adaptacije jednog serijala epske fantastike, iako se, prateći neke intervjue, može zaključiti da MekDugalova veruje da „ta druga serija“ nema veze sa adaptacijom „Točka vremena“. Ovakvo razmišljanje je ili naivno ili iluzorno. Ako tim pokojnog Džordana smatra da trenutna zanesenost epskom fantastikom koju je pokrenuo fenomen „Igre prestola“ nije rezultirala da i „Točak vremena“ dobije svoju seriju, onda bi nam mogli objasniti zašto punih 16 godina, a onda i 10 pre toga, nijedna priča o adaptaciji nije uspela. Kada se Dajana Gabaldon, Teri Bruks i Bernand Kornvel ne kriju iza činjenice da se njihova dela ne bi adaptirala bez uticaja koji je imala „Igra prestola“ na pop kulturu, MekDugalova i njen tim bi, u najmanju ruku, trebali da isto priznaju. Ali, imajući u vidu da MekDugalova nije ni pročitala „Pesmu leda i vatre“, malo ćemo sačekati sa time.

Nakon pravnog kurcšlusa, sledi nam, interesantnija faza. Nakon što smo saznali da je veliki studio spreman za adaptaciju, prvo je pitanje ko zapravo stoji iza ovog projekta. Ovo pitanje je od esencijalne važnosti jer to može ovu adaptaciju svrstati u raznolike koševe fantastike ovih dana. Da li će to biti upoređivano sa „Igrom prestola“ ili sa „Jednom Davno“? Ono što se trenutno zna su dve stvari. Prva je da je Mekdugalova rekla da je u pitanju veliki inovativni studio, a druga informacija, koja se ubrzo pojavila, jeste da je studio (koji god to bio) odlučio da uloži desetine miliona dolara.

Analizirajući trenutnu šemu prikazivanja i originalne produkte različitih produkcijski kuća, može se doći do zaključka da postoji samo nekoliko studija koji bi mogli ovo da priušte. Najveći igrač je svakako HBO, koji iako ima problema sa originalnim sadržajima ovih dana jer se „Vinil“ nije najbolje pokazao, a „Pravi detektiv“ je imao užasnu drugu sezonu, mżemo zaključiti da verovatno nije zainteresovan za ovaj projekat. Naime, „Igra prestola“ treba da traje najkasnije do 2018. godine, nakon čega bi HBO svakako morao da sačeka pre nego se upusti u još jednu adaptaciju serijala epske fantastike. Na drugoj strani je web-stream gigant Netfliks. Iako su se ljudi u Netfliksu pokazali izuzetno sposobnim, njihov originalni sadržaj koji uključuje serije „Narandžasta je nova crna“, „Kuća karata“, „Sense8“, „Marko Polo“, „Narkos“ je izuzetno skup (ali i isplativ), a da ne govorimo o činjenici da bi Netfliks zajedno sa Marvel TV studijom u predstojećim godinama trebao da producira neverovatnih 5 serija i barem jednu mini-seriju. Tako uspešna programska šema ostavlja malo prostora za ovakav megalomanski projekat. Tako da ako HBO i Netfliks nisu u opticaju, ko jeste?

Ako bih se kladio, moj izbor bi pao na saradnju Sony TV i AMC. Ova saradnja je pre nekoliko godina rezultirala jednom od najboljih serija svih vremena – „Čista hemija“, a AMC ima nekoliko fenomenalnih serija koje pokazuju da oni mogu da odrade ovaj projekat na pravi način, prvenstveno „Okružen mrtvima“. AMC bi zaista dobrodošao jedan ovakav projekat koji bi ih lansirao u sam vrh američke kablovske TV scene, i svrstao ih u rang sa gigantima kao što su HBO ili Netfliks. Ovo je jedna od televizija u koje ne treba sumnjati, imajući na umu da njihov program takođe uključuje, između ostalih, „Momke sa Medisona“ i „Noćnog menadžera“.

Sledeći studio koji bi možda najbolje odgovarao jeste Amazon. Otkako je počeo sa produciranjem programa, Amazon je u potrazi sa neospornim hitom koji bi predstavio Amazon široj američkoj ali i svetskoj publici. Njihove serije „Čovek u Visokom Dvorcu“ i „Mocart u Dzungli“ bile su veoma dobro prihvaćene od strane kritike. Međutim, Amazon Studio mlra zaista da se potrudi da nađe svoju „Igru prestola“ ili „Čistu hemiju“ kako bi preživeli u jakoj konkurenciji.

Sledeći red producentskih kuća i kanala, koji uključuje FX, Starz i Showtime su redom kanali na kojima bismo očekivali solidan program i dobru adaptaciju. Sa serijama kao što su „Fargo“ i „Amerikanci“, FX se, barem što se kvaliteta tiče, svrstava u sam vrh. Obe serije se trenutno smatraju bukvalno najboljim serijama u Americi. Bilo je tu i drugih programa kao što su „Američka horor priča“, „Pravednik“, „Sinovi anarhije“. Starz bi bio takođe bila dobra opcija, budući da su već radili serije koje nisu predaleko od onoga što zahteva „Točak vremena“. Od „Tuđinke“ i „Spartakusa“ do „Da Vinčijevih demona“, „Bele Kraljice“ i „Stubova zemlje“, Starz poseduje iskustvo potrebno za snimanje „Točka vremena“. Showtime takođe ima gomilu serija koje pokazuju da umeju da angažuju kvalitetne pisce, režisere, glumce i time naprave solidan projekat – „Domovina“, „Rej Donovan“, „Penny Dreadful“, „Tjudorovi“, „Bordžije“. Imajući sve to u vidu, bilo koji od ovih studija bi bio dobar start za adaptaciju „Točka vremena“.

Međutim postoje i studija kojima fanovi ne bi bili baš srećni da čuju da su se dokopali „Točka vremena“. Svakako je da je SciFi u nekoj hipotetičkoj igri, međutim sama činjenica da se govori o budžetu od nekoliko desetina miliona dolara, to ih isključuje. ABC, FOX, MTV i CW takođe jesu u opticaju, međutim trenutno stanje DCTV Univerzuma na CW, „Šanarine hronike“ na MTV, sve ono što se dešavalo sa „Uspavanom dolinom“ na FOXu i na kraju sudbinu „Legende o Tragaču“ na ABC, malo je onih koji bi verovali da bi ijedan od gorepomenutih studija mogao da na uspešan način da adaptira ovaj serijal.

Ono što je sigurno jeste da je ovaj projekat našao svoj dom, ali sada sledi mnogo teži deo. Šta sada? Prva stvar o kojoj bilo koji studio treba da razmišlja jeste način na koji da proda ovu adaptaciju gledaocima. Naivno je misliti da su čitaoci serijala dovoljni. „Točak vremena“ jeste jedan od najprodavanijih serijala svih vremena (ovo je svakako povezano sa činjenicom da sam serijal ima 14 delova i još par pratećih knjiga). Sa nekih 90 miliona prodatih primeraka, koliko su objektivne procene, serijal ima dobru bazu, ali da se odmah razumemo, nijedan studio neće uložiti desetine miliona gledalaca samo za čitaoce serijala. Seriju je potrebno prezentovati novoj publici, a to je jedan od najvećih izazova koji će ovaj serijal imati pred sobom.

Naime, kada su 2009. godine Dejvid Beiof i Den Vajs razgovarali sa producentima u HBO, „Igra prestola“ je bila predstavljena kao „Sopranovi u Međuzemlju“. Premisa je bila nešto što je od „Igre prestola“ napravilo hit. Epska fantastika je prevazišla žanrovske okvire i kao i „Gospodar prstenova“ postala od štiva koje štreberi i knjiški moljci čitaju do planetarno popularne knjige koju svi žele da pročitaju. „Pesma leda i vatre“ je nudila nešto novo. Nije to bila loša kopija „Gospodara prstenova“, već je to postao serijal koji je uveo milione novih fanova u svet fantastike. Jednostavno, publika se proširila, i od samo dobro prodavanog serijala, „Pesma leda i vatre“ je kroz svoju TV adaptaciju postala jedno od retkih planetarno popularnih dela epske fantastike. Stoga je veoma važno zapitati se šta to novo „Točak vremena“ ima da ponudi.

„Točak vremena“ je suštinski jedan veoma tradicionalan, čak u mnogim aspektima i prevaziđen serijal epske fantastike. Da Holivud nije u ovolikoj suši ideja i da nije bilo „Igre prestola“, mala je verovatnoća, čak gotovo nikakva, da bismo razgovarali o adaptaciji ovog serijala. Džordanov svet je preglomazan za uspešnu adaptaciju, broj likova se broji na stotine, čak hiljade, a o količini radnji, likova i delova koji se mogu preskočiti, mogao bi se napisati još jedan serijal epske fantastike. Sindrom spasioca, borba između dobra i zla, problematični opisi međuljudskih odnosa je nešto o čemu će producenti i pisci morati dobrano da razmišljaju. Imajući sve to na umu, gotovo se ostavlja utisak da ovaj serijal ne može gledaocima ponuditi ništa novo. Međutim, da li je zaista tako?

Iako „Točak vremena“ zasigurno nema sadržajnu dubinu i ne probija žanrovske okvire, uljuljkavajući se u dobar stari koncept fantastike, ne može se poreći da Džordanova bogata imaginacija ima sopstveni šarm. Takav svet je san bilo kog produkcijskog dizajnera, kostimografa i kinematografa. Priča o sukobu dobra i zla nije baš nešto što će privući današnju publiku, ali postoje određeni elementi priče koji bi to uspeli. Između školskog i naučnog pristupa magiji, epohalnim bitkama kojih ima na pretek – Zenica Sveta, Falme, Dumejski kladenci, okršaji sa Seanšanima, Poslednja bitka i likovima koji bi se određenom kombinatorikom uspeli dovesti do neosporne dopadljivosti, ova serija zapravo ima šansu da uspe.

Govoreći o uspehu, ne smatram da „Točak vremena“ može da uspe kao i „Igra prestola“. Nedostatak inovativnosti, uski žanrovski okviri, izuzetno skupa produkcija koja će biti potrebna za potrebe snimanja, sve ovo su samo neki od problema. Prilagoditi serijal TV formatu je izazov, ne zbog toga što je Džordanov stil pisanja toliko književan i samim tim funkcioniše samo unutar sopstvenog medijuma, već iz razloga što će biti potrebno dobrano potkresivanje likova, lokacija, radnji i mnogih drugih elemenata serijala. Jednostavno, „Točak vremena“, takav kakav je, neupotrebljiv za potrebe snimanja serije.

Još jedan serijal epske fantastike se pridružio adaptiranim delima. Koliko nas je to obradovalo, toliko smo i zabrinuti šta će se desiti delu koje mnogi od nas izuzetno cene i vole. Međutim, kao nijedna baza ljubitelja pre njih, fanovi „Točka vremena“ moraju na vreme da se spreme na neizbežno ogromne promene koje očekuju ovaj serijal u procesu prilagođavanja za male ekrane. A da li će ova adaptacija biti popularna kao i „Igra prestola“, „Gospodar prstenova“ ili „Hari Poter“, ostaje nam da vidimo.