Smeškaju se jedno drugom blesavo i zaljubljeno. Noć je rasprskala odraz ulične svetiljke sa reke pravo na njeno lice.
Ne može da veruje koliko je lepa. Nije najlepša žena koju je video, čak ni najlepša sa kojom je spavao, ali je bila jedinstvena.
Promenila je njegov život, videla je u njemu svetlo onda kada je u sebi video samo tamu. Pored nje mogao je da bude svoj. Nisu mu potrebne više igrarije i maske koje je koristio da bi druge ljude držao na distanci.
Ovo što se između njih dešava je istina, a pred istinom se ne vredi skrivati.
Konačno je srećan.
Hodaju držeći se za ruke dok im vetar nanosi sneg u lice. Još uvek držeći isprepletane prste sa njenima, stavlja ih u prostrani džep svoga kaputa. Pogledi su im se sreli i osmehe je odmah zamenio poljubac.
Vetar oko njih pleše sa pahuljama i oni se vrte sa njim na tom ludom balu emocija. Sve je onako kako treba da bude.
Noć miriše na karanfilić i kuvano vino, a poljupci su ukusa cimeta. Nebo se nadvilo iznad njih dok ga belina spaja sa zemljom. Ceo svet se klanja njihovoj zaljubljenosti.
Vetar nastavlja da divljački razmahuje snežne pahulje po plesnom podijumu, kao da urliče od besa što ne može da ih zadrži, dok one veselo igraju oko njega. U ludilu je svalio bes na dvoje zaljubljenih koji se drže za ruke i povremeno ljube.
Navalio je na njih ali oni su nepobedivi, nesalomivi.
Ona je srećna. Ne smetaju joj ni zima ni vetar koji kao da se urotio protiv njih.
Dok drži njenu ruku u svome džepu ona oseća kako se toplina njegovog dodira širi celim njenim telom. Lagano joj vadi ruku iz kaputa i nežno je prislanja svojim usnama, da bi je zatim opet vratio.
Taj jednostavni gest nju čini presrećnom. Ovaj čovek voli celo njeno biće. Oseća se voljenom i sigurnom i ništa na svetu ne može to da poremeti.
Nema tog vetra, tog mraka, niti bilo kakve sile koja može da pokvari ovaj trenutak.
Dok tako šetaju kroz noć put ih sa obale reke nanosi nazad u grad.
Vetar je uspešno rasterao ljude sa ulice.
Naravno da mu je to uspelo sa tim usamljenim ljušturama, ali neće mu uspeti sa ovo dvoje zaljubljenih. Oni su nepobedivi.
Ipak, kako dublje zalaze u grad jasno je da ne šetaju bez cilja. Žure da se odazovu žaru koji tinja u njihovim telima.
Ulaze su u stan i konačno popuštaju pred naletom požude. Vatra koja gori u njima može se ugasiti samo potpunim sagorevanjem u njoj. Plamičak koji je tinjao napolju na vetru sada se rasplamsava u buktinju koja je boji sobu u crveno dok senke igraju na zidovima.
Vide se savršeno u mraku. Vene im pulsiraju dok se tela vrte na oblaku strasti.
Vode ljubav nežno, strastveno i razarajuće snažno u isto vreme. Njihova energija uznemiruje snove desetine hiljada ljudi oko njih. Ništa ne može da ih zaustavi. Ruše svetove uživajući jedno u drugom.
U trenutku potpune ekstaze oseća kako joj strašan bol cepa grudi. Otvara oči i vidi stranca. Vidi ga kako sa obe ruke drži nešto što je zariveno u njene grudi. Vidi poznato lice muškarca kojeg voli kako se menja i postaje oličenje zla, a nakon toga slede tama i tišina.
Dok zabada veliki nož u njene grudi oseća kako oštrica prolazi i lomi grudnu kost, prolazi kroz pluća, kao kroz maslac, i zariva se u kičmu presecajući je. Neće se dugo mučiti.
U momentu kada je oštrica prodrla otvorila je oči. Njeno lice je izobličeno u grimasu uživanja i straha. Ekstaza požude i samrtni grč sklapaju predivan portret.
Na čas ga zaustavlja lepota tog portreta. Ushićenje života i neminovnost smrti na jednom licu. Trebali bi to nekako ovekovečiti.
Izvlači nož uz trzaj, a zatim ga još nekoliko puta snažno zabada u njeno već mrtvo telo. Krv pršti svuda po njegovom golom telu i po celoj sobi.
Iz rasporenih grudi izvlači srce koje je prestalo da kuca, a koje je svoje poslednje otkucaje dalo za njega. Drži ga na dlanu razmišlja o ironiji situacije.
Dok gleda u srce žene svoga života na dlanu ima neodoljivu želju da proba njegov ukus. Gotovo nesvesno, bez prave odluke, zubi kidaju parče i uzima zalogaj. Nakon prvog zalogaja nastavlja da jede sve halapljivije sve dok ga nije proždrao u celosti.
Pokušava krvavim rukama da se obriše, ali samo još više razmazuje crvenu masku. U strasti odbačenim komadom njene odeće briše lice.
Nastavlja u kupatilu da se sprema rutinski, kao ujutru za posao. Deset minuta posle napušta stan u kome leži izmasakrirana najveća ljuba njegovog života.
Baca jedan poslednji pogleda na nju dok zatvara vrata. Na usnama mu igra osmeh.
Ponekad ni najveća ljubav od zveri ne napravi princa. Ponekad je zver samo zver.