Čitaonica avgust 2021 – domaća izdanja

Doooobar dan, naši dragi/e Autostoperi/ke. Došao je i avgust i po dogovoru se ponovo vidimo. Nadam se da vas zatičem u dobrom raspoloženju, da ste se vratili s odmora (ili tek idete na more/planine/banju) i da ste pročitali bar neke od knjiga koje smo vam preporučili prošlog meseca.

Zato što… što… stižu nove knjige!

Mnogo njih! Zar to nije sjajno?

Čemu taj pad oduševljenja?

Ah, da. Razumem.

Minut ćutanja.

Znam taj osećaj. Svi mi volimo da čitamo. I svi volimo da čitamo nove naslove.

Vidite najave, želite silno da čitate, dočekate konačno da željenu knjigu kupite/pozajmite… i onda vam nova knjiga skuplja prašinu zajedno sa drugim naslovima, iako dajete časnu reč da ćete je pročitati. Realnost je da svi imamo jako jako malo vremena. Niste jedini, ali surova realnost u poslednje vreme je da imamo malo slobodnih trenutaka – i moramo ih rasporediti i na partnere, porodicu, psa/mačku/zmaja, prijatelje, treninge, dedin plac koji mora da se pokosi… sve traži svoje.

Kako rešiti ovaj problem? Želite da čitate a nemate mnogo vremena?

Dok vezujete pojas, evo nekoliko trikova.

1. Napišite spisak naslova koji želite da pročitate, to vam je prioritet
2. Napravite i drugi spisak, manje važnih naslova
3. Odaberite jednu knjigu koju ćete čitati. Jednu. JEDNU.
4. Čitajte u prevozu, na pauzi, malo pre spavanje. Malo, ali uporno.
5. Ne čitajte 10 knjiga istovremeno – na kraju, kao što kažu Kinezi, od dva zeca koja istovremeno jurite nećete uloviti ni jednog jedinog.

Eto. Nije teško, a može koristiti. Vezali ste se? Krenimo onda na put!
Pripremili smo vam svašta – i romane i zbirke priča i delo o knjižvnoj kritici i teoriji – za svakog ponešto.

JELISIJUM Živojin Petrović

 

U izdanju Novosadskog kulturno-obrazovnog kruga, objavljen je kratki pseudoistorijski roman sa elementima fantastike, Jelisijum, Živojina Petrovića. Radnja romana je smeštena u srednji vek, u izmišljeno mesto Veliko Sadište i dvor vlastelina Marka od Lelandije.

U središtu radnje nalaze se tri sestre koje traže naklonost trojice momaka ne bi li se za njih i udale. Iako sestre, njih tri su različitih karaktera i shodno tome različitih očekivanja od života pa su i njihovi izabranici slika i prilika devojačkih ambicija i planova: jedan je pomalo teatralan vitez, lakomislen i umišljen, sklon opijatima, drugi je korparev sin, marljiv i povučen, poštovalac prirode, treći je umetnik, svirač leute koji svojom muzikom čini čuda.

Da li će sestre uspeti da ubede svoje izabranike se udaju baš za njih, i koje će sve fantastične metode isprobati saznaćete ako pročitate ovaj roman.

 

 

„KJAROSKURO“ – Goran Skrobonja i Ivan Nešić.

Iz štampe je i izašao i roman Kjaroskuro – završni deo duologije „Firentinski dublet“ iza koje stoji autorski dvojac domaćih majstora fantastike Skrobonja/Nešić.

Za vas koji niste čitali predstavljanje prvog dela u jednoj od ranijih čitaonica, radnja dvoknjižja smeštena u Engleskoj viktorijanskog doba, objedinjuje tajnu istoriju, triler i horor i prati Milovana Glišića kao prvog modernog profajlera, koji je nakon uspešnog razotkrivanja serijskog ubice Save Savanovića, od strane kralja Milana I Obrenovića poslat u pomoć Skotland Jardu kako bi rasvetlio niz misterioznih ubistava u Londonu s kraja 19. veka. U Londonu slavnog pisca čeka misija od čijeg ishoda ne zavisi samo sudbina srpske i britanske krune već sudbina čitavog sveta, misija u kojoj ključno mesto zauzimaju beležnice dvojice najvećih umetnika renesanse, Leonarda i Mikelanđela, iz vremena kada su nakratko radili zajedno u Firenci, poznatije pod nazivom „Firentinski dublet“.

Kjaroskuro se hronološki neposredno nastavlja na prvi tom, i prati događaje nakon okršaja u pušionici opijuma Stara vrana, u kome su učestvovali agenti Skotland Jarda i Glišić s jedne strane i nepoznati napadač s druge.

Zagonetni napadač na Milovana Glišića stradao je u obračunu sa piscem i detektivima Skotland jarda u pušionici opijuma, ali to lovcima na Trboseka nije od velike pomoći.

Po nalogu kraljice Viktorije, grupi se pridružuju operativci iz novoosnovane britanske tajne službe, kao i japanski emisar koji zna kako izgleda stranica sa simbolima iz nestale Mikelanđelove polovine Firentinskog dubleta.

Da li će Glišić uspeti da razreši misteriju Firentinskog dubleta, saznajte u finalu duologije.

HRIŠĆANSTVO I UMETNOST Vladimir Kolarić

 

U izdanju izdavačke kuće „Biblos“ objavljena je knjiga Vladimira Kolarića ,,Hrišćanstvo i umetnost.“

Prvi deo knjige čine eseji posvećeni opštim pitanjima odnosa hrišćanstva i umetnosti, određenim konkretnim problemima i pojedinim autorskim opusima. U drugom delu objavljeni su prikazi teorijskih publikacija i umetničkih dela iz oblasti književnosti, filma, stripa i vizuelnih umetnosti.

Ono što može biti zanimljivo za ljubitelje fantastike je esej „Hrišćanstvo, fantastika i drugi svetovi“, prvi put objavljen na sajtu posvećenom fantastici Art-Anima, kao i nekoliko tekstova posvećenih delima i autorima koji pripadaju fantastici ili koriste njene motive – Borhesu, Platonovu i slikaru Vasiliju Čekriginu i prikazi dela Tarkovskog, Dostojevskog, Bahtina (čija teorija je veoma uticala na tumače fantastike u umetnosti), Konstantina Vaginova, Dž. M. Kucija, Dejana Ognjanovića, Granta Morisona i Frenka Kvajtlija.

Ako volite književnu teoriju ova knjiga je baš za vas.

 

 

ČORBA OD MINOTAURA, grupa autora

Novosadska izdavačka kuća Solaris je okviru obnovljene Biblioteke srpske fantastike objavila antologiju avangardističke, postmoderne i eksperimentalne fantastike ,,Čorba od minotaura.“

Prema rečima priređivača Miloša Jocića, načinjen je napor da se ovom knjigom „objedine tekstovi koji su u podjednakoj meri povezani sa tradicionalnom žanrovskom fantastikom, ali i sa tamnijim, opskurnijim tokovima evropske ezoterije, istočnjačkog hermetizma, avangardne kombinatorije i novog psihonadrealizma. Ima stoga tu i naučne fantastike, epske fantazije, kiberpanka, horora, snovitih i alhemičarskih misterija…“, ističe Jocić.

Čorba od minotaura nije zbirka klasičnih kratkih priča i pripovedaka, već mešavina različitih književnih oblika i žanrova – priča, poezije, eseja, pesama u prozi, stripova, emblema, fragmenata…

Antologija predstavlja pokazatelj snage, imaginativnosti i umetničkih dometa srpske fantastike, koja je i u svojim skrajnutim i eksperimentalnim granama dosezala sam vrh takve vrste literature.

Izborom radova obuhvaćena su ne samo dela nekih od najčuvenijih srpskih književnika Miloša Crnjanskog, Stanislava Vinavera, Vaska Pope, već i izuzetni radovi stvaralaca manje poznatih široj javnosti: Dragutina Ilića, Stanislava Krakova, Boška Tokina, Josipa Kulundžića, Vladana Radovanovića, Miroljuba Todorovića…

Ukoliko želite da uživate u klasicima srpske fantastike, ali i novim pričama, ova zbirka je odlična da je ponesete sa sobom na put!
Toliko za ovo druženje.

Vidimo se u septembru.

Lepo se iskupajte i odmorite pa se vidimo za mesec dana, na starom mestu.


aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *