Izdavačka kuća Tanesi je poznata po nesvakidašnjim i neuobičajenim izdanjima, a posebno mesto njena izdanja zauzimaju među ljubiteljima japanske književnosti.
Ovoga puta, priredili su nam izdanje „Devojka koja je skakala kroz vreme“, Jasutake Cucuija, autora naučne fantastike. Cucui osim što je osvojio više priznatih književnih nagrada u Japanu („Tanizakijevu nagradu” 1987. godine, „Izumi Kioka” 1981., i „Kavabata Jasunari” 1989) za svoja dela (romane i kratke priče), poznat je i kao autor koji je zbog svojih stavova koji su pretresali japanske tabue često bio na meti velikih kritika.
Roman, ili možda bolje reći novela, „Devojka koja je skakala kroz vreme“ je jedno od prvih njegovih dela, nastalo 1967. godine, i doživeo je adaptacije u film, TV seriju, mangu i anime. Ovo nije jedina njegova ekranizacija, a našoj publici je možda najpoznatija ekranizacija njegovog romana „Paprika“ – animirani film iz 2006. godine.
Za razliku od uobičajenih romana i priča japanskih autora sa kojima smo imali prilike da se susretnemo, ovo konkretno delo je primerenije nešto mlađoj, adolescentskoj publici. Samu knjigu čine dve novele, naslovna „Devojka koja je skakala kroz vreme“ i „Tvar od koje su noćne more sačinjene“.
Dok naslovna novela pripada naučnoj fantastici i bavi se devojkom Kazuko, petnaestogodišnjakinjom koja nakon incidenta u školi, shvata da poseduje mogućnost kratkih skokova unazad kroz vreme, „Tvar od koje su noćne more sačinjene“ u sebi zapravo nema fantastike, osim određenih elemenata horora budući da je tema suočavanje sa sopstvenim strahovima. Ipak, obe priče govore o samospoznaji, prateći tinejdžere, tačnije tinejdžerku koja kroz priču otkriva i saznaje nešto o sebi.
U obe ove priče, protagonistkinje imaju podršku svojih prijatelja ali i odraslih na tom putu samospoznaje, pa tako Kazuko hrabre njeni prijatelji i profesor u pokušajima da razume promenu kroz koju prolazi (nešto što bi svakom tinejdžeru bilo zapravo neophodno u svakodnevnom životu) i nađe osobu koja je uzrok njene novostečene moći. Sa druge strane, Masako osim što ima podršku svog druga da se suoči sa morama i strahovima, ima razumevanje i svojih roditelja, koji su – što je zanimljivo – prikazani i kao puni razumevanja, ali i kao ljudi koji su skloni tome da u svojim postupcima pogreše i prouzrokuju problem.
Ove dve novele su izuzetno pitke za čitanje, pa ih toplo preporučujem i starijim čitaocima.
Ovoga puta, umesto Dine Hrecak, prevod (sa engleskog jezika) potpisuje Mirko Bižić.
Mira Satarić