Fantastični svet Terija Pračeta

Napisao četrdeset jednu knjigu serijala popularnog na globalnom nivou, autor čije su knjige širom Britanije najčešće kradene sa polica, najprodavaniji autor devedesetih, obavijen uvrnutim humorom, naoružan znatiželjnim umom, večito sa šeširom na glavi- Teri Pračet!

Naravno postoji još mnogo stvari koje Terija Pračeta čine apsolutnom legendom, što ćemo uskoro i otkriti! Bio je jedan od prvih pisaca koji je imao naviku, i istinski uživao, da putem interneta redovno komunicira sa fanovima. Upravo iz tih razgovora ga možemo videti onakvog kakav je zaista bio, bez efekata, bez filtera. 

Izvor: Encyclopedia Britannica

Rođen 28. aprila 1948. godine, sin jedinac automehaničara i sekretarice, svoje prve nedaće iskusio je od strane svojih vršnjaka i nekoliko okrutnijih nastavnika u Holtspur školi, maltretiran zbog govorne mane (ironično će kasnije postati najpopularniji govornik svoje generacije), Pračet je provodio što je više vremena mogao u biblioteci čitajući sve čega je mogao da se lati. Sa svojim fanovima je podelio da je bio izuzetno neobičan klinac koji je voleo da čita rečnike, leksikone sinonima i rečnike slengova čisto radi zabave! Još jedan rani izvor upoznavanja sa kvalitetnom literaturom, potekao je od njegove bake koje će kasnije postati inspiracija za jednog od naših najvoljenijih likova disksveta- Baku Vedervaks! Njena biblioteka bila je kratka i skromna ali je sadržala sve knjige koje bi, kako je Pračet govorio, čovek trebalo da pročita a on je čitao redom, posvećeno, ne shvatajući da je , kako je sam rekao, počeo da dobija najdragoceniju edukaciju!

Objavio je prvu priču, „Hadova posla“ sa trinaest leta, u srednjoškolskim novinama, gde je i nastavio da objavljuje kroz sledećih par godina. Rani susreti sa novinarstvom motivisali su ga da odustane od školovanja u sedamnaestoj godini i zaposli se u Baks fri presu  gde je pisao kolumnu za rubriku za decu pod nazivom „Dečiji krug“ ako imate želju da vidite kako su njegova najranija dela izgledala, mnoge od tih priča su kasnije bile iznova objavljene u zbirci „Zmajevi u trošnom zamku“. Ove priče idealne su za mlađu publiku ali i za zaklete Pračetovce koji preferiraju atmosferu najranijih romana disksveta. 

Od samog početka je karijere 1965. marljivo radio sve dok nije dobio priliku da predstavi svoju ideju izdavačkoj kući Kolin Smajt ltd. 1971. je godina koja je upoznala svet sa Terijem Pračetom koji je tada imao samo 23 godine, roman se zvao „Narod iz tepiha“. Prvo izdanje bilo je lepo primljeno, prodalo se, i na kraju rasprodalo, i to je bilo to. Kasnije, kada je već uspostavio ime, Pračet je doradio roman, objavio drugo izdanje i u predgovoru se našalio: „Ova knjiga ima dva autora. I obojica su ista osoba“. Potom objavljuje dva naučno fantastična romana „Tamna strana sunca“ 1976. i „Strata“ 1981. Radnja romana „Narod iz tepiha“ i „Strata“ su odvija na ravnim planetama, što će kasnije, naravno, postati i centralna tema romana disksveta. Nakon rođenja ćerke Rijane 1978. napušta žurnalistiku radi pozicije službenika štampe u centralnom odboru za proizvodnju električne energije na području koje je pokrivalo tri nuklearne elektrane. Blizak rad sa ekspertima u tom polju ostaviće na njega snažan utisak o značaju elektriciteta i potrebom države za jačom infrastrukturom.

Izvor: Wikipedia

Njegov trijumf dolazi 1983. godine objavljivanjem prvog romana disksveta, „Boja magije“. Nastavak dolazi tri godine kasnije pod nazivom „Svetlost čudesnog“ a radnja oba romana odvija se na disksvetu, ravnoj ploči koju na leđima nose četiri slona dok stoje na kornjači koja pluta kroz svemir. 1987. godine objavio je treći i četvrti roman disksveta „Jednakost rituala“ u kome je glavni lik Eska, bazirana na njegovoj ćerci Rijani i „Mort“. Oba romana su bila hitovi, prodali su se toliko dobro da je Pračet mogao sebi da priušti otkaz na mestu službenika štampe i potpuno se posveti pisanju.

Pračet nam govori da većina humora i snage koju disksvet nosi sa sobom, dolazi od logičnog razmišljanja o stvarima o kojima inače ne razmišljamo logično, već ih samo prihvatamo takve kakve jesu. On je tragao za odgovorom na pitanje: „Šta znači biti čovek u svetu koji nije eksplicitno dizajniran za čovečanstvo?“ Dok se drugi roman disksveta nadovezuje na prvi, ostali su labavo povezani ali sadrže ekipu likova koji se rotiraju iz romana u roman, najpoznatiji su: Čarobnjak Rinsvind, Baka Vedervaks, Vlaža von Lipvig, Tifani Bolen, Orang-utang bibliotekar…mnogi drugi… i naravno… onaj koji živi ne dalje od debljine senke…onaj koga je sam Teri vratio u život – Smrt.

Njegovi likovi se bore protiv sebe samih dok pokušavaju da izgrade uzajamno nekompatibilne svetove. Ne zato što je jedan od svetova zao a drugi dobar, već suočava ljude iz grada sa ljudima sa sela  modernizam sa tradicijom, moć vere sa svetom koji nije voljan da se menja. Na maestralan način govori o večitim konfliktima.

Izvor: laguna.rs

Ne možemo da ne pomenemo „Dobra predskazanja“ ili apsolutni dijamant nastao saradnjom Terija Pračeta sa svojim najboljim prijateljem Nilom Gejmanom. Ovo delo pisano je 1990. godine posredstvom dugih telefonskih poziva i flopi diskova koje su jedan drugome slali poštom. Iako je roman potekao iz pera dve apsolutne legende koje imaju svoje uspostavljene stilove pisanja, i naravno određeni pasusi su produkt samo jedne ruke, njihovi lični glasovi se savršeno sjedinjavaju u jednu razigranu i zaokruženu celinu. Roman je adaptiran u BBC mini seriju čije je emitovanje završeno u Februaru 2020. godine.

Tvrdio je da je najbolji roman koji je ikad i koji će ikad napisati, YA roman iz 2008. godine- „Nacija“. Ovo je klasična priča o postapokalipsi. Govori o malom društvu koje dečak i devojčica grade na udaljenom ostrvu nakon razornog plimnog talasa, a radnja se odvija u alternativnoj istorijskoj vremenskoj liniji sredinom 1800-ih godina. U ovom delu je upotrebio čitavu armiju svog znanja, kao i sve što je naučio o biljkama mesožderkama koje je gajio u svojoj staklenoj bašti.

Sarađivao je sa dva poznata autora i naučnika, biologom Džekom Koenom i matematičarom Ianom Stjuartom na delu podeljenom u četiri toma „Nauka Disksveta“. U ovim romanima koji su isprepleteni sa Pračetovom originalnom pričom o disksvetu, nalaze se zabavna i prosvetljujuća poglavlja, o čarobnjacima koji sasvim slučajno kreiraju „Okruglosvet“ (Zemlju) i posmatraju kako njihova kreacija raste. Autori takođe objašnjavaju ključne naučne principe kao što su teorija velikog praska, evolucija života na zemlji i nude osvrte na revolucionarne trenutke u istoriji nauke.

Uvek je bio izuzetno skroman u vezi veličine svog uspeha ali koliko god da je pokušavao da ostane u pozadini, njegovi naslovi su uskoro počeli da privlače pažnju književnih institucija. Prvu od mnogih nagrada koje je osvojio, mu je dodelilo Britansko udruženje naučne fantastike 1990. godine za roman „Piramide“. Nakon  dve nominacije, 2002. je konačno dobio Karnegi medalju (najstarija nagrada za dečije romane u Ujedinjenom Kraljevstvu) za roman „Neverovatni Moris i njegovi školovani glodari“ ovo je prvi roman disksveta pisan za mlađu publiku. Ta nagrada mu je uvek bila najdraža jer su mu je dodelili nastavnici i bibliotekari koji su iz prve ruke videli uticaj koje je delo izvršilo na najmlađu publiku. 

Grb kuće Pračet
Izvor: Wikipedia

Od svih bizarnih svetova koje je kreirao, preko vrata koja govore (da Pračet je bio najponosniji na kreaciju koja je bila u stanju da govori: „Ušli ste u zabranjeno područje, oružje se aktivira za 10 sekundi“ kao i „Skvik, skvik, skvik“) pa sve do jednog dana, kada je u svojoj 62 godini, odlučio da iskopa nekoliko komada rude gvožđa sa polja koje se nalazilo u blizini njegove kuće, istopio ih u improvizovanoj peći i u ovu smesu, od koje će kasnije nastati mač, dodao nekoliko komada meteorita. Da, svemirskog metala. Onog koji heroji koriste da pobiju negativce…I zašto je naš omiljeni autor odlučio da napravi ovaj verovatno magični mač? Zato što ga je Kraljica proglasila vitezom.

Sa svetom je 2007. godine podelio vest o svojoj dijagnozi posteriorne kortikalne atrofije (PCA), koja predstavlja redak oblik Alchajmera i napada zadnji deo mozga. Ubrzo je donirao milion dolara fondu za istraživanje Alchajmerove bolesti. Takođe se i sam podvrgao eksperimentalnim tretmanima i svima nam jasno stavio do znanja da Teri nije imao Alchajmerovu bolest – Alchajmerova bolest je imala Terija! 2008. godine snimio je dokumentarac iz dva dela za BBC pod nazivom „Teri Pračet- živeti sa Alchajmerom“. Dobio je nagradu BAFTA za najbolju dokumentarnu seriju. Podržavao je mogućnost asistiranog samoubistva i na tu temu je 2011. godine, snimio još jedan dokumentarac za BBC pod nazivom:
Teri Pračet- Izabrati smrt“.

Pračet je 12. marta 2015. godine umro prirodnom smrću ostavivši u tuzi suprugu Lin, ćerku Rijanu i mahnuo nam poslednjim 41. romanom disksveta „Pastirova kruna“ koji je objavljen posthumno. Zahtevao je da hard disk njegovog kompjutera, ispunjen neobjavljenim delima, bude stavljen po sred ulice i pregažen parnim valjkom, što se i dogodilo. Možemo se složiti da je ovo bio zaista legendaran potez. 

Za sobom je ostavio prazninu koju nikada nećemo moći da ispunimo. Niko ne može da zameni njegovu ljubav prema prirodi i čovečanstvu, njegov vrcav i neodoljiv humor, njegov gnev koji je bio motor za pokretanje svih fantastičnih svetova koje nam je podario. Ali, kao što znamo, čovek ne može umreti sve dok svet ne prestane da izgovara njegovo ime.
Tako da – želimo srećan rođendan Teriju Pračetu. Hvala mu za sve fantastične svetove!


Slika sa kavera preuzeta sa vev stranice Gardijana, fotograf: Stephen Frost/Alamy

About Author