In memoriam Zoran Stanojević

Zoran Stanojević (07.03.1942. – 11.06.2021.) bio je jugoslovenski i srpski pisac za decu i odrasle, dramski pisac, prevodilac, aforističar, satiričar, radijski voditelj (u penziji) i omniolog.

Rođen je u Beogradu od oca Tihomira i majke Jelice. Studirao je dramaturgiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti.

„Najnovija istraživanja pokazuju da smo mi bili ovde još mnogo pre no što smo odnekud došli.“

U toku svog stvaralačkog opusa objavio je 21 knjigu (1968-2018). Zastupljen je u mnogim antologijama. Napisao je oko 60 drama od kojih je trećina nagrađena na anonimnim radio konkursima a mnoge su i igrane na svim većim radio stanicama u nekadašnjoj Jugoslaviji dok je 15-ak prevedeno i igrano u Švedskoj, Nemačkoj, Austriji i Belgiji.

„Izvođač radova žali se što ga napadaju iako apsolutno ništa nije uradio.“

Od 1977-e godine objavio je na stotine priča u listovima i časopisima („Mladost“, „Jež“, „Maksi smeh“, „Letnji Ježev almanah“, „Ježev humor na kvadrat“, „Satirikon“, „Zum reporter“, „Novosti osam“, „Oko“, „Politika ekspres“, „Nin“, „Politika- The international weekly“, „Borba“, „Naša Krmača“, „Danga“, „Politika“) kao i stotinak brojeva ETNE (časopisa za satiru koji postoji samo na Internetu), itd.

„Ako je dobrim namerama popločan put u pakao, mi smo na putu za raj.“

Sam je govorio kako je polovinu svog radnog veka proveo kao slobodan umetnik a drugu polovinu kao voditelj i voditelj-urednik u Radio Beogradu gde je od 1965-e isprva kao spoljni saradnik a od 1976-2005 ostvario oko 4.000 sati „živog“ radio programa. Bio je i dopisnik Radio Beograda iz Nemačke gde je jedan period svog života i živeo u Minhenu.

„Rezutati dosta impresioniraju, samo šteta što baš na ovaj način…“

Radijske emisije po kojima ćemo ga pamtiti:

Vreme radoznalosti“ (Prvi program Radio Beograda koju je vodio duže od sedam godina u periodu 1976-1983), „Lovac na bisere“ (na Beogradu 202 u trajanju nešto kraćem od godinu dana a u periodu 1979-1980), „Klub dva“ (ova se emisija slušala na Drugom programu Radio Beograda a on je u njoj bio prvi urednik i voditelj emisije više od sedam godina u periodu 1986-1994), „Hobiskop“ (emitovana na Drugom programu Radio Beograda takođe u periodu od sedam godina od 1986-e do 1994-e godine), „Omniologija/ Poznavanje svega“ (ova interesantna emisija je emitovana na Beogradu 202, u trajanju od četiri i po godine u periodu od 2011 do 2015 a rađena je po istoimenoj knjizi iz 1982-e godine)

„Nemamo ništa jer smo tako u mogućnosti“

Prevodi kojima nam je otvorio nove svetove mašte:

„Ozma od Oza“ (L.Frenk Baum, izdanje Nolit, Beograd), „Bil, Heroj Galaksije“ (SF, Hari Harison), „Trampa svesti“ (SF; Robert Šekli), „Dela vremena“ (izdanje Narodne knjige Beograd, SF, Džon Braner), „Družina prstena – Gospodar prstenova 1“ (DŽ.R.R.Tolkin), „Dve kule –Gospodar prstenova 2“ (Dž.R.R. Tolkin), „Povratak kralja – Gospodar prstenova 3“ (Dž.R.R. Tolkin – i to u najmanje devet izdanja sa njegovim prevodom, Nolit- Beograd sa prvom publikacijom u godini 1981-oj a ostalima u Stilosu – Beograd 1988-e, Bata knjizi – Beograd 1996-e, Esotheria/Moć knjige- Beograd 1996-2002, Narodnoj knjizi- Alfa Beograd 2002-e,…Publik praktikumu – Beograd 2018,…)

„Prožima me tako snažan entuzijazam da od toga ne stižem da se bavim onim na šta mi se on odnosi.“

Njegove pozorišne drame „Rođak Glo/Kapetan Snip“ i „Pablo, čovek kome su se dogodile cipele“ kao i scenario „Ljudi koji trepere“ (što je serija od 13 polučasovnih epizoda u duhu satire sa blagim dojmom naučne fantastike koju je TV Beograd otkupio 2003-e i čekala je realizaciju) nisu prošle nezapaženo.

„Šta god da treba da se radi, mi i za to imamo ljude koji to ne umeju.“

Objavio je i 11 naslova za odrasle i 10 naslova za decu:

„Lice namenjeno drugima“ (kratke priče, Matica Srpska, Novi Sad, 1968), „Rođak Glo“ („Radivoj Ćirpanov“, Novi Sad, 1971), „Kapetan Snip“ (Nolit, Beograd, 1973), „Poznavanje pisca“ (BIGZ; Beograd, 1974), „Najveći detektiv na svetu“ (NIGZ, Beograd, 1974), „Psi“ (pesme za decu, BOGZ, Beograd, 1972), „Mačke“ (pesme za decu, BIGZ, Beograd, 1972), „Životinje iz divljine“ (pesme za decu, BIGZ, Beograd, 1972), „Pospani Martin“ (Dečje novine, Gornji Milanovac, 1973), „Kuća koja je pustila koren“ („Radivoj Ćirpanov“, Novi Sad, 1981), „Zeci, peci, pec“ (JEŽ, Beograd, 1982), „Poznavanje svega“ (Nolit, Beograd, 1982), „Goranov dnevnik“ (Nolit, Beograd, 1982), „Knjiga, satirične priče“ („Vizija 011“, Beograd, 1994), „Beograd iz sve snage“ (Saga T.S.T. Beograd, 1995), „Beograd: brzi vodič, bleferski priručnik za prave blefere“, („Mala velika knjiga“, Novi Sad, 1999), „Pivo“ (Mono – Manjana pres, Beograd, 2000), „Crta ispod sveta, satirične priče“ („Konras“, Beograd, 2004), „Govori F. Gromki – Tmurni“ (Draslar partner, Beograd, 2004), „Nama nije ni kako nam jeste, knjiga aforizama“ (Alma, Beograd, 2009), „Mislim po tuđim kućama, satirične priče“ (Binder, Beograd, 2013)

„Imajmo u zidu da čak i jadna jedina slivna gruška može da upropasti mlitav sisao svake naše pečenice!“

Autori je i izložbi. „Izložba ničega“ (performans, 1985) u „Klubu međunarodnog prijateljstva“ u Beogradu predstavljala je anti-ozložbu ili parodiju izložbe jer ju je sačinjavao potpuno prazan izložbeni prostor, katalog, umetnik i 60 posetilaca.

„Zahvaljujući kupljenim doktoratima kod nas već postoji veštačka inteligencija.“

Dobitnik je „Neven“ nagrade za najbolje ostvarenje za decu na srpskohrvatskom jeziku za knjigu „Rođak Glo“ (1971) na Zmajevim dečijim igrama. Uručena mu je „Zmajeva nagrada“ za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu (Zmajeve dečije igre, 2002). Nagrađen je nagradom ,,Sigridrug“ za „Goranov dnevnik“ odnosno za najbolji tekst monodrame (Zmajeve dečije igre, 1997) kao i Zlatnom značkom Kulturno prosvetne zajednice (1991). Dobitnik je i Zlatnog mikrofona Radio Beograda (2008) i plakete Vitomir Bogić za izuzetan doprinos radiofoniji (2015).

„U kasapnici, ako se obraćate osobi koja drži sataru, dobro je za nijansu drugačije formulisati pitanje „imate li vi mozga?“

Do objavljivanja ovog teksta datum i mesto sahrane nisu objavljeni.

Elena Alexandra

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.