Nauka, pseudonauka i fantastika – ménage à trois

Ono što me je godinama fasciniralo, kao ljubitelja fantastike, jeste činjenica koliko se pseudonauke provlači kroz fantastiku, ali i to da se ona nalazi tu sa punim pravom. Pseudonauka je oruđe svakog pisca u gotovo svakom podžanru fantastike da objasni izvesne segmente svog imaginarnog sveta. Ako uzmemo u obzir naučnu fantastiku, pseudofizika i pseudohemija su ključni elementi ovog žanra, jer poimanje sveta u budućnosti bez pseudonauke, gotovo je nemoguće zamisliti (od ovoga istupa jedino nekakva postapokaliptična fantastika gde se čovečanstvo vratilo u prošlost nakon masivnog uništenja populacije i infrastrukture). U epskoj fantastici, ako uzimamo magijski motiv u obzir, tu se isto može naći nekoliko primera pseudonaučnog objašnjenja magije. Isto važi i za motiv alhemije, pa i astrologije, takođe veoma česti u fantastici, ali koji vuče korene iz naše prošlosti. Dakle, bez pseudonauke, fantastiku nije moguće zamisliti. Dolazim onda do pitanja: Ako je tako, da li postoji razlika između pseudonauke i fantastike?

Ako citiramo „Skeptični rečnik“ Roberta Toda Kerola, pseudonauka je „tvrdnja, verovanje ili postupanje koje se predstavlja kao naučno ali koja ne drži do valjanog naučnog metoda, koje nije podržano dokazima niti verodostojno, ne može biti pouzdano testirano, ili nema naučni status iz nekog drugog razloga“. Sa druge strane, fantastika je oblik spekulativne fikcije koji u zavisnosti od podžanra uvodi čitaoca u neku od različitih postavki sveta (citat preuzet sa Vikipedije). Dakle, stvari su jasno odvojene. Pseudonauka potencira da preuzme naučni status, iako je netačna ili nedokaziva, dok sa druge strane, fantastika svesno uplivava u pseudonauku, ali ne pokušava da ubedi čitaoca u tačnost podataka. Odnosno, iako postoji hiperpogon u delima Isaka Asimova i danas već imamo teoretski nacrt toga, Isak Asimov nikada nije tvrdio da on poseduje nekakvu tajnu metodu brzog putovanja svemirom.

Postoji na desetine primera pseudonauke, a ja ću ukratko opisati svega nekoliko. Danas najpopularniji vid pseudonauke u svetu jeste antivakcinaški, poznat i kao antivakserski pokret. Za osnovicu ovog rada, uzet je u obzir opovrgnuti rad Endrju Vejkfilda (nije Srbin, verovatno jedan od Reptilijanaca, ako mene pitate, no dobro, rečeno mi je da karton vinjaka mogu da preuzmem tek kada ovo objavim, tako da o Reptilijancima drugom prilikom), kojim je navodno utvrdio vezu između pojave autizma i vakcinacije MMR vakcinom (trojnom vakcinom protiv malih boginja, zauški i rubelle (nemačkih boginja)). Za svoj loš naučni rad, koji je neutemeljen jer je izveden na premalom uzorku, kojima je plaćeno, a i podaci su tumačeni proizvoljno, da bi Vejkfild mogao da proda svoju verziju vakcine protiv malih boginja, zbog čega je izgubio licencu za rad u Ujedinjenom Kraljevstvu. Iako je godinama kasnije utvrđeno višestruko da MMR apsolutno nema nikakve veze sa pojavom autizma, jer je dokazano da se prvi simptomi autizma na magnetnoj rezonanci može utvrditi sa već šest meseci starosti, šteta je već načinjena. Na kartu straha i neznanja, mnoštvo šarlatana širom sveta (kao izvesni doktor Šulc i doktorka Rivera u SAD, kod nas je popularna svojevremeno bila izvesna dr Slađana Velkov), dovelo je do najveće epidemije malih boginja, morbila, od kada je uvedene vakcinacija. Takođe, porast oboljevanja od magarećeg kašlja i čak i nekoliko zabeleženih slučajeva smrti od difterije, govore nam u prilog tome da je antivakcinaški pokret izrazito opasna grupacija ljudi po zdravstveno najugroženije pripadnike društva, a to su deca.

Primer antivakcinaškog pokreta je klasičan primer pseudonauke sa svim svojim elementima. Pre svega, nema nikakvu naučnu utemeljenost, kontraargumente odbija različitim teorijama zavere i odbija bilo kakva dokazivanja naučnim principm, već zahteva specifične tehnike (ako pogledate jednog opštepoznatog šarlatana, Miroljuba Petrovića, koji tvrdi da je na desetine ljudi izlečio od raka, a pitate ga za podatke i činjenice, tako nešto će biti glatko izbegnuto, a isto važi i za pomenute lekare). Važna osobina pseudonauke jeste i činjenica da često različite pseudonauke idu ruku pod ruku. Antivakcinaški pokret je opsednut veganizmom i frutarijanstvom (što je takođe pseudonauka, jer umerena dijeta koja uključuje životinjske produkte daleko nadmašuje veganski vid ishrane a o frutarijanstvu da i ne govorim), a izvesni ekstremi koji su se pojavili uključuju „sungazing“ (ishrana gledanjem u Sunce, što je prvo, opasno po oči, a drugo, vrednost ne postoji iz prostog razloga što ljudi i životinje nemaju hloroplaste sa hlorofilom, te ne postoji biohemijski metod stvaranja hemijske energije koju koriste sva živa bića, iz sunčeve svetlosti, i ako mene pitate ovo je znanje biologije iz osnovne škole), ispijanje industrijske varikine radi detoksikacije (ljudska bića su bukvalno razvila dva organa čija je osnovna funkcija detoksikacija, a to su jetra i bubrezi i osim zdravog načina života i ishrane, apsolutno ne postoji potreba za takvim tipovima detoksikacije, da i ne govorimo da je natrijum hipohlorit (industrijski izbeljivač) izrazito toksičan i opasan po ljude, te nemojte da uzimate išta od toga), kao i klistiranje kafom (nema korist), alkalizacija tela (meni lično omiljno, jer ako uspete, jedino ćete se uspešno ubiti pošto ljudsko telo funckioniše na uskom opsehu rN od 7,35 do 7,45, sve preko toga je životno ugrožavajuće), homeopatija (apsolutno i dokazano nedelotvorno), kvantna medicina i mnogo štošta drugo.

Izrazito važnu paralelu na našim prostorima treba podvući između pseudoistorije i fantastike. Domaća fantastika često obiluje slovenskim motivima, ali nema pretenzije ka nauci, dok sa druge strane, danas smo opsednuti navalom pseudoistorije koja nas sa svih strana zasipa apsurdnim teorijama o poreklu Srba kao najstarijeg naroda na ovim prostorima (lično mislim da su Srbi osnovali Srbverzum i da su na Zemlju došli sa planete Sirbijus pre sto hiljada godina brodom Srbadija na planinu Rtanj koja je tada bila intergalaktička mehana-piramida, a da je zvanična istorija plod Bečko-Berlinsko-Vatikansko-Masonsko-Cionističko-Iluminatsko-Reptilijanske zavere na Srbima, ipak taj se karton vinjaka neće sam stvoriti i o tome ćemo drugi put). Iste takve teze postoje i za Hrvate, Albance, Bugare i druge. Fantastika može govoriti o Obiliću, Perunu, vilama i drugom, ali pisci fantastike nemaju želju ni motiv da ikoga obmanu, što se iz dela pseudoistoričara može jasno videti. Ukratko ću navesti samo nekoliko argumenata Srbske autohtonističke škole i činjenice koje tu ne valjaju:

• Teorija o gotskom poreklu Srba – jedino se javlja u Ljetopisu popa Dukljanina, koji je dokument napisan u 14. veku za potrebe hrvatskog plemića Mladena Šubića i njegove pretenzije na Jadranskom primorju.

• Kamen iz Ksantosa – kamen iz osmog veka p.n.e. koji je ultra popularan, ali ga niko nikada nije video. Slično važi i za „ploču iz Prizrena“ o kojoj je pisala Ranka Kuić.

• Stari Grci su bili Srbi – etimološki i lingvistički, ova teza je potpuno nedokaziva. Isto važi i za Etrurce, Rimljane, Egipćane, Sumerce i još nekoliko drugih teza.

• Starosedelačka teza o Slovenima – iako je vrlo moguće da mnoštvo Srba ima genetički gledano, poreklo od starosedelačkog stanovništva na Balkanu (romanizovanog ilirskog, mezijskog, dačkog i trakijskog stanovništva), kulturološki i lingvistički, Srbi su Sloveni.

• Rusi smatraju da su poreklom sa Balkana – to ni u jednom ruskom udžbeniku ne možete da pronađete.

Za kraj, vraćam se na sam naslov ovog članka. Zašto je ovo ménage à trois? Zato što fantastika ulazi jako lako u odnos između nauke i pseudonauke. Dok se nauka bori protiv pseudonauke nazivajući je fantastikom, pseudonauka teži da postane nauka, a fantastika, kao i svi ostali vidovi književnosti, prosto profitira od obe strane sebe radi, uzimajući ono najbolje i po sebe najkorisnije od oba. Isto tako, nauka crpi inspiraciju i ideje upravo iz fantastike.

Pre nego što ospete drvlje i kamenje po meni, tražeći argumente i izvore za podatke koje sam naveo, slobodno mi pišite na ovoj stranici Džoni Aj Deretič, gde možemo da se raspravljamo i psujemo kao gospoda. Vrlo sam rad i voljan da ukrstim argumente sa svakim od vas.

 

 

Akademik profesor doktor
Džoni Aj Deretič
Rektor Univerziteta za Srbologiju
„Vinjak i Starina Sorab“
Predsednik pokreta
„Starina Sorab i Srbija do Andromede“ (SSISA)

About Author