Šetnja jonskom obalom i obodima njene fantastike

 

ŽANR: fantastika/horor
ORIGINALNI NAZIV: Το γυμνό της σώμα και άλλες παράξενες ιστορίες
IZDAVAČ ZA REGION: Partizanska knjiga
AUTOR: Hristos Asteriju
ZEMLJA: Grčka
PREVOD: Mina Radulović
GODINA PRVOG IZDANJA: 2003.
OCENA:

 

 

 

 

Druga knjiga u ediciji Evropolis, pošto je ona prva o kojoj pišemo predstavićemo malo detaljnije ono čime će se edicija baviti. Pod pokroviteljstvom programa Evropske unije: Kreativna Evropa stvoren je još jedan itinerer pod imenom: Restor(i)ed: European Short Story Today. Stremljenje ideje je reafirmacija kratke priče, izvedena u usaglašenosti s primarnim ciljevima prevodilačkog programa Kreativne Evrope i Evropske agende za kulturu. Projekat obuhvata prevode osam knjiga kratkih priča sa osam različitih evropskih jezika, koje će biti objavljene u štampanom i elektronskom izdanju. Pored toga, odabrane priče četvoro autora iz izdavačkog kataloga priređivača biće prevedene na engleski, španski, nemački i francuski jezik, s ciljem uspostavljanja kontakata sa evropskim agencijama, izdavačima i širom čitalačkom publikom. Na godišnjem nivou će biti objavljene četiri knjige u prevodu na srpski. A izabrane priče, iz četiri zbirke izdavača, prevedene na strane jezike. Ovakva strategija trebalo bi da datim delima obezbedi rasplinute čitalačke grupacije ponajviše marginalizovane skupine i adolescente. Sa ambicijom povratka impresije blagostanja u aktu čitanja o kolektivnim problemima identiteta i zajedničkim preprekama, bez obzira na individualne razlike.

Fantastika nema granice, pa ipak smo pomalo (bili) ograničeni tek na obzorju evropske fantastične baštine. Kulturološko-politički okrenuti velikim silama, po inerciji smo i imaginarno stvaralačko bogatstvo dobijali iz Engleske, Rusije, Francuske i tek na kašičicu iz Poljske. Takva samoizolacija na samo delić raskoši može da našteti, suzi poglede i smanji lični doseg. Verovatno će nam ovaj projekat Partizanske knjige i Kreativne Evrope dati novi uvid u oneobičenosti ostatka starog kontinenta. Predviđamo šarenoliko izobilje i obimne resurse vaskolikog mračnjaštva i jezovitosti. Drugim rečima sveprisutnu lepotu i znakovitost književnog izraza, kako stilskog tako i narativnog. Ruiniramo ograničenja davno utvrđena i postavljena, na kraju krajeva to i jeste svetonazor sutrašnjeg čoveka kojeg stvaramo današnjim akcijama. Iskreno se nadamo da je ovo tek početak neodricanja od bilo kog komadića našeg duha, početak ujedinjena fantastične Evrope.

Hristos Asteriju – autor sa tri romana, još neobjavljenih na srpskom jeziku. Prevodilac sa nemačkog. Profesor na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.

Sadržaj:

  1. Psalam
  2. Presuda
  3. Aleksandros Ivotis
  4. Njegov junak
  5. Porođaj
  6. Njeno nago telo
  7. Miris po rukama
  8. Brodolomnik
  9. Pijanista
  10. Noć posle Velikog petka
  11. Valcer
  12. Šaptač

Mogli bismo razložiti i raslojiti svaku od dvanaest priča ponaosob, ali to nećemo učiniti zarad zadovoljstva budućih čitalaca. Dakle, usredsredićemo se, isključivo, na opšte utiske. Od prve do poslednje priče sve odišu neprozirnim mrakom, vazdižu smrt i veličaju gubitak dajući svemu dozu umilnosti i ljupkosti. Takav pripovedački ton ne umanjuje lepotu tkanja reči i osećaja. Fragmentirano će vam dolaziti osećaji beznađa, veselja, zgražavnja, tuge, gađenja i deliti vaš doživljaj pročitanog na odvratnost i oduševljenje, ali vas nijednog momenta neće ostaviti ravnodušnim. Tu je naravno i svežina kulture jonske obale, drugačijost, osetna opuštenost življenja. Iako autora mnogi vide kao sledbenika kafkijanskog narativa, usudićemo se da damo jednu potpuno drugačiju vlastitu vizuru i konstataciju.  Asteriju ne samo formom kratke priče, već i stilski podseća na Šinići Hošija i našeg Dejana Atanackovića i na njihove knjige: Divno nebesko telo i druge priče i Čovek bez jezika i druge priče. Naginje istovetnoj težnji da se ne ograničava na jedan žanrovski domen istovremeno se trudeći da, takoreći, samo šeta obodima fantastike, ipak na kraju popuštajući talasu začudnosti, koji preti da sravni sve u vama intenzitetom jasno ocrtanih prizora, bezkomplikovanih i zloćudno destruktivnih.

Knjiga za sve one koji vole poigravanje fantastikom kao jednog od alata, neće oduševiti one žanrovski fokusirane. Nema posebnih mana, bukvalno će uživanje u njoj zavisiti od vaših ličnih preferencija. Ono što moramo napomenuti ovom prilikom je faktički perfektan prevod, moglo se sa još malo manje zamenica, ali ovde je urađen veoma dobar posao.

Nadamo se da je ovo tek prvi korak otvaranja prepunog kovčega evropske fantastike u sklopu ovog hvale vrednog i dičnog projekta. No, to je već novčić nade bačen u bunar raznolike budućnosti, uz uzdanje u dostupnost umetnosti i ispravno hemijsko sjedinjavanje evropske fantastike sa našim čitaocima. Ta i mi smo Evropa, ne bi  smelo biti otpora.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *