Ako postoji jedna stvar koju Warhammer fanovi rade bolje od farbanja minijatura, raspravljanja oko lore-a i trošenja novca na „plastične vojnike“, to je kolektivno gubljenje razuma. I, možemo reći, često sa razlogom. Zajednica je godinama umela da eksplodira zbog velikih stvari. Povratak Roboute Guillimana bio je događaj koji je praktično promenio čitavu postavku Warhammer 40.000 univerzuma. Kada se nakon više od deset hiljada godina vratio Lion El’Jonson, internet je danima bio zatrpan teorijama, analizama i nagađanjima. Pad Cadie, Cicatrix Maledictum, kraj Horus Heresy serijala, velike promene u lore-u ili najave novih edicija redovno izazivaju rasprave koje traju nedeljama. Ako ste ikada pomislili da fanovi preteruju analizirajući filmske trejlere frejm po frejm, verujte mi, Warhammer zajednica to radi već decenijama.
Međutim, ovog puta razlog zbog kog je internet planuo bio je toliko mali da ga većina ljudi verovatno nikada ne bi ni primetila.
Tokom trejlera za jedanaestu ediciju Warhammer 40.000 mnogi fanovi su ubeđeni da se Emperor of Mankind… pomerio. Da, dobro ste pročitali. Ne da je progovorio, niti otvorio oči, čak niti da je ustao sa Zlatnog prestola i krenuo da rešava probleme koje Imperium gomila već deset hiljada godina, već da je samo… ili možda – napravio jedva primetan pokret. I to je bilo sasvim dovoljno da pola fandoma izgubi razum.
Za ljude koji nisu duboko zagazili u Warhammer 40.000 lore, ovo verovatno zvuči potpuno besmisleno. Međutim, Imperator nije samo tek još jedan važan lik. On je razlog zbog kog čovečanstvo još uvek postoji. Ujedinio je Zemlju, poveo Veliki Krstaški Rat, stvorio Primarhe (sinove/vođe legija) i bio na korak da čovečanstvo postane dominantna sila u galaksiji – sve dok ga Horusova izdaja nije ostavila prikovanog za Zlatni presto. Od tog trenutka prošlo je više od deset hiljada godina. Njegovo telo je praktično mrtvo, ali njegova svest i dalje postoji, njegova psihička moć održava Astronomican, a bez njega bi međuzvezdana putovanja gotovo prestala da postoje. Drugim rečima, on je istovremeno živ, mrtav i nešto između, što je sasvim prosečan utorak kada je Warhammer u pitanju.
Naravno, nijedna tema vezana za Imperatora ne može da prođe bez teorija fanova. Neki veruju da se njegovo telo polako regeneriše i da će se jednog dana zaista vratiti. Drugi smatraju da je odavno postao pravo božanstvo zahvaljujući veri triliona ljudi širom Imperiuma. Postoje i teorije da ga Zlatni presto više „zarobljava“ nego što ga održava u životu. A onda dolazimo do meni lično omiljene teorije, koja zvuči kao potpuna šala, ali se toliko dugo provlači kroz zajednicu da je praktično postala internet folklor. Po toj pretpostavci, Imperator je i dalje živ zato što Orkovi veruju da jeste. Orkovi imaju veoma čudan odnos sa stvarnošću i njihovo kolektivno verovanje ume da utiče na svet oko njih. Ako dovoljno Orkova veruje da crvena vozila idu brže, velika je šansa da će zaista ići brže. Ako veruju da neki njihov mehanički izum radi, postoji dobra mogućnost da će proraditi uprkos što, objektivno gledano, ne bi smeo. Pa, ako svi znaju da je Imperator najveći i najjači humie u galaksiji, naravno da neko takvih sposobnosti ne može da umre. Da li je ovo zvaničan lore? Nije. Ali apsolutno jeste jedna od omiljenih teorija.
Baš zbog svega toga jedan jedini mogući pokret izazvao je toliku paniku. Ako se Emperor zaista pomerio, to bi bio prvi fizički znak da se nešto promenilo posle više od deset hiljada godina. U gotovo svakom drugom fantastičnom univerzumu to bi bila fantastična vest. Kralj se budi, spasitelj se vraća i zlikovci mogu da počnu da pakuju kofere.
U Warhammeru… nije baš tako.
Fandom se gotovo momentalno podelio na dve grupe. Jedni su oduševljeno pisali kako se Imperator vraća, kako „tata ustaje“, kako će sile haosa konačno dobiti ono što zaslužuju i kako je ovo početak najvećeg događaja u istoriji univerzuma. Druga grupa je, međutim, reagovala na potpuno drugačiji način. Njihova reakcija bila je mnogo jednostavnija.
„O ne… pomerio se.“
I zapravo, što sam se više udubio u to, više razumem baš njih.
Postoji jedan veoma važan detalj koji ljudi često zaborave. Imperator verovatno nije neko ko će se probuditi dobro raspoložen. Govorimo o čoveku koji već deset hiljada godina trpi nezamisliv bol, svakog dana posmatra kako mu se carstvo raspada, kako se Imperium pretvorio upravo u sve što je čitavog života pokušavao da spreči, dok milijarde ljudi umiru u njegovo ime i njegovi sinovi više ne liče na ono što je nekada stvarao, a Chaos nikada nije bio jači. On nikada nije želeo da bude božanstvo. Zabranio je svoje obožavanje, pokušavao je da izgradi racionalno i sekularno društvo, a danas je čitava ljudska civilizacija zasnovana upravo na religiji koja njega slavi kao božansko biće.
Drugim rečima, čovek je verovatno najbešnje biće u čitavoj galaksiji.
Zbog toga je zaista smešno koliko ljudi zamišlja povratak Imperatora kao herojski trenutak u kome će svi radosno dočekati svog spasitelja, dok – ako je mišljenje moje malenkosti relevantno – postoji sasvim realna mogućnost da će prvo pogledati stanje u Imperiumu, duboko uzdahnuti i izgovoriti nešto u fazonu: „Šta ste, pobogu, uradili?“ I kad sve sagledamo… teško je reći da ne bi imao potpuno pravo.
Da se razumemo, Chaos će gotovo sigurno prvi osetiti bes Imperatora, ali nisam baš siguran da će Imperium proći mnogo bolje. Već smo pomenuli, ovo više nije carstvo koje je stvarao. Ovo je birokratska noćna mora zasnovana na fanatizmu, beskrajnim ratovima i obožavanju čoveka koji je ceo život pokušavao da objasni ljudima da prestanu da ga obožavaju.
Zato je možda najzabavniji deo cele priče upravo reakcija zajednice. U bilo kojoj drugoj franšizi vest da se najmoćniji zaštitnik čovečanstva „možda“ vraća bila bi razlog za slavlje. U Warhammer-u je to razlog da pola fandoma slavi, dok druga polovina paniči jer sasvim ozbiljno razmišlja da bi buđenje najmoćnijeg psihičara u istoriji moglo da bude katastrofalna vest za apsolutno sve uključene. Ne zato što sumnjaju u njegovu moć, već upravo suprotno – zato što znaju koliko je moćan i mogu samo da zamisle koliko će biti besan kada shvati šta se dogodilo njegovom snu o čovečanstvu.
I kako upravo zbog toga ne obožavati ovaj univerzum? U kom još svetu zajednica može da provede dane analizirajući kadar od jedne ili dve sekunde kako bi se utvrdilo da li je čovek koji nepomično sedi već deset hiljada godina možda pomerio glavu za nekoliko milimetara? Warhammer fanovi su kroz istoriju gubili razum zbog povratka Primarha, velikih promena u lore-u, novih armija, spektakularnih cinematic trejlera i novih minijatura. Ali mislim da je ovo prvi put da se čitava zajednica kolektivno uspaničila zbog pokreta koji većina ne bi ni primetila – da im neko nije nacrtao crveni krug na ekranu.
Možda se Emperor zaista nije pomerio. Možda je sve samo igra svetla, ugao kamere ili kolektivna halucinacija Warhammer fanova gladnih novih teorija. Međutim, ako postoji jedan fandom koji je u stanju da napiše desetine stranica analiza zbog pokreta od nekoliko milimetara, onda je to upravo Warhammer zajednica. I znate šta? Zadovoljstvo je biti deo te zajednice.
The Emperor Protects… mada, možemo se nadati da će, ako je zaista počeo da se pomera, prvo malo da se smiri pre nego što ustane.
Autor: Andrej Bogićević