Martovska čitaonica 2021

Doooobar dan, naši dragi Autostoperi i Autostoperke!!!

Najkraći kalendarski mesec je (tako brzo) gotov, praznici i nove godine su završeni (osim 8. marta pa dragim damama želimo sve najbolje) i sada nas čeka mart.

A mart će nam osim (možda) još malo snega doneti i lepše dane, Dan Svetog Patrika (ako ne bude lock downa) i najvažnije, još jednu neverovatnu vožnju kroz naše književno fantastično nebo.

Znate kako ide – uskačite, vežite se i spremite za novu i uzbudljivu vožnju!!!

,,Novi bogovi’’ Borisa Nada

U izdanju novosadske izdavačke kuće ,,Prometej’’, objavljena je knjiga ,,Novi bogovi’’esejiste i pripovedača Borisa Nada. Knjiga predstavlja zbirku različitih tekstova – priča, hronika, beleški i kratkih zapisa inspirisanih prastarim legendama.

Autor se pri pisanju oslanja na ezoteriju i istoriju a u njegovim pričama naletećemo na dobro poznate legende o Altantidi, Hipoboreji, Aleksandru Makedonskom…kao i priče sa Iranske visoravni i legende o gralu.

Kako u predgovoru autor otkriva „u njegovim rečima meša se ono što je čuo i pročitao s onim što je doživeo i iskusio“. Šta je legenda a šta doživljeno saznaćete ako pročitate ovu nesvakidašnju knjigu.

 

,,Odblesci slovenske fantastike’’ – Dejan Ajdačić

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ i izdavačka kuća Alma objavili su zajednički knjigu eseja ,,Odblesci slovenske fantastike’’, profesora slavistike dr Dejana Ajdačića.

Autor brojnih studija o mitologiji i demonologiji u književnoj fantastici, ali i o naučnoj fantastici i futurofantastici, Dejan Ajdačić u svojoj novoj knjizi eseja predstavlja neke od najznačajnijih pisaca i književnih ostvarenja slovenske fantastike 20. i 21. veka.

Radovi zastupljeni u knjizi inspirisani su ciklusom predavanja „Slovenska i srpska književna fantastika“ kojeg je Ajdačić organizovao tokom 2019. godine u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“.

Knjiga donosi sedamnaest tekstova u kojima se autor osvrće na dela velikana domaće i šire, slovesnke fantastike: Stanislava Vinavera, Voladimira Viničenka, Stanislava Lema, braće Strugacki, Marine Sokoljan, Mihajla Ajvaza, Aleksandra Prokopijeva, Sergeja Lukjanenka, Jaceka Dukaja, Oleksandra Irvaneca, Vasilja Koželjanka… Neki od njih do sad nisu prevođeni na srpski pa se srpskoj publici predstavljaju baš u ovoj knjizi.

,,Sanjaju li androidi radnička prava?’’ – Milan Aranđelović

U izdanju ,,Bookvar Magazina’’ objavljen je novi roman pisca Milana Aranđelovića ,,Sanjaju li androidi radnička prava?’’. Kao i u prethodnim delima Aranđelović na specifičan način kombinuje satiru, humor i naučnu fantastiku kako bi dao kritiku srpskog savremenog društva.

Radnja romana smeštena je u Beograd, u 2268. godini u kojoj su se nad Zemljom nadvili bioblačni korovi koji prodiru kroz sve pore žive i nežive materije i uništavaju je. Privilegovane elite bogatih ljudi okupljaju se u gradskim enklavama koje se od korova štite moćnim fentilatorima, dok su siromašni strojevi prepušteni na milost i nemilost zelenoj pretnji i osuđeni na brzo rđanje i kraj.

U takvom Beogradu, do granice pucanja podeljenom na privilegovanu elitu ljudi i bezubih strojeva, plaćeni ubica Šeri Načet, od nepoznatog poslodavca dobija zadatak da liši života tajanstvenog slikara i otuđi njegovo poslednje delo Kosovka devojka. Čim se dokopao slike Načet se našao u vrtlogu sukoba najmoćnijih gradskih sila – Gradskog saobraćajnog preduzeća i Strojevske pravoslavne crkve.

Hoće li se Šeri izvući iz ove nimalo zavidne situacije, saznajte više čitajući ovu za našu fantastiku neobičnu knjigu.

,,Lab teksta’’ – Miloš Jocić

Za ljubitelje teorije književnosti i domaće fantastike stiže nešto posebno. U izdanju zrenjaninske izdavačke kuće Agora, objavljena je zbirka eseja ,,Lab teksta’’ mladog proučavaoca fantastike i književnog teoretičara Miloša Jocića.

,,Lab teksta’’ predstavlja plod decenijskog akademskog rada tokom kog je Jocić, kako sam kaže „pisao, vežbao i kreativno lutao oblikujući svoj teorijski pristup, ukus i metodologiju“.

Zbirku sadrži dvanaest eseja i radova o srpskoj eksperimentalnoj književnosti i tehnikama, postupcima i pojmovima neoavangardne i postmoderne umetnosti. Značajan deo posvećen je fantastičkom diskursu u delima velikana srpske književnosti Stanislava Vinavera, Vojislava Despotova, Ljubiše Jocića, Ilije Bakića, Miroljuba Todorovića i Save Damjanova.

Toliko za martovsku čitaonicu.

Ostajte nam dobro i Slainte!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.