Septembarska čitaonica 2021

Doooobar dan, naši dragi Autostoperi i Autostoperke. Prošao je još jedan mesec i leto se bliži svom kraju. Nadam se da ste ga dobro iskoristili da se odmorite i da ste čitali…. fantastiku na plaži.

Pre nego što krenemo na vožnju kroz čudesan svet sprske fantastike hteo bih da vas pitam jedno lično pitanje, koje mi se već dugo mota po glavi.

Može?

Dobro.

Zanima me – kada i zašto ste počeli da se zanimate za fantastiku?

Ja lično sam imao tu sreću da moje okruženje bude podsticajno za to. Kao što sam napisao u čitaonici u maju, pokojni deda je uticao mnogo na mene, a sa njim i neki drugi članovi porodice koji su mi pričali bajke i predanja, mnogo pre nego što sam počeo da čitam. Zatim su došle knjige – počeo da čitam vrlo rano, a onda su usledili i filmovi, stripovi, muzika…

Da, umalo da zaboravim. Osim toga sam imao i tu privilegiju da letnje raspuste provodim u Dragačevu i na planini Romaniji, u Bosni. Sve te šume, brda, ostaci srednjovekovne prošlosti… oživeli su reči koje sam slušao i čitao i učinili ih mogućim. Mopasan je napisao nešto slično u svojoj „Horli“ – da parafraziram – kako čovek u sred Pariza ne može da razmišlja o natprirodnom ali na nekom posebnom mestu, daleko od urbanih centara mašta prororadi.

Zanima me, da li ste ljubav prema fantastičnom dobili kroz knjige, kroz priče, stripove, filmove ili je fantastika našla vas? Ako želite, Vaše odgovore možete slati na redakcija.avkf@gmail.com a najkreativnije odgovore ću staviti u sledeću Čitaonicu. I (glas iz TV prodaje) to nije sve! Najkreativniji saputnik će dobiti na poklon jedno od naših izdanja!

Dobro, a sada da se vratimo fantastici za ovaj mesec.

Za ovu priliku sam vam inače, kao i uvek pripremio izbor iz naše domaće fantastike – ima tu malo romana, malo zbirki priča i ovaj put, dosta naše narodne folkloristike.

Vežite se i krećemo!

,,Bajka nad bajkama“(Objedinjeno izdanje) – Nenad Gajić

 

Beogradska ,,Laguna“ ljubiteljima rada Nenada Gajića donosi pravu poslasticu. Tačno osam godina nakon što je premijerno objavljena ,,Senka u tami“, uvodni deo triologije ,,Bajka nad bajkama“ i nešto manje od devet meseci nakon što je objavljena ,,Treća noć“, završna knjiga tog serijala, Laguna je izdala posebno izdanje na 760 strana, koje objedinjuje celokupnu trilogiju u jednoj knjizi.

Za razliku od ranijih izdanja, novo je štampano ćirilicom, sadrži mapu u boji (autor mape je Ivan Nastić), ima tvrdi povez, ali donosi i male, mada, značajne razlike i u samom tekstu, čineći ovu trilogiju – prema rečima samog Gajića – najbližom ličnoj viziji autora.

Ako niste imali prilike da se upoznate sa Gajićevim radom, vreme je da se uputite u njegov čarobni svet, a ako ste fan – ovo izdanje je za svakog ko sebe smatra kolekcionarom.

 

 

,,Kovid 19+“ – Marko Vidojković

 

Takođe u izdanju ,,Lagune“ dolazi i zbirka priča Marka Vidojkovića. Mešajući satiru, fantazmogoriju i pank, Vidojković oslikava trenutno stanje u realnosti u kojoj živimo.

U njegovoj zbirci čitava Srbija pretvorena je u azil, odakle se nema kud pobeći osim u ludilo. Krug je zatvoren. Vreme se zaustavilo. Gore na nebu i dalje traje sednica kojom sam Bog predsedava, a srpski sveci podnose izveštaj o svom posrnulom narodu.

Ima li spasa za Srbiju i njene stanovnike, saznajte u ovoj zbirci.

 

 

 

 

,,Olalije“ –  Mladen Milosavljević

 

Pisac romana ,,Kal Juga“ i zbirke priča ,,Jezava“, Mladen Milosavljević, predstavlja nam ,,Olalije“, neobično delo, za koje se kaže da je poema za decu.

Milosavljević u svet dečije književnosti uvodi elemente iz narodne tradicije i folklorne fantastike, ispripovedane u stihu i maniru dela Branka Ćopića, u kome deda pomaže unuku da razreši životne nedoumice, pričajući mu priče iz mladosti.

Inače, u mitološkom rečniku Olalije su predstavljene kao noćno biće koje se pretvara u psa, mačku, jare, kozu ili neku drugu životinju ali može da poprimi i oblik svatova koji usred noći sreću odocnele putnike i pozivaju ih u svoje društvo.

Drugim rečima, Olalije, baš kao i Omaja, predstavljaju sinonim za priviđenja i narodne priče iz konteksta memorata i demonoloških predanja, a poema Mladena Milosavljevića predstavlja jedan od retkih primera (pionirski čak) koji pomenute motive koristi u kontekstu književnosti za decu.

 

 

Rečnik srpskih mitoloških bića (priče i legende) – Tamara Lujak

 

I dalje se bavimo narodnim predanjima i folklornom fantastikom. Autorka Tamara Lujak nam donosi knjigu koja se na jedan zabavan način bavi sprskim narodnim predanjima. Ovaj rečnik dat je u vidu priča, predanja i legendi koje govore o nastanku određenih pojava, čudovišta i mnogih drugih bića. Na osnovu poznatih mitova i narodnih verovanja, Tamara Lujak je stvorila galeriju praiskonskih stvorenja koja žive u našoj blizini.

Posebnost ovoj knjizi daju i ilustracije Marice Kicušić. Ova knjiega namenjena je kako deci tako i ljubiteljima mitova i poštovaocima bajkovite proze.

 

 

 

 

,,Priče lopova poštenjačine“ – Sanja Savić Milosavljević

 

Iz izdavačke kuće „Bedem“ nam stiže zbirka priča Sanje Savić Milosavljević.

Autorka je oslonjena na narodne priče, predanje i folklor i dok čitate, imate utisak ne da čitate već da slušate nekog narodnog pripovedača koji vam pripoveda uz vatru.

A šta sve lopov poštenjačina ima da vam kaže, saznaćete ako pročitate celu zbirku.

 

 

Svemirskom brodu je nestalo goriva. Srećom, našoj vožnji je ovde kraj. Uživajte u jeseni i razmislite malo, do oktobra, o onome što sam vas pitao pa se vidimo, na istom mestu!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *