Blog

Pionirski poduhvat u domaćem trileru

Posted on by Kristijan Šarac

 

 

ŽANR: psihološki triler

IZDAVAČ: Laguna

AUTOR: Zoran Petrović

GODINA IZDAVANJA: 2024.

OCENA:

Laguna poslednjih godina sve više ulaže u domaće autore, gradeći ravnotežu između lokalnog stvaralaštva i globalnih hitova. Sa enormnom produkcijom, imaju luksuz da u dobroj meri zastupe dela stvaralaca sa ovih prostora, a svaka peta knjiga od tih je laureat neke prestižne nagrade. Naslovi poput ovog dokazuju njihovu posvećenost negovanju domaćih talenata koji rezoniraju s lokalnom publikom, dok autori poput Sare Dž. Mas unose svetsku svežinu. Ova ravnoteža nije poslovna strategija, nego kulturni poduhvat: domaći pisci donose autentičnost i kontekst, dok strani naslovi šire horizonte. Podržavajući domaće autore kroz promocije, sajmove i nagrade, pokazuju sopstvenu viziju književne scene.

Književna produkcija Srbije, iako obiluje potencijalom, često se suočava s izazovom stvaranja dela koja dostižu univerzalnu relevantnost i narativnu sofisticiranost, što zahteva kritičku refleksiju o umetničkoj ambiciji i zanatskoj umešnosti. Retki su domaći autori koji uspevaju da stvaralaštvo uzdignu do nivoa globalnih književnih standarda, spajajući lokalnu autentičnost s temama koje transcendiraju granice. Ova opservacija, međutim, nije ograničenje, već podsticaj za evolucionu dinamiku: književni razvoj zavisi od individualne posvećenosti, autorske voljnosti da se ogoli, količine rizika i sposobnosti da se kroz introspekciju i inovaciju dostigne šira publika. Laguna, birajući autore poput Petrovića, pokazuje razumevanje ovog potencijala, podržavajući one koji teže ka umetničkoj izvrsnosti i kulturnoj rezonanci, čime podstiče domaću književnost na hrabre korake ka globalnom priznanju.

Zoran Petrović – pisac i scenarista, proslavio se serijalom Praznik zveri i romanom Rizničar tajni te radom na seriji Državni službenik. Njegov stil, prožet psihološkim nadražajima i napetošću, istražuje mračne strane ljudske prirode i društva. Kombinuje iskustvo u filmskoj industriji s književnom oštrinom, stvarajući knjige koji drže čitaoce u budnom stanju do samog kraja.

Ovo je prvi psihološki triler na ovim prostorima koji se bavi forenzičkom psihologijom i profilisanjem serijskih ubica, i uranja nas u mračni Beograd. Tri devojke bude se zaključane u kolibi na periferiji grada, pronalazeći telefon koji im donosi jezive poruke, ali to je tek početak… Priča prati istražitelja, forenzičkog psihologa, koji pokušava razotkriti um ubice, dok se suočava s vlastitim demonima. Beograd postaje lavirint prepun straha, a napetost raste s otkrićima o prošlosti likova i motivima zločinca.

Vrline romana leže u njegovoj napetosti i autentičnosti. Petrović vešto koristi forenzičku psihologiju, stvarajući triler koji spaja nauku s emocionalnošću. Likovi, od istražitelja do žrtava, odišu ranjivošću i složenošću, dok Beograd, sa svojim sumornim ambijentom, postaje gotovo opipljiv. Narativ pulsira ritmom koji drži čitaoca prikovanim za knjigu, a teme krivice i pravde dodaju filozofsku težinu. Ipak, tempo ponekad usporava zbog detaljnih objašnjenja forenzičkih metoda, što može umoriti čitaoce željne akcije. Sporedni likovi, iako intrigantni, povremeno ostaju u pozadini, služeći više kao katalizatori. Takođe, amerikanizacija teksta pomalo smeta. Šefica odeljenja šetka po terenu kao običan pandur, znamo da je to romaneskna potreba, ali moglo se raširiti time da je zbog toga podređeni vole. Ipak, ono što treba da se ceni je primetan autorev napredak, verovatno je deo do urednika, ali lični trud je nezanemariv.

Pionirski poduhvat u domaćem trileru, idealan za ljubitelje napetosti i psihološke drame. Kao stvoren za one koji traže priču koja spaja lokalni duh s univerzalnim jezom. Pronađite delo na sajtu izdavača ili u knjižarama i uronite u Beograd gde strah ima ukus koji ne bledi.

Osvrt na zbirke Dušana Stojmenovića

Posted on by Nenad Jevtić

Bilo mi je potrebno nešto više vremena od planiranog da završim čitanje obe zbirke. Mogu reći da nisu klasični horori, verovatno su više drame sa elementima horora, svakako se ne mogu lako žanrovski definisati i svrstati. „Svedok svojih opomena“ malčice je tradicionalnija, dok je „Dolazi nam vrag u posetu“ nalik romanu iz nekoliko tematski povezanih priča. Prva knjiga ima raznovrsnije teme, nekoliko ranije objavljenih pripovetki, dinamičnog stila i pristupa temama. Iz nje bih izdvojio pripovetke „Svitac i buba“, „Firma“ i „Talasi“ kao one sa najzanimljivijim perspektivama i sa snažnim karakterom. Što se tiče potonje… uh… teško je odabrati, jer su sve kvalitativno izjednačene. Ako pak treba odabrati neke koje su na mene ostavile najjači utisak, pročitajte: „Radoje Domanović po drugi put među Srbima“, „Plač moje žene“, „Slajdovi u kafani“ i „Pokušaj sreće“.

Izvor: Google

Ono što sigurno mogu da kažem jeste da je Dušan Stojmenović majstor „situacije“. Na šta tačno mislim? Svaka priča iz zbirke „Dolazi nam vrag u posetu“ počinje na jednostavan, običan način, zatim se ta početna scena zakomplikuje, a zatim nastupi „situacija“. Stiče se utisak neprijatnosti, nelagode i zbunjenosti, baš ono što pisac i namerava da izazove kod čitaoca. Po mom mišljenju uspešnije postiže te reakcije od „Svedok svojih opomena“. Priče su o svakodnevnom životu, željama i potrebama, bilo da se spozna srodna duša, spasi brak, spasi karijera, napreduje u karijeri, uglavnom ono što svi pokušavamo i živimo, pa su zato sve te „situacije“, razočarenja u ljude, pritisak, nepravde i depresivno sivilo socijalnog života tako realistični našem umu.

Teme su neobične i nesvakidašnje za književna dela našeg podneblja, samim tim i zanimljive za pratiti. Stilski su nešto drugačije od onoga što sam navikao da čitam, što nikako nije mana. Metronomski tačno, koncizno i jasno, nijedna rečenica nije bez funkcije ili višak, što nije lako savladati, a eto, Stojmenović ovde pokazuje koliko dobro vlada perom. Primećujem da su mu kompozicije rečenica nešto što bih i sam voleo da umem. Piše kvalitetno, uvodi čitaoca u scenu s minimalnim opisom sredine i direktno pogađa suštinu. Ponegde ostavlja otvoren kraj, ali je to namerno da bi se naglasio osećaj nelagode. Čim priča postigne zacrtani cilj, i kaže ono što je potrebno, to je to, kompletirana je, nema potrebe razvodnjivati temu, a potom preostaje neizrečeni deo koji duplira utisak. Priče će vas sigurno naterati na razmišljanje.

Izvor: Librum IK

Posvetio bih nešto pažnje i pohvala likovima i kako ih je Stojmenović koncipirao. Svaki lik, pogotovo glavni, pažljivo je osmišljen i trpi totalnu metamorfozu, potpunu promenu, i to obično ide iz boljeg ka lošijem, s tim da se otkriva ko je kakav čovek u dubini duše. Junaci ovih priča se sučeljavaju sa svetom, kolektivima, narodom i individuama za koje bi se svaki normalan čovek zapitao: „Da li je moguće da ovakve osobe postoje?“. Čest odgovor na to pitanje je: „Nažalost, da, takvi ljudi nas okružuju.“ Drugim rečima, junak se sukobljava sa haosom u ljudima, nemirom u društvu, okružen je negativnom klimom emocija i interesa, prostodušnošću i sujeverjem od kog želi pobeći, promeniti nešto ili pobediti zlo, a uspeh u takvim okolnostima gotovo nikada nije zagarantovan. Svaki junak je drugačiji od prethodnog, bio skrhan od uzaludnih pokušaja, voljan da pokuša nešto novo, rešen da se bori do kraja, ili jednostavno čovek s dušom koji, eto, nehotice dopušta da ga okolina konzumira i upravlja njime kako hoće. Govorimo o beznađu, kolektivnom ludilu, normalizovanim stvarima koje to nisu smele da budu, a jesu, čak se i koriste kao predmet hvale i veličanja. U suštini, ove zbirke odlično zabeležavaju i ističu duševni status našeg društva i zato smatram da ih treba čitati s maksimalnom pažnjom.

Izdavač zbirke „Svedok svojih opomena“ je Narodna biblioteka „Rade Drainac“ iz Prokuplja, dok je zbirku „Dolazi nam vrag u posetu“ objavila izdavačka kuća „Librum“. Za nabavku ovih dela, preporučujem da „Dolazi nam vrag u posetu“ poručite na vebšopu izdavača putem LINKA, a „Svedok svojih opomena“ naručite od autora putem E-MEJLA (posmatrac80@gmail.com).

Izvor: Meta

Stojmenović se ističe u gomili po izboru interesantnih tema i odabirom lokacija na kojima se dešavaju pripovesti. Postoji unikatnost kod njegovog pisanja i obrade naizgled običnih doživljaja, koji se ne mogu naći na drugim mestima s tom količinom i intezitetom jeze. On je autor koji psihološka stanja poredi sa onostranim fenomenima, stavlja ih u paralelu, analizira ih ponaosob, a onda s najvećom pažnjom ukloni tu razdvajajući nit i pusti čitaoce da sami prosude gde prestaje realnost i počinje strava.

Zbirke su mi prijale kao promena posle desetak romana koje sam pročitao tokom godine. Posetite onlajn prodavnicu „Libruma“, obratite se autoru, i uživajte u knjigama tokom predstojećih praznika.

Lepa vest

Posted on by Redakcija

Znate onu floskulu da je najmračnije pred jutro? Ima nešto u narodnim umotvorinama što ih ne da pobiti i zanemariti. Pretpostavljamo da nama sviće…

Sa iznimnim zadovoljstvom objavljujemo da je Ministarstvo kulture zvanično podržalo Fantastični vodič, prepoznavši značaj našeg dugogodišnjeg rada, kontinuiteta i doprinosa domaćoj kulturnoj i fantastičnoj sceni. Ova odluka za nas predstavlja mnogo više od finansijske injekcije — ovo je potvrda ispravnosti misije, vizije, svetonazora i ambicija koje gradimo godinama, često tiho, ponekad glasno, ali konstantno istrajno, u senci tržišnih turbulencija i društvenih previranja.

U vremenu u kojem se sadržaji stvaraju i zaboravljaju brže nego što se izusti „trend”, naša redakcija je ostala posvećena drugačijem modelu: sporijem, temeljnijem, to jest suštinskom stvaralaštvu. Baš zato nam mnogo znači to što je prepoznat naš rad i pristup kao vrednosti koje treba negovati i očuvati.

Naš časopis nije zamišljen kao puka publikacija — već kao platforma za tvorce koji znaju da od iskre stvore plamen, za istraživače koji kopaju ispod površine, za stvaraoce koji imaju šta da kažu čak i kad to nije lako niti poželjno izgovoriti. Trudimo se da otvaramo prostor i vrata za nove glasove, da jačamo domaću scenu i da budemo mesto na kojem književnost nije dekor već pokretačka snaga.

Aklamacija dolazi u savršenom trenutku, jer nas očekuju dva uzbudljiva izdanja koja će dodatno obogatiti scenu spekulativne fikcije. Treći broj Fantastičnog vodiča, pod nazivom Svemir bez granica, posvećen je žanru svemirske opere – epskim avanturama u kosmosu, međuzvezdanim sukobima i filozofskim razmišljanjima o sudbini čovečanstva. U njemu ćete pronaći preko 40 originalnih radova domaćih autora, doprinose stranih pisaca Pitera Votsa i Nila R. Džonsa, pesme inspirisane univerzumom, kao i stručne tekstove o multiverzumu, antropičkom principu i fenomenu Ratova zvezda. Ovo predstavlja pravi omaž klasičnim i savremenim vizijama vasione, sa naglaskom na originalnost.

Sledeći, četvrti broj pod naslovom Iz dima se rađa vatra pobune, usmeren je na stimpank – svet parnih mašina, viktorijanske estetike i buntovničkih ideja, sa temama Diktatura per se i Zupčanici propasti. Izabrani radovi uključuju dinamične kratke priče, novouvedene pripovetke, pesme, strip i stručne analize o uticajima Žila Verna, H. Dž. Velsa i ontologiji snova u virtuelnoj realnosti. Očekujte bogat sadržaj sa 30 autora koji će istražiti granice nostalgije i progresivnosti u fantastičnom okviru.

Ova izdanja, omogućena institucionalnom podrškom, potvrdiće naš trud i enormno zalaganje u negovanju kreativnosti i kritičkog mišljenja kroz fantastiku. To nije tek pohvala prošlosti, već i investicija u budućnost, koja nam omogućava da podignemo kvalitet na viši nivo, razvijemo nove rubrike, uspostavimo nove saradnje, i pre svega — pružimo publici sadržaj prepun ozbiljnosti, hrabrosti i integriteta.

Zahvalni smo na poverenju koje nam je ukazano i duboko svesni odgovornosti koju ova pomoć nosi. Naš tim ulazi u naredni period napunjenih baterija, sa jasnim fokusom na rast, inovacije i dalji doprinos kulturnom pejzažu zemlje.

Nastavljamo da radimo ono što najbolje umemo — da pišemo, istražujemo, promišljamo i stvaramo. A sada, uz zvaničnu podršku i pokroviteljstvo nadležnih organa za nematerijalne vrednosti, ulazimo u novu fazu u kojoj ćemo još predanije razvijati puni potencijal našeg časopisa.

Zahvaljujemo se svim piscima, teoretičarima, ilustratorima i ljudima bez kojih vizuelizacija publikacija ne bi bila ista. I na kraju hvala Ministarstvu kulture Republike Srbije zato što će dva broja Fantastičnog vodiča obasjati decembarsko sunce.

AVKF tim

Poslednji jednorog: bajka za veliku decu (1)

Posted on by Aleksa Jadžić

Na samoj ivici svemira, na mestu susreta dva sveta, lebdi priča koja ne poznaje granice stvarnosti. Ovde se stvarnost prepliće sa snovima, a svet koji nam se otkriva je istovremeno i bajkovit, ali i duboko ljudski. Ovde neobično postaje neodoljivo stvarno, u trenutku kada besmrtna i magična gospa jednorog odluči da napusti svoj dom i krene u potragu za svojim mitološkim narodom. Tamo gde je krenula svi će joj želeti zlo, zato su joj potrebni prijatelji pa je prihvatila društvo nespretnog čarobnjaka Zevzika i neustrašive Moli Jezavice, družbenice jednog harambaše. „Poslednji jednorog“, fantastična dugometražna animacija – adaptirana prema istoimenom romanu Pitera S. Bigla iz 1968. godine – nije obična priča, već čarolija koja nas podseća da granice između stvarnog i sveta mašte nisu čvrste i neprobojne. Film je producirao Rankin and Bass Production 1982. godine i animirao Topcraft, japanski studio koji će se kasnije odvojiti u Studio Ghibli. Autori nas pozivaju da kroz ovaj složen komad memento mori literature – preko likova koji se smeju u lice svojim strahovima i preko avantura koje nas vode do srži ljudskih želja – sanjarimo, preispitamo i istražimo ono što se krije između redova dok pletu duboku i zamršenu alegorijsku priču o prirodi čovečanstva i okviru besmrtnosti i suštine prolaznog života.

Da li je prošlo doba jednoroga?

U svakoj eri stvaramo ili oživljavamo mitove da bismo pomogli čoveku u razumevanju sveta – pogotovo u lošim vremenima kada se nadamo da će se desiti nešto nesvakidašnje. Iz istih razloga, jednorog je bio popularan na različitim mestima najmanje 3.000 godina. Međutim poslednjih godina, trend vezan za jednoroge, koji je postao viralan 2016. godine, povezuje ova bića sa šećerom, zabavom i energijom. Proizvodi i kompanije kao što su „Moj mali poni“, „Starbaks“ i brojni modni trendovi od tada su doprineli ovoj pomami, menjajući način na koji moderno društvo gleda na jednoroge (Abad-Santos 2017). U fantazijskom pripovedanju, spektakl jahanja zmaja izaziva strah i slobodu, a oružje koje su iskovali patuljci podrazumevaju moć i zanatstvo, ali savremenija tumačenja su jednoroge uokvirila na potpuno „detinjastije“ načine. Animirani filmovi se, naravno, od Diznijevog uspona bore sa etiketom „fokusirani na decu“.

U potpunoj suprotnosti sa ovim pretpostavkama i za animaciju i za jednoroge, „Poslednji jednorog“ sadrži golotinju, ubistvo i sekvence terora. Dalje se odvajajući od kalupa, i sâm jednorog preuzima svoj simbolički plašt čistote, besmrtnosti i neobičnosti, asocijacija koja je bila ustaljena za ovo stvorenje u srednjem veku. Jednorog je uveden u svoju šumu na početku filma, alegorijski Rajski vrt. Ovde je paleta boja živa, zelena i svetlucava što implicira život, živost i lepotu. Kako ona sama sebi priča: „Nikada nije bilo vremena bez jednoroga. Živimo zauvek. Stari smo kao nebo, stari kao mesec.“ Uspostavljanjem ovog dela mita o stvorenju, film ga jasno izdvaja od smrtnih likova koji se pojavljuju kasnije.

Izvor: Flux Dev

Smrtnost je od suštinskog značaja za teme koje se istražuju u filmu. Brojni dugometražni animirani filmovi su usredsredili svoje priče oko smrti, od „Herkula“ (1997) do „Koko“ (2017), koji istražuju različite prikaze zagrobnog života. Drugi, poput „Bosonogog Džena“ (1983) i „Do neba“ (2009), takođe imaju potresne prikaze smrti i traume. Ali „Poslednji jednorog“ je uzdignut svojim istraživanjem same smrtnosti. Besmrtnost jednoroga implicira da smrt na ovom svetu nije neizbežna – konceptualno uvodeći temu smrtnosti – niti je ovo smrt sa nekim implikacijama zagrobnog života.

Fokus filma na smrtnosti i mirnom predahu smrti vezuje svoje teme za memento mori što na latinskom znači „zapamti da ćeš umreti“. Njegova prvobitna svrha bila je da podstakne ljude, posebno rane hrišćane, da priznaju nestalnu prirodu svog zemaljskog života i da se usredsrede na Božansko. Poslednji jednorog ispituje ovu školu mišljenja kroz postupke brojnih smrtnih likova. U knjizi pripovedanje teče glatko i lako, ima mnogo lirskih opisa predela kroz koje naši junaci prolaze. Suptilno su prikazana nežna osećanja i donete odluke, sve je veoma realno i dirljivo. Filmska adaptacija je više vođena svojim dijalozima nego svojim slikama, iako zapanjujući vizuelni izgled i umetnost, zajedno sa nezaboravnom muzičkom partiturom, doprinose njenoj trajnoj privlačnosti. To je ne čini blebetavom; daleko od toga, svi likovi imaju inteligentne i duboke razgovore zbog kojih ne poželite propustiti nijednu reč. I ne govore pričaju o zapletu, već o svetu koji nastanjuju, da li je prošlo doba jednoroga i šta znači biti čovek.

Smrt nad legatom

Kada gospa jednorog u početku napusti svoju šumu, brzo je otkriva mama Fortuna koja je uhvati i potom prikazuje na karnevalu kao atrakciju. Iako je većina drugih zveri u Fortuninom ponoćnom karnevalu iluzije, jednorog prepoznaje jedno od stvorenja u kavezu kao harpiju – preteće i opasno čudovište. Ipak, Fortuni ne smeta opasnost od hvatanja harpije, s obzirom da je za ljude smrt neizbežna, pa priznaje jednorogu da će je harpija ubiti jednog dana, ali će zauvek pamtiti da ju je ona uhvatila i držala u zarobljeništvu, te da u tome leži Fortunina besmrtnost – produžavajući tako njeno nasleđe u večnost. Proročanski, harpija je oslobođena, a publika postaje svedok brutalnog pogubljenja Fortune. Prema Džefriju Rajteru, problem mame Fortune je što „ona sebično nastoji da se drži svoje besmrtnosti, toliko da je to bukvalno ubija“ (2009, 108). U odnosu na memento mori, mama Fortuna služi kao lekcija o opasnostima legata, odnosno besmrtnosti. Prihvatanje nepostojanosti je kamen temeljac doktrine memento mori, a nesposobnost mame Fortune da se s tim pomiri je naposletku ubija.

Slično tome, nemilosrdna težnja melanholičnog kralja Hagarda za besmrtnošću i njegova opsednutost srećom simbolizuju duboko usađeni strah čovečanstva od smrtnosti. Kada ga jednorog sretne, on predstavlja jednu filozofsku dilemu izjavom: „Neću držati ništa kraj sebe što me ne čini srećnim“. Njegov zamak leži u ruševinama, njegova zemlja je neplodna, i on zbog toga nema dvorjane. Uprkos svom materijalnom bogatstvu i moći, Hagard, kojeg u filmu tumači Kristofer Li, prikazan je kao prazna i figura bez radosti, lišena istinske sreće. Kako se priča odvija, otkrivamo da je zatvorio svakog jednoroga u kavez koji se nalazi u okeanu – tako pokušavajući da shvati besmrtnost. Kao i mama Fortuna, ovo dovodi do njegove smrti kada oslobođeni jednorozi unište zamak i bace Hagarda s litice. Predstavljajući sudbinu kralja Hagarda kao direktnu posledicu njegovog odbijanja da prihvati prolaznu prirodu života, „Poslednji jednorog“ dotiče inherentni strah od smrti. Služi kao snažan podsetnik da je naša smrtnost sastavni deo našeg ljudskog iskustva i da poricanje ili pokušaj bekstva od nje na kraju dovodi do duhovnog i emocionalnog propadanja.

Izvor: Flux Dev

Zapravo, kralj Hagard je, da parafraziramo pisca Vila Selfa, verovatno najbolja „evokacija kliničke depresije“. Već smo pomenuli da i u romanu i u filmu, Hagard živi u sumornom, porušenom zamku s pogledom na more, u kraljevstvu lišenom radosti, jer sve što dotakne na kraju gubi svoj sjaj – metaforički ako ne i bukvalno. Hagardov zamračeni, prašnjavi i prazni zamak odražava siromaštvo duha njegovog gospodara. U filmu se prikazuju kralj i njegov sin koji se oblače kao čuvari kako bi posetioci poverovali da monarh ima pratnju.

Nastaviće se…

Izvori:

Abad-Santos, Alex. 2017. „The Inescapable Unicorn Trend, Explained.“ Vox (17.5.2017.). Dostupno na: www.vox.com/culture/2017/5/17/15597954/unicorn-trend-explained.

Gordillo, Fernando, Lilia Mestas, José M. Arana, Miguel Ángel Pérez, and Eduardo Alejandro Escottob. 2017. „The Effect of Mortality Salience and Type of Life on Personality Evaluation.“ Europe’s Journal of Psychology vol. 13, no. 2 (May): 286-299.

Milas, Lacy Baugher. 2022. „Why The Last Unicorn Is the Best Animated Movie You’ve Never Seen.“ Paste Magazine (21.11.2022). Dostupno na: https://www.pastemagazine.com/movies/rankin-bass/the-last-unicorn-best-animated-movie-youve-never-seen.

Reiter, Geoffrey. 2009. „‘Two Sides of the Same Magic’: The Dialectic of Mortality and Immortality in Peter S. Beagle’s The Last Unicorn.“ Mythlore 27: 103-116.

Poslednji jednorog: smrt nad legatom (2)

Posted on by Aleksa Jadžić

Kraljeva tuga

Zanimljivo je podsetiti se Zevzikove opaske na početku knjige da se vrlo malo ljudi u životu smatra takvima kakvi zaista jesu. U stvari, može se reći da postoje samo dva lika u knjizi za koje ovo ne važi. Prva je harpija – odvratno čudovište, za razliku od drugih bića u cirkusu mame Fortune, koje je previše strašno da bi se moglo zameniti za bilo šta drugo. Drugi je, naravno, Hagard. Svi znaju šta je on. Svuda sa sobom vuče teret postojanja, a praznina života je i njegova percepcija i njegova kazna.

Tragedija Hagarda je što ga ništa – osim jednoroga – ne čini srećnim. Ima sina Lira, za kojeg brzo otkrivamo da nije njegov sin – pronađen je i usvojen pošto je kralj zamišljao da će ga usrećiti ako postane otac. Kao i većina njegovih hirova, nije ga ni to usrećilo – još dok je princ bio malo dete, prestao je da ga voli. Zatim je tu i dvorski čarobnjak – Mabruk, glavni mađioničar. U romanu nam je rečeno da može ispuniti svaki Hagardov hir, a ipak je upravo ta predvidljivost ono zbog čega se njegov gospodar umori od njega. Ubrzo je zamenjen šeprtljastim Zevzikom koji mu služi kao dvorska luda, dok mu Moli Jezavica služi kao kuvarica. Kralj bi, izgleda, pre imao trapavog amatera koji pravi budalu od sebe nego nekoga ko zna šta radi.

Izvor: Flux Dev

Njegova opsesija jednorozima može se lako pročitati kao klasičan model zavisnosti. Bilo da se radi o alkoholu, opijatima, kockanju ili nečem drugom, zavisnici mogu do detalja da se prisete deliričnog osećaja kao obećanja večnog užitka koji se može ponoviti. U stvarnosti, nakon toga oni provode godine, ako ne i decenije u uzaludnoj potrazi, očajnički pokušavajući da dostignu isto slavno iskustvo, ali ne uspevaju to da postignu. Cena koju plaćaju za ovaj Faustov pakt je takođe vrlo poznata. U ime svog izbora, oni žrtvuju svoju dušu, svoje zdravlje, razum, novac i na kraju svoje živote. Međutim, Hagard je više od običnog zavisnika u bajkovitom okruženju. Ako ga sagledamo kao tragičnu figuru, u rangu sa najvećim Šekspirovim likovima, onda sigurno nije slučajno što je Piter S. Bigl lika po imenu „Lir“ – podsećajući na Šekspirovog „Lira“ – još jednog kralja koji neumoljivo tone u svoj mentalni živi pesak.

Užasni muk: žrtva smisla života

Kralj je najbolja reprezentacija anhedonije (nemogućnost osećanja sreće) koje bismo mogli da se setimo. Hagardovo celokupno postojanje provodi se ispod egzistencijalnog oblaka bede koji se samo na trenutak podiže kada ugleda svoje jednoroge. Ostatak vremena, on živi u praznom postojanju. Čini se da nije svestan ničega osim sopstvene nesposobnosti da pronađe mir i zadovoljstvo. Citiraćemo filozofa Emila Ciorana: „Pesimista svaki dan mora da izmišlja nove razloge za postojanje; on je žrtva ‘smisla života’.“

Doduše, Hagard na prvi pogled može biti opisan kao negativac – njegova otmica jednoroga daje motiv protagonistima da krenu u potragu. Ali kralj u stvari predstavlja samo simptome depresije koji imaju ljudsko lice. Njegova nesposobnost da pronađe sreću i zadovoljstvo je odraz destruktivnosti koja može nastati kada u spoljašnjem svetu slepo tražimo ključ zadovoljstva koji nikada nećemo pronaći. On može da dobije jednoroge, ali ne može da ih drži zauvek – i čim oni nestanu, nestaje i on, zajedno sa svojim zamkom koji pada u more. Iz biografija bogatih i moćnih često saznajemo koliko su bili nesrećni. Da li su jednorozi u suštini Hagardov „pupoljak ruže“? Postoji samo jedan trenutak u celom filmu kada Hagard zapravo bunca kao pravi negativac i kada meta njegove podlosti ne zna o čemu kralj govori, kada vladar deluje nesrećnije nego ranije. Kralj Hagard nas kroz knjigu i film uči da ne možemo slediti njegov primer kako bismo živeli autentično, istinski, potpuno. Nije dovoljno tražiti privremeni predah od užasnog muka. Potrebni su nam dobrota, saosećanje i ljubav.

Moli Jezavica: nekonvencionalna junakinja – život pun truda i razočarenja

Jedan lik se ističe kao neočekivana i ubedljiva junakinja: Moli Jezavica. Predstavljena kao složena i povezana figura, njeno putovanje od života u teškoćama i razočarenju do značajne uloge u narativu odražava univerzalno ljudsko iskustvo čežnje za svrhom i ispunjenjem. Uvod Moli Jezavice u priču daje oštar kontrast tradicionalnoj slici junaka. Kuluči kao služavka i kuva za grupu odmetnika koju predvodi kapetan Kali, što je daleko od arhetipskih herojskih figura koje se često prikazuju u fantastičnim pričama. Njeno svakodnevno postojanje predstavlja jedno od uobičajenih poslova i osećaja neispunjenog potencijala – situacija sa kojom mnogi čitaoci i gledaoci mogu da se saosećaju. Dok dublje ulazimo u lik, ne samo da otkrivamo njenu povezanost, već i duboke uvide koje ona nudi u ljudsku psihu.

Molin karakterni luk je definisan njenim umorom i razočaranjem, služeći kao dirljiv podsetnik na izneverivanja i neispunjena očekivanja koja mogu teskobno da utiču na pojedince u stvarnom svetu. Njene životne okolnosti odražavaju uobičajene borbe sa kojima se mnogi suočavaju, a iskustva prikazuju životne uspone i padove, gde beznađe i nezadovoljstvo na kraju mogu ustupiti mesto novootkrivenoj svrsi i samootkriću. U svetu punom velikih avantura i mitskih bića, Molino putovanje od skromne spremačice do junakinje predstavlja svedočanstvo moći običnih pojedinaca da se izdignu iznad okolnosti u kojima su zarobljeni i da imaju značajan uticaj. Njena povezanost čini je likom koji odjekuje među čitaocima i gledaocima svih uzrasta, pozivajući ih da razmisle o sopstvenim putovanjima i potencijalu za transformaciju u sebi. Jedan od najdirljivijih trenutaka u filmu je kada se Moli Jezavica suočava sa gospom jednorogom nakon mnogo godina. Njena početna reakcija nije bila radost, već bes, frustracija i dubok osećaj izdaje. Molin ogorčeni ispad: „Gde si bila?“ obuhvata godine potisnutih osećanja. Ova scena predstavlja primer terapeutskog potencijala izražavanja složenih i konfliktnih emocija. Molin bes i ranjivost otvaraju joj put da krene na transformativno putovanje. Ona prevazilazi svoju prvobitnu ogorčenost, dozvoljavajući sebi da istražuje svoja osećanja i raste kao lik.

Izvor: Flux Dev

Možda ne shvatimo odmah pun obim i autentičnost bola, razočaranja i čežnje Moli Jezavice u toj ključnoj sceni, ali se instinktivno može prepoznati težina njenih emocija – što će nas svakako nijansiranijim razumevanjem dovesti do zamršenih slojeva ljudskih osećanja koje Molin lik obuhvata. Ovaj potresni trenutak se preobrazio u duboku lekciju o složenosti života, protoku vremena i moći praštanja, uvek noseći neizbrisivu gravitaciju koja podseća na trajnu sposobnost književnosti da odražava složenost ljudske duše. Naizgled neočekivana junakinja u ovoj priči, Moli Jezavica se pojavljuje kao neverovatan, ali nezamenljiv simbol za one koji traže utehu, isceljenje, samosvest i transformaciju kroz moć pisane reči. Njeno putovanje služi kao svetionik, koji nas vodi ka spoznaji da pisanje nije samo alat za pripovedanje, već i plovilo za samoistraživanje, emocionalno oslobađanje i lični rast. U loncu reči, i mi možemo da se suočimo sa sopstvenim „jednorozima“, onim neuhvatljivim i zagonetnim aspektima nas samih i našim iskustvima koja su možda dugo ostala skrivena u sopstvenoj senci. Potresni trenutak konfrontacije Moli Jezavice postaje bezvremenski podsetnik da imamo moć da se suočimo i razumemo sopstvena osećanja, žaljenja i neispunjene želje – i na kraju transformišemo naše najdublje „ja“.

Previše mračno, previše pismeno i previše stvarno, čak i za svet mašte

Slične borbe će voditi i gospa jednorog koja se, da bi ušla u Hagardov domen, magično transformiše u ženu, usvajajući ime Lejdi Amalteja. Probudivši se ubrzo nakon što je čarolija bačena, jednorog odnosno Amalteja iznenada postaje prestravljena neizbežnom smrću sa kojom se suočava njeno smrtno postojanje. Istaknuta smrtnost „generiše stanje anksioznosti koje pokreće odbrambeni mehanizam“ (Gordillo et. Al. 2017, 286). U Amaltejinom jedinstvenom stanju, ona se suočava sa tim prvi put posle vekova večne mladosti. Svaki drugi čovek uči da je smrt neizbežna od detinjstva. U početku, Amalteja luta zamkom, progonjena činjenicom da je smrt na horizontu i terorizovana nasilnim snovima harpije i mame Fortune. Međutim, kako vreme prolazi, zaljubljuje se u princa i zaboravlja da je ikada živela kao jednorog. Ljubav koju sada oseća nadmašuje prethodni strah od smrti koji je imala. Kada dođe vreme da povrati svoj pravi oblik, ona protestuje: „Sve umire, želim da umrem kada umre [princ]!“. Iako Hagard i Fortuna služe kao mračna upozorenja i predznaci o životima neumerenosti i opsesivnosti, film se završava poukom da kratak život ljubavi i saosećanja ima više vrednosti od besmrtnog života bez njega.

Izvor: Flux Dev

„Poslednji jednorog“ je film o smrtnosti, koji pokazuje svest o smrti i vrednuje život uprkos tome. Autori kroz epsku potragu po zemlji fantazije prenose gledaocima mudrost o krhkosti života i lepoti ljubavi ispunjenu hirovitošću i čudom koja prevazilazi protok vremena i još uvek zaokuplja maštu čitalaca i gledalaca.

Film je mračna fantazija koja danas živi kao „kultni klasik“ (Milas 2022), ali ga treba posebno zapamtiti po načinu na koji uči publiku osnovnim vrednostima memento mori: čuvajmo se pohlepe i opsesije, pronađimo ljubav i poštujmo retke trenutke koje su nama ljudima dati – jer je svet mnogo šareniji nego što nam se čini na prvi pogled. Poslednja stranica knjige nije kraj – bar ne konvencionalno – već samo nastavak ili početak novog, mnogo uzbudljivijeg putovanja. Ali, u svetu u kojem svaki drugi film koji izađe iz Holivuda ili Diznija predstavlja rimejk, nastavak ili prednastavak, ne možemo očekivati da će izaći nešto iz ovog univerzuma Pitera S. Bigla jer je za današnji diskurs previše mračan, previše pismen i previše stvaran, čak i za svet mašte.

Izvori:

Abad-Santos, Alex. 2017. „The Inescapable Unicorn Trend, Explained.“ Vox (17.5.2017.). Dostupno na: www.vox.com/culture/2017/5/17/15597954/unicorn-trend-explained.

Gordillo, Fernando, Lilia Mestas, José M. Arana, Miguel Ángel Pérez, and Eduardo Alejandro Escottob. 2017. „The Effect of Mortality Salience and Type of Life on Personality Evaluation.“ Europe’s Journal of Psychology vol. 13, no. 2 (May): 286-299.

Milas, Lacy Baugher. 2022. „Why The Last Unicorn Is the Best Animated Movie You’ve Never Seen.“ Paste Magazine (21.11.2022). Dostupno na: https://www.pastemagazine.com/movies/rankin-bass/the-last-unicorn-best-animated-movie-youve-never-seen.

Reiter, Geoffrey. 2009. „‘Two Sides of the Same Magic’: The Dialectic of Mortality and Immortality in Peter S. Beagle’s The Last Unicorn.“ Mythlore 27: 103-116.

 

Velika trojka andergraund filozofskog animea Ergo Proxy

Posted on by Vladimir Gašić
Wowow Studios

U toku 2005. godine, pošto je Šuko Murase završio sa režiranjem i produkcijom animea „Samurai Champloo” za studio Manglobe, isti studio je došao navedenom režiseru sa golim kosturom futurističkog detektivskog trilera, nacrtom zapleta za prve tri epizode i dizajnom futurističkog grada Romdo. Murase je bio zainteresovan za dalji rad te je pitao: „Šta još treba ispuniti od zahteva?” Na njegovo čuđenje, samo su mu dali standardni broj epizoda po sezoni (23), trajanje od 25 minuta po epizodi i rekli su: „Radi šta hoćeš”.

Murase, poprilično iskusan stvaralac u anime industriji, sav u čuđenju, gotovo sa smehom, je pozvao veteranskog scenaristu Dai Satoa, inače poznatog i po stvaranju scenarija za pojedine epizode kultnog animea u svemiru „Cowboy Bebop”, kao i Naojuki Ondu, dizajnera likova za adaptaciju „Berserka”, „Texhnolyze” i „Wolf’s Rain”, da naprave anime po svom nahođenju.

Godinu i po dana kasnije, između februara i avgusta 2006. godine, na Wowow satelitskoj mreži, emitovane su 23 epizode postapokaliptičnog futurističkog animea sa ozbiljnom filozofskom podlogom, koji je pristojno ocenjen, ali je stekao kultno sledbeništvo i poštovanje relativno manje zajednice obožavatelja povodom kojeg diskusije, interpretacije, razgovori i preporuke se razmenjuju i dan danas. Taj anime nosi ime „Ergo Proxy”.

U dalekoj budućnosti, Zemlja je pustoš, razorena teškom ekološkom katastrofom. Čovečanstvo većinom živi pod kupolama, razmnožavajući se u veštačkim matericama. Svoje živote provode tako što im za teže poslove pomažu androidi, Auto-Rejvovi, dok treba da obavljaju dužnosti koje im propisuju upravni odbori gradova pod kupolama. Romdo je jedan od snažnijih primera ove vrste naselja.

Rijel Mejer (Re-L Mayer), inspektorka i unuka načelnika Romdoa, dolazi u dodir sa slučajem gde Auto-Rejvovi, dobijaju svest i napadaju ljude pod uticajem takozvanog „Cogito” virusa. Nije poznato zašto nastaju i kako. Vinsent Lo (Vincent Law), jedan od novopridošlih imigranata u Romdo, kao inženjer robotike i začuđujuće prisutan prilikom zaraze „Cogito” virusa, biva ispitivan, ali bez mnogo rezultata, jer ni njemu nije jasno šta se dešava.

Wowow Studios – Vincent Law (character)

Čini se kao još jedan slučaj industrijske sabotaže dok Rijel Mejer ne bude napadnuta u svom stanu od strane velikog bića, čudnog i mističnog izgleda, koje se sukobi sa još jednim bićem sličnih epiteta, koje, za promenu, zaštiti Rijel. Istraga dobija novi tok i postaje još čudnija kada slično biće napadne Vinsenta u sred dana, među vrevom tržnog centra.

O čemu se zapravo radi sa ovim bićima i zašto su Rijel i Vinsent u sred ovih dešavanja ostaje na vama da pogledate.

Anime je rađen kombinacijom 2D celuloidne animacije i 3D modeliranja. Celuloidna animacija je tradicionalni oblik 2D animacije stvoren još 1915. godine od strane Erl Hurda i Džon Breja. On podrazumeva da se određeni već nacrtani elementi ponavljaju iz okvira u okvir, da ne bi morale iznova da se crtaju određene figure. 3D modeliranje, svakako, govori o korišćenju poligona i 2D projekciji 3D objekata koji su pravljeni u određenom softveru.

Vizuelni stil, proporcije i izgled likova, kao i eksplicitnost je izrazito inspirisana animeom 80-ih i 90-ih, kao i sajberpank žanrom, uz jake dodatke postapokalipse. Prevalentne su crna boja, tamnoplava, siva, zagasitocrvena i prljavosmeđa. Svakako, po promeni okolnosti, javljaju se i svetlije boje, ali generalno je, usled navedenih vizuelnih stimulusa, prisutna teskoba, beznađe i ozbiljnost.

Jedna od glavnih odlika ovog animeea jeste da vas ne štedi. Ovo delo će bez problema da vam izlaže složene i duboke psihološke, filozofske i sociološke teme kroz razvoj likova Vinsenta i Rijel. Pored toga, neće to raditi niti na lagan, niti na uvek direktan način. Redovno će menjati ton i okruženje na nestandardan način tako što će bitne detalje o istoriji sveta, o temama priče i o samim likovima izlagati kroz flešbekove, čudnovate luna parkove, kupole zahvaćene građanskim ratovima, pa čak i nadrealnim introspektivnim epizodama gde likovi dovode u pitanje sopstveni identitet.

Anime koristi primarno dve filozofske struje – gnosticizam i egzistencijalizam. Iako se pronalazi i mnogo motiva idealističke filozofije i alhemije, navedene dve filozofske škole i učenja Junga čine osnovu misaonih i tematskih slojeva ovog narativnog dela.

Glavna tema „Ergo Proxyja”, bez odavanja previše detalja vezanih za zaplet, jeste potraga za smislom života shodno sopstvenom nahođenju kada je svesno biće prepušteno samom sebi, pošto je pojmilo da je sam svet u kojem je nastao stvoren od strane nesavršenog bića, pa samim tim moraju da se suočavaju i sami sa sobom. U slučaju „Ergo Proxyja”, od početka možemo videti da je nesavršeno biće vlast Romdoa, dok su Rijel i Vinsent svesna bića koja su izložena pitanjima na koja traže odgovor tokom cele priče.

Wowow Studios Re-l Mayer (character)

Primetite kako sam deklarisao šta se dešava u slučaju „Ergo Proxyja”. Nisam rekao neistinu, ali nisam sve odao što se tiče pitanja, potrage, samoispitivanja, likova i zapleta… To ću ostaviti vama, zato što je deo vrednosti dela u tome da pronalazite odgovore tako što skidate slojeve i razumete delo.

Kao i druga dela, ni „Ergo Proxy” nije savršeno delo. Za početak, epizode u sredini animea s vremena na vreme ne dovode do napretka zapleta, pa ni razvoja relevantnih tema, te to dovodi do razrešavanja velikog broja zapleta i pitanja u poslednjoj epizodi, što ume da bude naporno. Pored toga, postoje izvesne nekonzistentnosti u dizajnu likova od kojih su neke nužne i razumljive (Vinsentova promena lica), a neke su upitne zbog brzanja (izvesne crte Rijel u nekim kadrovima su nejasno nacrtane). Poslednja moguća primedba je da anime podrazumeva da vi možete da pratite sve što se dešava, što iziskuje ozbiljnu koncentraciju ponekad, a neretko i poznavanje makar osnove filozofskih struja i učenja koja su spomenuta.

Na kraju, želim da kažem da je ovo moj omiljeni anime koji sam već više puta pogledao. Svaki put kada sam ga pogledao, saznao sam nešto novo. Iako ovo jeste kraći pregled u odnosu na šta sve želim da pričam o „Ergo Proxyju”, želim da ga prvo iskusite, nađete svoje odgovore, pa onda da se diskutuje o filozofskim i psihološkim nijansama.

Želim vam da uživate u „Ergo Proxyju” kao i ja. Vlada, out.

Ars Scribendi: Vodič kroz alhemiju sopstvene nesavršenosti

Posted on by Kristijan Šarac

Početniku koji je ovde zbog novca, da ispriča originalnu priču nikad do sada viđenu ili pita „Kako da pišem?”, savet je uvek isti: „Ovo nije za tebe.” Jasno, svi od mene očekuju  besmislene blagonaklone floskule ohrabrenja kao što je ona samo sedni i piši. Gotovo sadistička izreka rekao bih, ekvivalent bi bio da savetujem hirurgu „Samo uzmi skalpel i operiši” ili demijurgu „Samo izmisli svetlost, zar je bitno kako?”. Istinska umetnost u pisanju ne počinje time što sednete za računar, nego putem monumentalne katedrale satkane od sumnje, ohološću dovoljno nesalomivom da pomeri planine, i svesnom odlukom da svojoj patnji date oblik, ritam i – u najboljem slučaju – naučite nešto novo.

Poziv na pisanje nema blage veze sa šapatom muze, to je dijagnoza. Spoznaja da vaš unutrašnji haos zahteva arhitekturu, da krhotine vaše svakodnevice žude da budu mozaik u okviru knjige. Novajlijama se prodaje iluzija – da je pisanje terapija, da je to „divno oslobađajuće iskustvo” ili „super zabava”. To su opasne neistine. Pisanje je hijerarhijski hod kroz moru samoispitivanja, gde gramatika postaje sprava za mučenje – i gde postajete mazohista, koji uživa u razapinjanju, sopstvenih uverenja i (ne)znanja na točku.

Oružje – jezik

Nije dovoljno imati rečnik i znati značenje. Potrebno je izgraditi vlastiti idiolekt, jezički domen toliko specifičan da ga niko drugi neće moći upotrebiti, potrebno je da se ogledate u njemu. Ne koristite velike reči zato da biste se hvalili obrazovanošću, nego zato što je čin njihovog korišćenja dramatičan gest. Jezik nije most između vas i čitaoca; to je opkop ispunjen krokodilima cinizma i aligatorima ironije. Ako vas čitalac razume u prvom čitanju, vi ste podbacili. Cilj je da se oseća intelektualno inferiorno, ali dovoljno motivisano da potraži rešenje.

Inicijacija ili kako postati svestan sopstvene važnosti

Pre nego što prst dotakne tastaturu, neophodno je izgraditi mentalni skit.

Kultivisanje ukletosti: Nemojte biti pisac koji „ima priču”. Budite pisac koga priča nagrađuje katarzičnim razrešenjem nakon što ga je mučio put. Vaša kreativnost ne sme da liči na bistri izvor; mora da bude zagušljiva močvara prepuna egzistencijalnih otpadaka iz koga ćete vi, alhemičar reči, pokušati da destilirate zlato. Kao što demon postaje svestan svoje inferiornosti u susretu sa bogom, tako i vi morate otkriti svoju ranjivost i pretvoriti je u vic.

Stvaranje idiokosmosa: Vaša soba i šolja kafe postaju centar vaseljene. Ovo nije samoživost; nego stvaranje obdukcione laboratorije. Ovde jezik postaje reaktor, a belina praznog ekrana – „depresija” – polje na kom prolivate krv. Vaš domen, svet u nastajanju.

Građa – Sopstveni ego

Pisati znači vršiti neprestanu disekciju sopstvenog ega. Ovaj korak je neophodan kako bi se utvrdilo ima li taj ego dovoljno zanimljivih eksponata za izlaganje. Ako vam se čini da nemate šta reći, ne varate se. Sumornost, nesanica, opsednutost prolaznošću sve je to građa, ako ne umete zidati odustanite. Transformišite psihičku nelagodu u univerzalnu alegoriju. Neka vaša beda postane kosmološka.

Oružarnica, to jest, reči kao Torov čekić, a ne tastatura

Bežite od saveta da pišete „jednostavno”. Jednostavnost je za one koji nemaju šta da sakriju. Pravi pisac se igra jezikom kao nadzemaljski velemajstor – eklekticizmatično.

Leksikografska akvizicija: Svakodnevno konzumirajte reči koje niko ne koristi. Reči nisu semantičke jedinice; to su znaci vašeg članstva u tajnom društvu. Služe da izoluju slučajne prolaznike i privuku istinske inicirante.

Sintaksička artiljerija: Pravila su smernice za slabiće. Gradite rečenice koje liče na barokne građevine – isprepletane, izvitoperene, sa prozorima koji otkrivaju nove pejzaže sa svakim čitanjem. Neka se čitalac izgubi u vašoj prozi i pronađe da ga je promenila nabolje ili nagore. Ako ne mora pročitati pasus opet da bi uživao ili da bi shvatio, vi niste dovoljno dobri.

Arhitektonika – Iluzija strukture

Podelite svoju priču na delove s pretencioznim naslovima. Ovo stvara iluziju dubokog promišljanja i sistematičnosti, čak i ako je vaš tekst samo organizovani haos. Konzument te genijalnosti će verovati da postoji skriveni poredak, poput astronoma koji pronalazi sazvežđa u nasumičnoj raspršenosti zvezda. Ovo je vaša prva i najvažnija manipulacija.

Dekonstrukcija sveta i sebe

Pisanje nije opisivanje, to je prikaz vašeg dometa.

Anatomija porodičnog ručka: Gledajte na svaku trivijalnost kao na potencijalnu kosmologiju. Razgovor s bakom o džemu postaje rasprava o konzervaciji vremena. Čekanje na autobus pretvara se u egzistencijalnu apsurdnu dramu. Vi ste dijagnostičar stvarnosti koji koristi reč da stvara.

Autodekapitacija: Nikada ne verujte svom naratoru. On je opšte poznati lažov, nesposobnjaković ili oholi skorojević. Stavite ga u poziciju gde će se, konstatovati da je odavno prevaziđen. Ova samosvesna ironija je štit protiv kritike. Ako se vi prvi izrugate svom radu, ničija druga poruga neće biti toliko zla.

Duh, ironija i autodekonstrukcija

Nikada ne shvatajte sebe preozbiljno. Istovremeno gradite i rušite svoj autorski autoritet. Ovo je, naravno, najsuptilniji oblik gordosti. Pravi pisac zna da je njegov napor uzaludan, ali ga to ne sprečava da ga podigne do nivoa svete dužnosti. Pišite kao da vas promatra jedina osoba do čijeg mišljenja vam je stalo, ako to niste vi.

Prokletstvo rituala zanata

Nesanica kao savetnik: Prihvatite da će vam najbolje ideje dolaziti u 3 ujutru, kada je mozak istrošen do te mere da prestane da filtrira gluposti i počne da generiše genijalnost.

Odnos sa muzom (inspiracijom): Ona nije lepa svemoćna vila koja se spušta s nebesa. Nemilosrdna je mecena što zahteva žrtvu, koju ćete svečarski da podnesete. Ponekad će doći kao „anabaza”, uspon pun destrukcije. Češće će biti nepristupačna, ostavljajući vas da se borite sa „belinom”. Učinite tu borbu temom svog dela, inspiracija je ionako precenjena. Pisanje o nemogućnosti pisanja je najstariji i najplemenitiji književni žanr.

Cilj – Stvaranje samodistopije

Konačni cilj nije postati slavan pisac, niti čak biti shvaćen. Cilj je uspostaviti vlastitu vladavinu ličnog, neponovljivog, čudnog i izražajnog pripovedanja. Pisanje je čin samodefinisanja, čak i ako se definiše kao „nešto što treba spaliti”.

Konačno otelotvorenje ili kako podneti sopstveno Sopstvo

Kada konačno završite „nedelo”, nastupa najteži deo – puštanje u svet.

Traženje žrtve (čitaoca): Vaš tekst je kao Bukvar kome na naslovnici stoji „slavi me”. Zahteva da se čitalac angažuje, da uloži vreme i inteligenciju. Oni koji odustanu na prvom pasusu nisu bili vredni vašeg uma. Oni koji odu dalje – postaće deo vašeg kulta.

Prihvatanje nasleđa (kulture): Nećete postati bogati i slavni. Postaćete „bezimeni umetnik”. Vaš će doprinos biti taj što ste uspostavili jednu novu, malu, sektu u književnom univerzumu. Jedan jedini kutak šeste umetnosti otimaće se za vaš frazem. I to je, zapravo, jedini uspeh koji vredi.

Dobrodošlica za hrabre (ili očajne)

Dakle, početniče, ako još uvek želiš pisati, znaj ovo: put ka boljitku je posut kontraindicijama i kontradikcijama. Za uspeh je potrebna upornost ludaka koji razgovara sa zidom, oholost aristokrate u ruševnoj vili i jezička spretnost sofiste koji može dokazati da je tama starija od svetlosti. Pišite jedino ako vam je suđeno da budete alat u rukama sopstvene promašene samoobmane o vlastitoj grandioznosti.

Ako te nije uplašio opseg samolaži i narcisoidnosti koji je neophodan da bi se postalo iole dobar autor, onda si možda spreman da se upustiš u pisanje. Zapitaj se: jesi li spreman da najdublju patnju pretvoriš u jezičku igru za razonodu nekolicine? Da li možeš da voliš svoje nedorečeno, nesavršeno delo?

Ako je odgovor da, onda dobrodošao. Sedi. I piši. Jer groza prazne stranice prestravljuje gore od bilo čega drugog. A jedini način da prestaneš biti uplašen je da je preplaviš nizom reči, ma koliko one bile mračne, nepovezane i apsolutno nebitne.

I zapamtite: svako remek-delo je srećna slučajnost na putu ka potpunoj samosvesti.

„Scribere est se exsanguinare”

Novi Stripoid fanzin u prodaji

Posted on by Redakcija

Obaveštenje za medije:

Mlade autorke i autori udružili fantastične priče u novom strip fanzinu!

Saradnici mreže posvećenoj autorkama i autorima stripa – “STRIPOID” objavila je svoj _najnoviji fanzin – „Striparice, stripovetke i stripotvorine.“

“Stripoid” je mreža strip autora iz Srbije koji su se udružili kako bi kroz saradnju, promociju, deljenje znanja i informacija razvili svoje iskustvo i zanat. Pored realizovanja javnih manifestacija i bazara kroz “D.I.Y. fest”, koji je do sad održan dva puta u Beogradu, objavljuju i zajedničke tematske antologije u samizdatu.

Za razliku od pređašnjih izdanja, kao što su kreativni jadi “Muka naših autorskih” i projekcije najvećih strahova kroz “Nekrokomikon”, treća zbirka inspirisana je fantastikom, urbanom magijom i folklorom. Ovim fantazinom predstavljaju svetove na kakve do sada niste navikli, koji prevazilaze klasične povelje žanra i donose nešto novo, uvodeći vas u svet na granici mita i sna.

Iza fanzina stoje: Nađa Tiodorović (“Zubić vila”), Bojan Zavišin (“Neprevedeni strip”), Olga Mihailović (“Lasta”), Samael Belić
(“Porodična večera”), Isidora Cerovac (“Žabac”), Uroš Milinčić (“Bez smrtni.”) i autorski dvojac Mina Nikolić i Arjay (“Interview with the Antagonist”).

Izdanje je rađeno u A5 formatu, u crno-beloj tehnici i ima 56 strana stripova i dodatnog materijala. Još jedan je u nizu samizadata koji nastaje iz čistog entuzijazma, ali i želje da se domaća scena stripa razvija izvan pravaca klasičnog stripovedanja.

Fanzin je dostupan u ograničenom tiražu i može se poručiti putem mejla (stripoidfanzin [at] gmail (tačka) com) i Instagram profila – @stripoid. Tiraž je ograničen. Za sva pređašnja zajednička i samostalna izdanja posetite – stripoid.wordpress.com [1].

Stalni konkurs za rukopise

Posted on by Redakcija

Udruženje „Autostoperski vodič kroz fantastiku“ raspisuje stalni konkurs za rukopise romana i zbirki priča. Kao što verovatno znate, AVKF izdavaštvo je nezavisno i neprofitno: sva zarada od prodaje naših izdanja koristi se za pripremu novih knjiga, zajedničkih zbirki i našeg periodičnog časopisa – Fantastični vodič.

Zbog fluktuacije cena papira štampana izdanja se trenutno rade selektivno, u malim tiražima čiju štampu finansiraju sami autori, ali nudimo i elektronska izdanja u EPUB formatu koja kvalitetom i sadržajem ne zaostaju za fizičkim primercima. Uredništvo zadržava pravo da odabere štampanu verziju za posebno kvalitetne rukopise.

KAKO DA PRIJAVIM SVOJ RUKOPIS?

Da biste se prijavili na naš konkurs, potrebno je da na mejl adresu: avkfadministracija@gmail.com pošaljete uz celi rukopis i izabrane delove teksta Vašeg dela i biografiju sa kontakt podacima i fotografijom dužine do dvesta reči.

  • U slučaju da je delo roman, treba poslati najmanje jedan, a najviše tri odlomka dužine do 15000 slovnih mesta sa belinama;
  • ako je u pitanju zbirka priča, do tri priče te dužine(s tim da ćemo prihvatiti i nešto duže priče ako onih koje se uklapaju u ograničenje nema).

Odlomke/priče treba izabrati tako da su reprezentativni za celinu i da dobro predstavljaju Vaše pisanje.

Poželjno je da pošaljete i sinopsis Vašeg dela. Pri pisanju sinopsisa, potrebno je da se pridržavate nekoliko smernica:

  • jednostavno prepričavanje koje izlaže srž radnje
  • izbegavanje nepotrebnih pojedinosti
  • izbegavanje autorovih sudova o delu, namera i ciljeva

Sinopsis mora biti objektivan, koncizan i lišen svega što ne predstavlja prikaz fabule dela.

Napomena: Primaju se isključivo rukopisi napisani na srpskom ili jezicima sa kojih nije potreban prevod na srpski, u .doc ili .docx datoteci, formatirani na sledeći način: font Times New Roman, veličina fonta 12 pt, prored 1 pt, Justify poravnanje, uvučeni pasusi i srpski navodnici uz obavezno korišćenje slova đšćčž.

ŽANROVI SPEKULATIVNE FIKCIJE KOJE UZIMAMO U RAZMATRANJE

Naučna fantastika: biopank, klokpank atompank, stilpank, solarpank, nanopank, dizelpank, dekopank, stimpank, sajberpank, postsajberpank, apokalipsa, isekai, svemirska opera, teč noar, urbana fantastika, savremena fantastika, naučna fantazija,  mitpank, manirpank, edisonada, detektivski i noar, feministička fantastika, roboti i veštačka inteligencija, libertarijanska fantastika, eskapizam, klimatska fikcija, prvi kontakt, putovanje kroz vreme, paralelni univerzumi, feudalizam, transrealizam, evolucija, filozofska NF, postmoderna, cinična NF, hipotetička tehnologija, svetovna NF, antropološka fantastika, romansa NF, matematička NF, međuzvezdani rat, teška fantazija, socijalna NF, umiruća planeta, virtuelna stvarnost, eksploatacija, rekurzivna NF, vanzemaljski život, sajbernoar, iracionalna fantastika, megalomanski barok, futurizam, slipstrim, nova iracionalnost, hrišćanska NF.

Epska fantastika: grimdark, mračna fantastika, stimpank, portal fantastika, manirska fantastika, magijski realizam, visoka fantastika, urbana fantastika, savremena fantastika, srednjovekovna fantastika, vusja, feudalizam, mač i magija, erotika.

Horor: proganjački, okultni, nadnaravni i paranormalni horor, avangardni, naučnofantastični horor, duhovi i demoni, savremeni horor, urbani horor, slešer, telesni horor, tortura, makabre, posednutost, magijski realizam, snovi i snoviđenja, postapokalipsa, komični horor, religijski horor, eksperiment, pronađeni snimak, analogni, mamblkor, đalo, iracionalni horor, romantizam i gotik, opstanak, splaterpank, groteska, biološki, erotika, veštice, psihološki.

ŽANROVI SPEKULATIVNE FIKCIJE KOJE NE PRIHVATAMO

Naučna fantastika: fanfikcija, latentna fantastika, teorija zavere, alternativna istorija, distopija, postapokalipsa, komična fantastika, superheroji, niska fantastika, pseudodokumentarna fantastika, ratna NF, treš i palp.

Epska fantastika: fanfikcija, latentna fantastika, alternativna istorija, komična fantastika, slovenska mitologija, bajke i narodna predanja, niska fantastika.

Horor: fanfikcija, latentni horor, vizije i proročanstva, ktulu mitos, folklorni, lavkraftovski horor, apsurdistički horor, zombiji, vampiri i vukodlaci, kosmička strava, slovenska mitologija, bajke i narodna predanja.

PRIJAVIO SAM SE – I ŠTA SADA?

Nakon što razmotri Vašu prijavu, urednik će Vam, ako bude zainteresovan poslati obavest o tome. Vaš rukopis će proći procenu, čije rezultate ćete saznati u roku od mesec do osam meseci. U slučaju prihvatanja, radićete na njegovom sređivanju sa našim timom: stoga, pre prijave, imajte na umu da je ovo proces koji zahteva posvećenost i ozbiljan rad.

Prijem, procena i rad sa rukopisom poverljivi su, i detalji su poznati samo autoru i članovima Udruženja koji su direktno uključeni u rad.

Rukopise je moguće slati isključivo u ovom obliku i ovim putem. Svaki drugi način slanja rezultovaće odbijanjem rukopisa. Molimo Vas da to poštujete i naše urednike ne kontaktirate bez preke potrebe. Za sva pitanja smo, naravno, uvek tu. Srećno!

Na čajanci sa SokoStripom

Posted on by Nenad Jevtić

Za nama je prvi SokoKon, konvencija ljubitelja stripova i svega fantastičnog koja se održala 10. i 11. jula u Sokobanji. Za ovu priliku su se odazvali brojni izdavači kao što su: Sistem Komiks, Forma B, Darkvud, ali i nezavisni izlagači koji su na štandovima prodavali vlastite kolekcije stripova, akcionih i kolekcionarskih figura.Fantastični vodič je imao prilike da ponudi svoje romane zainteresovanim posetiocima štanda i predstavi udruženje u programskom delu manifestacije.

Zanimljivo je da mlado udruženje „SokoStrip“ iz Sokobanje organizovalo tako značajan događaj u svom drugom mesecu postojanja, te da se odazvalo mnoštvo establiranih izdavača, ali i istaknutih umetnika u svetu stripa. Vrhunac večeri, pored kosplej takmičenja za juniore i seniore, činile su škole stripa pod mentorstvom Marka Stojanovića iz Leskovca koji je poznat po kreiranju domaćeg stripa „Vekovnici“, Vladimira Vesovića poznatog po pokretanju škole crtanja „Đorđe Lobačev“, i gostovanje multimedijalnog umetnika Alekse Gajića koji se proslavio radom na delu „Tehnotajz – Edit i ja“.

Našu redakciju posebno interesuje kako im je uspelo da Sokobanju na dva dana pretvore u centar kulturnog dešavanja i skup ljubitelja stripova i fantastike, te smo ugostili jednog od organizatora, Milana Jazbinšeka koji je veteran u bavljenju kosplejom.

1. Pre svega, želimo da ti se zahvalim na izdvojenom vremenu, znajući da si zauzet oko udruženja, prebiranju utisaka posle velikog događaja i razmatranju daljih planova, mada te molim da se vratimo na početak cele priče. Pojasni nam kako ste tvoji prijatelji i ti uopšte došli na ideju da formirate udruženje, potom da odmah organizovanjem konvencije obznanite postojanje SokoStripa? Kako je nastalo udruženje i s kakvim razlogom? Šta vas je navelo da se upustite u tako nešto?

Milan: Udruženje Sokostrip je nastalo iz ideje koja se rodila još pre nekoliko godina, ali su se tek sad, da kažemo, poklopile kockice da se ta ideja realizuje. Što se tiče festivala, imao sam zamisao još davno da u našem gradu napravim nešto nalik festivalu gde će da se promoviše kosplej, manga, strip, a ove godine smo svi iz udruženja dali sve od sebe, s obzirom na to da je bilo samofinansirajuće i da je samo nas petoro iznelo ceo festival.

Izvor: SokoStrip

2. Sokobanja je atraktivno turističko mesto, mada je bilo skeptika koji nisu odmah poverovali da je konvencija izvodljiva, s obzirom na to da je reč o malom mestu i da verovatno neće biti mnogo zainteresovanih. Ovom manifestacijom ste dokazali da i mala mesta imaju šta ponuditi, da i u njima postoji živa scena i energična grupa ljubitelja stripova. Kakva su bila tvoja prvobitna očekivanja, potom kakve su reakcije nakon manifestacije?

Milan: Pa ja sam i očekivao da će festival izazvati BUM jer će razbiti mrtvilo malog mesta i vratiti kulturu, čak smo zainteresovali i velike medijske kuće poput radio Beograda. Festival je prošao odlično i ja sam prezadovoljan odzivom i izdavačkih kuća, gostiju i posetilaca, a i kosplejera!

Izvor: SokoStrip

3. Problemi oko organizacije su često nepredvidivi, pa nas zanima s kakvim izazovima se udruženje suočavalo tokom priprema? Ko je podržao vaše napore pri organizaciji i kako je protekao taj proces pripreme konvencije?

Milan: Osim finansija, srećom nismo imali većih muka jer smo se nas petorica držali kao jedan i ja mislim da je zbog toga i prošlo bez većih problema. Svakako smo imali podršku i sokobanjskih medija, a i nama bliskih ljudi pa čak i građana Sokobanje.

4. U jednom od razgovora tokom skupa, načuli smo da ste razmatrali da svaka naredna konvencija bude tematska, te da će pratiti neko posebno interesovanje. Ako je prošla bila posvećena devetoj umetnosti, za buduću se nadate da bude posvećena društvenim igrama. Da li je to samo glasina, nešto o čemu ste usputno razmišljali, ili se radi o projektu za koji se aktivno pripremate? Možemo li očekivati da se pri narednom skupu posetioci oprobaju u nekom od takmičenja ili turnira?

Milan: Imamo velike planove, ali ostavimo neko iznenađenje i za sledeću godinu.

5. Kako smo razumeli, u udruženju imate članove koji su zaljubljenici u različite domene umetnosti i hobija, te da imate kosplejere, jutubere, dizajnere, kolekcionare. Kažite nam nešto više o uslovima pristupanja udruženju, planiranim delatnostima udruženja, šta sledi posle konvencije i šta publika može da očekuje od vas?

Milan: Mi smo mlado udruženje, tek smo počeli i fokus je bio na festivalu za početak, tek razvijamo pravila udruženja itd. Volonteri će svakako da nam budu potrebni, to smo skontali ove godine. A planovi nakon konvencije se uglavnom vrte oko radionica crtanja stripa, mange, možda izrade kostima, otom-potom.

6. Programski deo je bio prilagođen najmlađima, dok su na štandovima bile izložena dela i za stariju publiku, tako da ste obuhvatili skoro sve uzraste ljubitelja stripova i fantastike. Ono što nam je posebno interesantno jeste kako ste uspeli da dovedete tako velika i značajna imena i umetnike, a prvi put je da ste pripremili manifestaciju? Ako ste već sada započeli punom parom, postoji li neko koga biste voleli da ugostite na narednoj konvenciji?

Milan: Crtači su jako posvećeni svom zadatku širenja devete umetnosti pa su odmah pristali i veliko hvala svima koji su došli i imali poverenje u ovako mlado i nepoznato udruženje. Tu naravno računamo i sve izdavačke kuće i prodavce koji su se odazvali pozivu i učinili nam tu čast da zajedno stvorimo ovaj istorijski trenutak za naše mesto.

Izvor: SokoStrip

Iskoristićemo ovu priliku da se zahvalimo SokoStripu na pozivu da učestvujemo i uveličamo manifestaciju, potom da udelimo komplimente i izrazimo zahvalnost vašim članovima koji su se postarali da nam bude ugodno u Sokobanji. Takođe, zahvaljujemo se i medijskom pokrovitelju Žurnalu Banjskom koji je ispratio događaj. Hvala vam na odvojenom vremenu i želimo vam puno uspeha u daljem radu. Sa velikim interesovanjem ćemo pratiti vaš put i aktivnosti u daljem periodu.