Blog

Nastajale su od legendi ili mitova a ponekad bi imale za izvor realne događaje. Poziv pripovedača je uglavnom bio rezervisan za žene, kad bi takva, bogato bila nahranjena i nagrađena dok prolazi kroz sela (kao putujući internet). Pa sve do modernih vremena u kojima se ističu  grofica de Murat i grofica de Aulnoy koje su zaglavljene u nesretne brakove tešile sebe bajkama kojima su zabavljale goste na svojim okupljanjima u Parizu. Nekada davno, pričanje priča je držalo žene budnim tokom zajedničkog šivenja, tkanja i predenja.

Nemojmo zaboraviti Ezopove basne (Grk, 6. vek p.n.e) koje je Fedar preveo na latinski oko 320 p.n.e. Najstarija zapisana bajka potiče iz starog Egipta (negde oko 1300 p.n.e) a mi imamo Grozdanu Olujić čija je bajka proglašena najlepšom bajkom sveta u jednom trenutku istorije („Varalica i smrt“).

Džek i Džil („Jack and Jill“): Ovo je ono dvoje čuvenih klinaca koji se penju na brdo da donesu vode. Pokazala se toliko zgodno morbidnom da je korišćena u više epoha i navrata. U Nordijskoj mitologiji, ovo je dvoje dece koji su bili albino klinci i samim tim vrlo poželjni za odstrel jer su drugačiji i nestvarno lepi. U toj verziji su se udavili u  nekom bunaru i zauvek ostali da blistaju na nebu kao Mesec i zvezda Danica. Ali to nije sve, da bi ih „spasio“ određeni bogovski entitet ih je zapravo i udavio u tom bunaru. Ova čuvena, bajkovita pesma se povezuje sa kraljem Čarlsom I i njegovim porezom na tečnu robu. Vezuju je i za francuskog kralja Luja XVI a postoji i jedno objašnjenje da se ova zapravo iz daleka održana priča nekako najviše pominjala u vreme kada su Luj i Marija Antoaneta ostali bez glava tokom Francuske revolucije. Zapravo, pevana je u „kolcima“ koje su učesnici revolucije igrali oko vatri Bastilje. Danas je vrlo omiljena uz kolevke. A nađoh i verziju gde ih je otac udavio lično.

Gusan Gander („Goosey Goosey Gander“): Možda niste čuli za ovu no, vrlo je popularna. Stvorena prvobitno kao političko oružje vrlo brzo se uvukla u glave klinaca engleskog govornog područja. Ova pesma zapravo peva o okrutnoj kazni koja je zadesila sveštenike u 18. veku jer su praktikovali latinsku verziju u molitvama (da se ne zbunimo ovo je period kad je katolička crkva bila proterana u nekoliko zemalja iako je bila u ekspanziji). Najpevanija verzija ove pričice istini za volju skriveno govori o jednom svešteniku koga su bacili niz stepenice da bi ga preobratili.

Marija (Mary, Mary): Ova deluje bezazleno i omiljena je među devojčicama. Identitet Mari iz pesme zapravo upućuje na kraljicu Mari I, ćerku, tj. prvorođeno dete Henrija VIII. Vrlo posvećena katolkinja (zahvaljujući svojoj španskoj majci Katarini od Aragona) u ovoj pesmici je ostala zabeležena zbog svog hobija u kom je prilično veliki broj protestanata nabila na kolac pokušavajući da ustoliči katolicizam u Engleskoj. Kao kraljica je opstala kratko ali je pesma u kojoj se krije nezadovoljstvo zbog njenih dela ostala da traje.

„London Bridge is Falling Down“: O, ovu sigurno znate. Popularna je i u školama. Mnogi povezuju nastanak ove pesme sa norveškim kraljem Olafom II kad je pretunjao preko Engleske u vikinškom pohodu. Tada je uništio mnogo toga pa i ovaj most (doduše starije sklepanu verziju ovog mosta). Međutim, skorašnja otkrića ipak govore da se ovde krije mnogo veći bauk. Ljudska žrtva je bila neophodna da bi se navodno most održao i ostao neosvojen. Opet, arheološka istraživanja oko mosta nisu iznedrila ničije ostatke (ko da nisu mogli da ih frknu negde drugde).

„Here we go round the Mulberry bush“: Ova pevljiva priča koja bi bila pandam našoj  „i okolo salata“ (mada nije salata u pitanju već u –u kolo se lata-  ali to ćemo neki drugi put) je svrstana u dela nastala u Wakefield zatvoru (pet vekova staro zdanje, Engleska) u kome su kaznu služile isključivo žene. Dudov žbun je zapravo, mesto u dvorištu gde su se izvodila pogubljenja. Osuđenice bi izvodile ovu pesmu dok ispraćaju jednu od njih na pogubljenje pa je to svrstava u vrlo morbidne dečije pesme današnjice.

„Rock a buy baby“: „Spavaj mi bebo, spavaj mi tiiiii“…Hajde, ovu…makar melodiju znate sigurno, pola sveta je peva tek rođenim bebcima. Pesmica se odnosi na sina Kralja Džejmsa II od Engleske i njegovu ženu Mari od Modene koji je preminuo i zamenjen je drugim detetom ne bi li za javnost loza bila netaknuta. Sam naslov je dovoljno jeziv.

„Baa Baa black sheep“: Iz ugla jedne crne ovčice koja nudi svoju vunu trgovcu ova pesma je slatka ali zapravo govori o groznim porezima na obojenu vunu. Jezički pojmovi ove pesmice govore o robovima pa su mnoge škole ipak zabranile upotrebu iste a kažnjava se njeno izvođenje čak i na hodnicima ili dvorištu škola. Pesma je smeštena radnjom u 13. vek (Britanija) u vreme kralja Edvarda I koji je osmislio da jedna trećina sve vune ide njemu, jedna trećina crkvi a ostalo farmeru. Crna vuna se ne boji pa je manje imala koristi farmerima i odatle ide naziv „crna ovca“, dakle, totalni baksuz kad se ojagnji takav primerak.

„Humpty Dumpty“: Prvo da razjasnimo, niko nikad nije rekao da je ovaj lik bio jaje. Rima se odnosi na Ričarda III od Engleske koga danas gledamo kao grbavog nevaljalca Tjudorske istorije (kao što vidite „humty“ je grba) koji je sem ove pesme dobio prostor i u Šekspirovim delima. Ovo je zapravo više zagonetka koja se odnosi na njegov gubitak trona tokom bitke na Bosvortskim poljima u 15. veku. Humpty je i ime topa koji su koristili poklonici kralja Čarlsa I, kojim su čuvali sigurnost Kolčester grada tokom Engleskog civilnog rata (17. vek). Bio je lociran na crkvenom tornju sve dok nije srušen kanonadom. Zato „hampti dampti“  ima dužu rimu nego što je najčešće koriste jer je dodat i ovaj gvozdeni čuvar.

„Ring around the rosie“: Ovde se treba držati za ruke i igrati u krugu… za nas slovenske tipove ovo već miriše kao poznato odnekud davno no ova pesma se zapravo odnosi na simptome bubonske kuge poznatije kao Crna Smrt (pomorila Englesku 1348. godine sa više od 7 miliona ljudi). Malo se peva o osipu, malo o smradu trupla i onda „we all fall down“. Što bi ovde rekli: „…jedno jaje muć a mi deca ćuć“.

Mala sirena: Da, da, mala buntovna vodena tinejdžerka je spasila princa Erika dok se davio, menjala svoj glas sa Ursulom za noge, malo smo se natezali oko toga čiji je glas a čije noge i sretan kraj (Hans Christian Andersen, 1837). Originalna priča je samo delimično išla ovako. Sirenina baka joj je objasnila da bi sirene trebalo da budu bezdušna i surova stvorenja koja se pretvore u morsku penu kad preminu. Jedini način da to izbegne i izgradi dušu jeste da se neki čova zaljubi u nju više od svega i oženi je. Ako odabrani odabere drugu, ona svejedno umire. Pominje se veštica koja joj je uzela jezik (ne glas, ceo jezik joj je odsekla) kao i prolazak kroz pobijene i obešene na alge, sirene koje nisu uspele da ispune pogodbe. Iako je dobila noge one su bile izvor stalnog bola, imala je osećaj da gazi po krhotinama stakla. Kad je oženio drugu misleći da je ona spasioc mala sirena je dobila ponudu da ubije princa i tako se laganica vrati u formu sirene i nikom ništa. No, izabrala je da se ipak baci sa litice u more pretvorivši se u penu. Spomenik Maloj sireni je zapravo sećanje na njenu propast.

Uspavana lepotica: Originalno ovo je bila pesma koja obiluje referencama o siromaštvu, zalagaonicama, minimalnim zaradama i totalnom paradoksu na sve ovo: ludačkoj žurci među elitom gde je sve vredelo svake pare. Zimski kaput je odnet u zalagaonicu zarad provoda u muzičkom holu u „Eagle“  taverni na gradskom putu. Kasnije se dopunjava rimama o položaju imigranata koji su živeli van zidina Londona (Spitalfields). Pouka je trebala da bude da vas siromaštvo ne treba uskratiti uživanja u životu. U Bazilovoj verziji priče („The Sun, Moon, Talia“, 1634, Giambattsta Basile) kralj iz obližnjeg kraljevstva se tako, ničim izazvano, pentra uz neku kulu gde je devojka spavala večnim snom (ovde je nju otac postavio u plišanu stolicu i otišao zauvek). Pronalazi uspavanu curu pa pokušava da je probudi. Kako nije uspeo, rešava da je siluje i odlazi. Kada se vratio shvatio je da se ona porodila (rodila je Sunce i Mesec) i taj bol ju je zapravo i trgao iz indukovane kome (u nekim verzijama klinci su sisali njene prste jer ništa drugo nisu mogli da dohvate pa su izvukli trn ili otrov ili šta god je komiralo). Oni se zaljubljuju ali avaj, on je oženjen. Kraljica je saznala pa je naredila da se blizanci ubiju, skuvaju i posluže kralju za večeru a njihovu majku da nabiju na kolac. Kuvar je sakrio decu pa poslužio kozetinu. Srećom nije uspela, pa su se oni naposletku venčali i živeli sretno a kraljicu su spalili živu. Dizni je ipak koristio Peroovu verziju (Perrault) pod nazivom kakav danas poznajemo mada je poznata i kao „Little Briar Rose“ (Trnova Ružica) gde on menja kralja predatora za princa a svekrva je zla kraljica. Doduše, Dizni ima i verziju gde zla kraljica preti da će decu pojesti sama. U konačnoj verziji, princ spasava sve živo a zla kraljica  je skočila u smrt. Danas, je ovo bajka čija je muzika u crtaću inspirisana Čajkovskim. Postoji i ekranizovana verzija gde joj je odsečena kosa a ona je proterana kad je veštica shvatila da viđa princa. Živela je u siromaštvu kao beskućnik i sa dvoje male dece. Veštica je princa prevarila da se popne na odsečeni rep pa ga gurnula kroz prozor. Neko trnovito žbunje je ublažilo pad ali mu je iskopalo oči. Na kraju se pronađoše i živeše sretno do kraja života.

Lepotica i zver: U prvobitnoj verziji (kažu da je stara oko 4.000 godina) zver neprekidno nasrće na Lepoticu da se uda za njega. Ono, baš preteruje. Kad je pao skoro mrtav od tugom slomljenog srca, ona se rasplakala, suze ga pretvoriše u princa a ostatak vam je poznat.

Mačak u čizmama: U današnjoj verziji fali malecki deo gde je mačak onako usput pretio seljanima da će ih poklati i samleti u mašinici za meso ako ne potvrde da je njegov siromašni vlasnik zapravo Markiz de Karabas.

Zlatokosa i tri medveda: Ovo je „Scrapefoot“ gde se Zlatokosa ne pominje. Tri medveda rade šta već rade medvedi i usput se petljaju sa lososom sveznanja. U staroj verziji, gde se ona ipak pominje  izbačena je kroz prozor ili pojedena. Zavisi ko vam priča ovu priču. Zapravo je reč „vixen“ označavala lisicu pa tako dobismo Zlatokosu zbog njenog krzna a zapravo je metaforički označavala veštu staricu.

Princ žabac: Cmoknete pravu žabu i dobijete instant princa, je prvobitno priča o žabcu koji pravi dil sa princezom. Prati je kući, uvaljuje se na svilene jastuke sve dok ga ona ne zafrljači u zid što trigeruje preobražaj. U još starijoj verziji ona mu odseca glavu da bi se on preobrazio.

Petar Pan: Originalno ga je opričao škotski novelista i dramaturg J.B. Bari (Barrie). Prvenstveno je izašao kao delić priče (1902) u noveli pod imenom „The little white bird“. Kako je bila popularna odlučuje da napravi prestavu „Petar Pan, ili dečak koji odbija da odraste“ (1904). Zvončica i Kapetan Kuka (u romanu to je Pom Anyhoo) se tek kasnije pojavljuju u knjizi po prvi put. Dečak koji može da leti i nikada ne odraste živi u zemlji Nedođiji  sa svojom ekipom: Izgubljenim dečacima. Ponekad dovede decu iz realnog sveta. Ova priča se zapravo odnosi na koncept smrti ili anđela koji odvodi duše preminule dece. Jedno tumačenje je da Petar ubija Izgubljene dečake da ne bi nikada odrasli jer je to zabranjeno. Drugo, kada je pisac bio mali, njegov brat David se udavio nakon što je propao klizaljkama kroz led što je njihovu majku ostavilo u rasulu. Pisac je ponekad nosio bratovljevu odeću ubeđujući pomućeni majčin um da je David još uvek nekako živ samo nikada neće odrasti da bi kasnije za to plaćao po nekog dečaka jer on više to vremenom nije bio. Zbog majčinog stanja on za nju više nije bio vidljiv što je ostavilo velike emotivne posledice (Vendi je stalno forsirana da bude majka Izgubljenim dečacima). Kasnije je ovaj svoj izazov i bol pretočio u roman kakav danas poznajemo. Postoji i filmska verzija gde autor zapravo upoznaje divnu udovicu sa troje dece i poslednje dane koje provodi sa njom (ona umire) pokušava da dočara celoj njihovoj porodici na što lepši način stvarajući svet inspirisan njima kao utehu deci na žalost koja će uslediti. Da li je Petar Pan opsednut mladošću ili smrću još uvek je rasprava tumača piščeve privatne prepiske i samog dela. Mada stvarno čudno zvuči kad Petar kaže: „Umreti bi bila neopisivo velika avantura“. Pritom, postoji stara usmena verzija po zabačenim selima da je Nana (pas) ustvari dadilja koja opšti sa mrtvima i da je lek koji je dala deci zapravo bio otrov.

„Prince Charming“: Sad se pitate zašto lik a ne naziv priče? Pa, on je zapravo priča za sebe, to što gostuje po bajkama je druga stvar. Mit o Perseju je najstarija verzija ovog lika. Sin princeze i Boga ima magične momente, spasava prelepe princeze i ima uvek sretan ishod. Možda je jedini mit koji bi bio nalik na bajku zapravo „Eros i Psiha“ ali dobro sad, da se ne cenjkamo. Persej je jedini mitološki lik koji uvek ispada savršen. Čak i to što je ubio dedu se vodi kao incident. Ovaj Princ je dostigao vrhunac tokom srednjeg veka kada su nicali zamkovi i vitezovi. Da li ga Dizni nazvao Filip, Ferdinand ili samo Princ Charming (Pepeljuga) ne zaboravlja se da ga je Oskar Vajld u „Slici Dorijana Greja“ pomenuo kao ironični opis glavnog junaka. Opet Grej, izgleda da te nijanse sive ipak imaju mnogo dužu istoriju.

„Ten litlle Indians“: Deset malih Indijanaca stilom neodoljivo podseća na  „Deset ljutih gusara“ ili deset bilo čega sa odbrojavanjem unazad, širom sveta. Ova pesmica na svom originalnom području nastala je kao rasistički džingl o istrebljenju. Podsmeh indijancima ili robovima da su smotani i glupi i da su zato sami padali u smrt je osnova ove pesme.

„Yankee Doodle“: Zarazna, vrcava melodija koja je zapravo ruganje britanskih vojnika na izgled Američkih kolonista da oponašaju Londonsku elitu (zabodena makarona za šešir umesto pera). A opet, ova pesmica je ostala omiljena na severoistoku Amerike a čujemo je i u mnogim starijim crtaćima i na kantri vašarima.

„Jack and the Bean stalk“: Pa ko ne bi želeo ogromno drvo čarobnog pasulja u dvorištu? Ovo je priča koja je prvobitno bila „Dečak koji je ukrao blago Ogra (trola)“ i akademici su joj otišli na sam izvor star 5.000 godina na tački gde su se podelili istočni i zapadni Indo-Evropski jezici.

Kovač i „Đavo“: Ova priča datira iz bronzanog doba (proto-indo-evropski društvo tokom masovne ekspanzije nomadskih plemena u Pontiak stepe, što je na obalama Crnog mora)  i govori o kovaču koji je prodao dušu kakvoj Sotoni, Smrti ili nečem sličnom da bi dobio super moći. Kovač je menjao dušu pa probao da nadmudri to nešto. Ova priča je dobila svoje potomke po Evropi, Indiji pa sve do Skandinavije.

Pepeljuga: Ova priča ide unazad sve do Kine (AD9, 860 CE) ali je zapadni svet prvi put pominje 1634. godine kad se pojavila u „Pentameronu“ (italijanski pisac G. Basile) pod naslovom „Mačka Pepeljuga“, zatim je obrađuje francuz Pero. Njen otac je udovac koji se preženio a naša junakinja  je jednom prilikom precvikala vrat maćehi poklopcem od sanduka za posteljinu na nagovor svoje guvernante. Dadilja se udaje za njenog oca i ucenom zbog ubistva tera je na prljave poslove  i spavanje u kuhinji. Cipelica je bila krznena a ne staklena i zaista je dobila ufur na bal. No, postoje i druge verzije podjednako morbidne. U škotskoj verziji „Rashin Coatie“ maćeha odseca delove stopala svojih ćerki da bi stala u cipelu dok u verziji braće Grim (18. vek) „ Aschenputtel“ maćehine ćerke to izvedu same i malene ptičice im onda iskopaju oči (valjda one iste što posle pevuše u Dizni verziji). Vuk Karadžić je zabeležio verziju gde je nesretna devojka mučena i utučena zbog bala plakala u štali. Jedina krava koju su imali je tada progovorila objasnivši joj da je u njoj duh majke koju je davno izgubila i da ako je ubije, odere njenu kožu i spali joj kosti dobiće haljinu i sve ostalo za bal. Dete koje do malopre žalilo za majkom i utehom umesto da sačuva ovaj neobični dar bez oklevanja kolje kravu i sva sretna odlazi na bal. Dizni naravno koristi Peroovu adaptaciju (1697) jer je on kao pripovedač francuskog dvora izbacio vulgarnosti i dodao magične elemente kao što je dobra vila i bundeva. Inače „stara“ Pepeljuga je tri puta posetila bal. U jednoj verziji ona beži sa dvora jer je njen otac udovac zaključio da je jedino ona dovoljno lepa kao njena pokojna majka, da postane njegova druga žena. Pa ona beži obmotana u životinjske kože pa kad je nađe Princ ona kod njega postaje sluškinja i koristi tri haljine za bal (Sunce, Mesec, Zvezde). Ova verzija kasnije dobija sopstveni prostor u priči „Devojka u magarećoj koži“ i posve je jezivo što je bekstvo iz istih razloga. „Deerskin“ je osnova za mnoge priče o incestu koji su bili vrlo čest motiv u starim verzijama bajki.

Snežana i sedam patuljaka: Ako zanemarimo Bazilovu (17. vek) i verziju braće Grim (19. vek) ova priča ima jeziv original. Zla kraljica je zapravo Snežanina majka koja je lovcu rekla da odvede njeno dete u šumu, izbode je na smrt, donese joj nazad njena pluća i jetru da bi ih ova posolila i skuvala za svoju večeru. No, ovaj donosi organe kakvog nesretnog vepra koji se tu zadesio. Bleda slatkica nije ostala dužna. Na dan svog venčanja majka ju je posetila pa je Snežana dočekala gvozdenim cipelama užarenim na vatri. Kraljica je igrala u vreloj obući sve do svoje brze smrti. Postoji i verzija pod nazivom „Snow drop“ gde patuljci nisu hteli da puste princa pa je ovaj maznuo telo (a šta je hteo sa njim ostaje diskutabilno) i dok su truckali putem komad otrovane jabuke je ispao i ona se probudila.

Pas i lisica: Diznijeva pričica o prijateljstvu je zapravo bila priča o lisici koja je navodila na šine voza lovčeve pse gde su ginuli. Kada ju je jedan od njih konačno uhvatio i sam je bio na ivici života pa ga je lovac negovao. Sve dok ga u jednom momentu nije ubio jer nije mogao da u bolnici drži psa.

Crvenkapa: Od verzije gde je ovo cigančica koja igra i peva ljudima da bi ih odžeparila preko vukodlaka  umesto vuka gde se devojčica spasila poznatim odbranama od istog do verzije gde je vuk „izeo“ i nju i babu i to je kraj jer lovac se nikad nije pojavio, ova priča, takođe, ima stare korene. U staroj verziji, kad je vuk „zamoli“ da legne kraj „bake“ ona se skida gola a u jednoj izuzetno staroj ona je pojela baku i pila njenu krv iz vinske čaše jer joj je to vuk poslužio. Kineska verzija ima tigra umesto vuka i u ovoj verziji Crvenkapa je bila ipak samo večera.

„Rumpelstiltskin“:  Dakle, devojka mora da pretvori slamu u zlato inače će joj ovaj mrgud uzeti tek rođenog sina. Pritom je njen otac lagao kralja da ona to ume pa je ona u kukanju prizvala ovog čudnog lika (što bi se kasnije „trigerovalo“ kakvu inkviziciju). Može je spasiti samo spoznaja njegovog imena (čest motiv u demonologiji kad saznanjem imena imate moć nad ovakvima). Kad mu izgovori ime on udari desnim stopalom po zemlji tako jako da se zakopao u tlo do struka. To nije bilo dovoljno pa se uhvatio za levo stopalo i rascepio samog sebe na dva dela, „Drama queen level 9000“.

Ivica i Marica: U jednoj od verzija, otac je svoje dvoje dece odveo u mračnu i divlju šumu jer nije imao dovoljno hrane da nahrani celu porodicu preko zime. Milosrdnije mu je bilo da ih rastrgnu vukovi za brzi kraj. Deca su našla kućicu od đumbir kolača i u njoj  sladunjavu staricu koja je očigledno imala svoj „izvor“ hrane. Baba je završila u peći a deca su pozvala ostatak porodice da uz mnogo jestive kućice prežive zimu. U periodu iz kog potiče ova priča nije bilo neprihvatljivo da gladna usta ostavljaju po šumama. U izvornoj priči oni imaju majku ali je neki pametnjaković smislio da ako majku zameni za maćehu to će biti manje traumatično deci što je priznaćete uslovilo i danas da se taj pojam vezuje za neko zlo uglavnom. Priča je bazirana na Velikoj gladi u Evropi tokom Crne kuge kada je mnoštvo dece ostavljano koje kuda. Naiđoh i na staru francusku verziju „Izgubljena deca“ gde je veštica Đavo koji ih tera da krvare na vodeničkom točku. Oni se prave da ne umeju pa on zamoljava svoju ženu da im pokaže. Deca to koriste pa prerežu grkljan dotičnoj (iako je u ranijem delu priče probala da im pomogne), maznu sav Đavolov novac i pobegnu. Postoji i verzija lokalnog trača da je tokom velike gladi (14. vek) jedna pekarka bila zavidna na drugu pa je proglasila vešticom. Nesretnu pekarku su jurili i spalili u njenoj sopstvenoj rerni.

Mulan: U originalnoj verziji Mulan se vraća iz rata kući. Otac joj je preminuo, majka se preudala a njoj car naređuje da mu postane konkubina. Mulan se ozlojeđena ubija.

Princeza  gusarica: Zamena identiteta na prevaru čini gusaricu princezom. Iako je ubila konja koji govori njegova glava joj se i dalje obraćala istinom što je frustriralo a na kraju je lažna princeza stavljena u bure koje unutra ima šiljke i zakotrljana niz brdo.

Plavobradi: Lik se ženio sto puta ali niko nije znao šta se dešavalo sa svim tim ženama. Na kraju je oženio komšijsku ćerku, dao joj ključeve od svih soba i zabranio da ulazi u određene. U staroj verziji ona je ipak radoznalo otvorila to krilo kuće samo da bi pronašla tela svih tih žena kako vise sa tavanice dok je pod bio natopljen krvlju. Danas su to magični predmeti.

Pinokio: Colodijeva original verzija govori o Đepetu koji je izdeljao Pinokija ali pošto je ovaj pobegao policija je predpostavila da ga je Đepeto zlostavljao i on odlazi u pritvor. Pinokio se vraća kući, slučajno ubija mudrog cvrčka pa se naposletku viseći sa drveta ugušio.

Tri mala praseta: Neke engleske stare verzije imaju priču u kojoj je vuk pojeo prva dva brata praseta. Preživelo, sa kućom od cigle je zapravo bilo ženskog roda.

Ružno pače: Nesretnik beži sa farme i počinje da živi sa divljim pticama. Uskoro ih ubijaju lovci pa njega usvaja starica čija mačka ga sadistički maltretira. Ponovo beži nakon vrlo detaljnih prikaza zlostavljanja i prodružuje se jatu labudova. Znate i sami, ružno pače je na kraju otkrilo da je zapravo labud.

Alisa u zemlji čuda: Luis Karol (Čarls Latvidž Dodžson pisac, matematičar i iskusan fotograf) je navodno bio inspirisan  stvarnom devojčicom (Alis Lidel). Zamoljen je da uslika nju i njene dve sestre ispred katedrale  i tako počinje njihovo poznanstvo. Inače, na pola njegovih fotki su upravo devojčice (neke od njih su bukvalno poluakt ili akt) a studio mu je bio pun igračaka i haljinica. Priče o Alisi su nastale na brodu (od Oksforda do Godstona gde devojčica ima 10 godina a njene sestre 8 i 13). Bilo im je muka pa ih je on zabavljao izmišljajući ove priče. Smatrao je da su devojčice od 12 godina njegov ideal lepote a neke svoje druge potrebe je „sakrio“ iza pečurke, gusenice koja drži nargilu i potpuno sulude čajanke kao i čuvenog nestajućeg mačka. Iako su u Viktorijansko doba golišava deca bila na mnogim slikama i razglednicama kao ideal čistoće, odnos pisca i male Alise se prekinuo kad je hteo da je zaprosi (u njenoj 11. godini, kako je zapisala Florens Beker Lenon). Iako poljuljanog odnosa pisac poklanja (1864) Alisi knjigu „Alisine podzemne avanture“ a kad je sledeće godine napunila 12 on je mrsko zapisao u svoj dnevnik da se izmenila.  Alisa se udala, rodila tri sina (dvojica ginu u prvom svetskom ratu) a preživelom sinu je jednom napisala da je umorna od toga da bude Alisa u zemlji čuda.

Čarobni frulaš: Grad Hamelin je imao ozbiljan problem sa najezdom pacova (1283). Pojavljuje se frulaš koji za malu cenu nudi da to reši ali kako vlast grada odbija da na posletku plati ovaj im posle godinu dana odvodi svu decu. U arhivi ovog grada (1384) stoji: … „prošlo je 100 godina od kad su naša deca otišla…“. Istoričari se slažu da se misteriozni nestanak dece (preko 130). Sumnja se i da je reč o kugi no, bacite pogled na stakleni vitraž iz 1592. godine (Marktkirche, Hamelin), pa prosudite sami.

Na oblik priča koje su danas najpoznatije mnogo su uticala braća Grim (izvor svih priča je narodno predanje) ali i  Peter Christien Asbjornsen,  Alexander Afanasyev,  Joseph Jacobs, Hans Christian Andersen (njegove bajke su originali uglavnom), George MacDonald,…

Naša Narodna književnost kako u poeziji tako i u prozi ima pregršt očiglednih, ali i skrivenih motiva starobožanskih verovanja pa i strašnih priča, ali to je već za neki drugi tekst.

Čiča miča i gotova priča.

S ljubavlju Elena Alexandra