Čarobna knjiga ne prestaje sa novim iznenađenjima. Nedavno je u okviru edicije Nova Avantura reči objavila dva izdanja fantastike, Srce tajge Alekseja Ivanova i Piranezi od Suzane Klark. Srce tajge je ranije objavio novosadski Solaris, ali je izdanje godinama bilo rasprodato i moglo se naći jedino kod polovnjaka ili na Kupindu. Za razliku od nje, Piraneziju je ovo prvo predstavljanje pred domaćom publikom i zato sam odlučio da, nakon brojnih pozitivnih komentara i nominacija za prestižne nagrade, šansu dam upravo ovom romanu.
Iznenadio sam se videvši da je ovo autorkin drugi roman. Svoj prvenac Džonatan Strejndž i gospodin Norel (Jonathan Strange and Mr. Norell) Suzana Klark je objavila 2004. godine. Počela je da ga piše još 1993. godine u pauzama i mukotrpni trud joj se isplatio jer je ova priča alternativne istorije, smeštena u Engleskoj tokom Napoleonovih ratova gde je magija prisutna, ovenčana brojnim nagradama od kojih vredi izdvojiti Hugo nagradu i Svetsku nagradu za fantastiku. Ovaj roman je kod nas objavila Narodna knjiga podelivši ga na tri dela ali za sada ne mogu da sudim o njegovom kvalitetu jer ga još nisam pročitao. U ovom tekstu ću se, dakle, baviti njenim drugim romanom Piranezi (Piranesi), objavljenim 2020. godine nakon šesnaestogodišnje spisateljske pauze.
Ono što se vidi na uvodnim stranicama je da ovo nije običan roman fantastike. Naš istoimeni junak živi u ogromnoj velelepnoj kući sa beskonačnim brojem soba, beskrajnim hodnicima i nizom velelepnih statua koje čine Kuću. Ispod kuće se nalazi okean koji vremenom poplavljuje odaje, ali naš junak, koji je posvećen izučavanju kuće, poznaje vreme kada plima nadolazi. Dva puta nedeljno se sastaje sa Drugim, jedinim prijateljem i drugim poznatim stanovnikom Kuće, sa kojim vodi beskrajne diskusije o nauci i magiji. Pored njih je prisutno i trinaest kostura za koje se veruje da pripadaju ljudima koji su živeli u Kući i kojima Piranezi prinosi darove. Ali, jednog dana jedna neočekivana poruka dovešće do sumnje da u Kući živi još neko. Pokrenuće se niz čudnovatih događaja koji će navesti našeg junaka da se zapita o samoj prirodi Kuće i o svojoj svrsi u njoj. Ovde ću se zaustaviti jer i svaki navedeni detalj može da bude potencijalni spojler.
Ko se upusti u ovu avanturu prisustvovaće nečemu zaista neobičnom. Knjiga je napisana iz prvog lica u formi dnevnika koji Piranezi vodi i u kome beleži saznanja o svetu i o svojim zapažanjima. Klarkova nas svojim prozaično laganim stilom vodi kroz radnju i nije teško pratiti razvoj i tok kao ni iznenađenja koja nas očekuju.
Pohvalio bih i njen dar da dočara mističnu atmosferu pa vam se čini da kroz Piranezijeve oči posmatrate velelepne statue i prostrane hodnike koje proučava. O znanjima koja se upijaju u komunikaciji sa Drugim ne treba da se govori jer ga vidite pred sobom.
Kada se sve pogleda i preračuna Piranezi je priča o znanju i potrazi za istim kao i način kako ono utiče na pojedinca. Naš junak kroz celu knjigu proučava mesto svog boravka i rituale koje Drugi sprovodi da bi iznenada, na sredini knjige, počeo da otkriva pravu prirodu kuće i darova koje je dobijao.
Jedinu sitnu manu bih mogao da izdvojim što bi oni dosetljiviji čitaoci vrlo lako na sredini mogli da dokuče šta će se dogoditi do kraja, ali sve jedno treba nastaviti započeto putovanje.
Ova knjiga je ovenčana nagradom za najbolju audio knjigu godine. Takođe je bila nominovana za Nebula nagradu koju je osvojila Marta Vels sa knjigom Efekat mreže. Trenutno je u užem izboru za Hugo nagradu, Svetsku nagradu fantastike za najbolji roman, Goodreads nagradu… Šta tek reći o pozitivnim kritikama koje je dobila od kritičara i koju su mnogi poredili sa trenutnom situacijom sa karantinom zbog COVID-19.
Što se mene tiče, Čarobna knjiga je odradila odličan posao što je objavila ovu knjigu. Dobili smo jednu neobičnu fantastičnu knjigu i nadam se da će postati nezaobilazni klasik. Nećete pogrešiti ako vam prvo upoznavanje sa Klarkovom bude upravo preko ove knjige.
Autor ove tragedije jeste Vilijam Šekspir, engleski pesnik, glumac i najveći dramski pisac svih vremena čije se pozorišne predstave često izvode i danas. Poznatu dramu ,,Hamlet” u 5 činova napisao je na samom početku 17. veka. Radnja dela dešava se u Danskoj, jer je tadašnji zakon zabranjivao spominjanje plemstva Velike Britanije, tako da je Hamlet po zamisli alegorija na tadašnju vlast i sistem, zbog čeka su Šekspirova dela okrakterisana kao kontrovezna u vreme njegovog stvaralaštva.
Činjenica da je kralj Hamlet spavao tokom svog trovanja, govori nam da je svog ubicu otkrio tek na onom svetu, odnosno, da je posle smrti video ono što na Zemlji nije mogao. Motiv duha i ko je taj duh zapravo, predstavlja nam vodiča kroz delo, daje nam potreban kontekst i otkriva čitaocu svirepo ubistvo posredstvom nečeg onostranog, čudesnog i misterioznog. Šekspir nam je time hteo reći da svako zlodelo ima svedoka, samo je pitanje da li se on nalazi na ovom ili na onom svetu. Isto tako, kroz delo pokazuje da će svako biti kažnjen za grehove u nekom trenutku ma gde to bilo.
Izdavač: The Hive 2021
Zbirka koju želim da predstavim je više od obične horor knjige. Smatrajte se upozorenim! Velika raznolikost autora će vas sasvim sigurno naterati u nespokoj i nabiti jezu u kosti dok pokušavate da procesuirate šta se u vama događa za vreme čitanja. Svi oni pritajeni užasi koji vrebaju u mraku su spremni da manifestuju natprirodne moći ne bi li uzdrmali i probudili vaše najdublje strahove i požude. Spremite se da upoznate nezamislive duhove i demone, ali i da se suočite sa realnim krvoprolićima i mesom iseckanim na komadiće od strane nekih od najozloglašenijih serijskih ubica koje je horor ikada video! Osvetoljubiva veštica, ili zaposednuta osoba vas na stranicama ove zbirke mogu zgrabiti bez najave samo zato što ste deo plana silina mnogo većih od vas.
Kao što sam pomenuo, autori dolaze iz različitih delova sveta i verujem da će našoj publici najegzotičniji biti upravo indijski, dok je njima to svakako Kovačevićeva priča. Ko je nije pročitao (ostavio sam link gore) neka to uradi čim pre i neka da svoj prikaz u komentaru. Radi se o momentu sjebane percepcije psihopatskog uma serijskog ubice, sa kojim se poigravaju neke uznemiravajuće stvari. Priča poseduje sjajan tempo do samog kraja, a završnica nikako ne razočarava, niti je očekivana u bilo kakvom šablonskom smislu, što ovoj priči daje izvesnu notu metafizičke jeze i dostavlja nam pitanja na koja je možda bolje da ne odgovorimo. The Voice, autorke Prije Bađpai (Priya U Bajpai) je definitivno još jedna vredna pomena iz najmanje dva razloga. Pre svega, tu je majstorski tempo i lakoća čitanja koja ga prati. Zatim, momenat u kojem se u čitaocu bude sumnje u vezi identitetskih problema glavnog karaktera je iskorišćen kao pogonsko gorivo za žanr i stvaranje jezive atmosfere i to deluje zaista ubedljivo na polju kauzalnosti unutar priče. Naveo bih još jednu (šteta što trenutno ne mogu da se bavim svakom ponaosob, ali to ne znači da ih treba zaobići, naprotiv!), a to je A Legend Of Truth, Monike Sing (Monica Singh), koja predstavlja jednu žanrom nabijenu folklornu priču smeštenu u moderno okruženje koje će u čitaocu svakako probuditi nespokoj i njemu srodna stanja. Radi se o sjajnoj veštini u građenju originalnog stila, ali pre svega – pripovedanja.
Nenad Jevtić, nama poznat kao Šone, bloger, vloger, čovek iz naroda, a ponajviše stvaralac i pisac Dronstad projekta. Rođen je u Nišu 1989 godine, ali je odrastao u okolini Sokobanje, gde je završio osnovnu i srednju školu. „Visoku školu za vaspitače strukovnih studija“ završio je u Aleksincu. On je taj lik, odmetnik, koji i dalje odoleva modernom životu i obitava na obroncima Sokobanje, gde kao jedan od posmatrača nadgleda lagano uništavanje planete, dok negde na njegovim poljima uzgaja pravi organski paradajz.
Delo koje vam danas predstavljam, opisuje sve ono ka čemu čovek stremi i iz čega neće niti lako, ili pak uopšte, izaći. Dronstad – samim razlaganjem naziva knjige na dve celine, dobijamo „Dron” i „Stad”, gde reč „Stadt“ u nemačkom jeziku označava grad. Tako da nam naziv knjige sam po sebi govori da je u pitanju „Grad dronova„. Knjiga je smeštena u postapokaliptičnom, distopijskom svetu. Fanovi filmova: Terminator, Robocop, Matrix, Ready player one, Mad Max, The Fifth Element, serija: The 100, Colony ili igrica: Cyber punk, Mass effect, Fallout, će sa uživanjem pratiti zbivanja našeg glavnog lika i čitavog društva. Žanr u koji bismo svrstali ovu knjigu je nesumnjivo naučna fantastika ali sa raznim drugim utkanim podžanrovima: tako da tu nema samo elemenata ratne fantastike, već i sajberpanka, distopijske fikcije i još mnogo toga drugog. Naravno kako je Vels u svojoj knjizi Rat svetova kodifikovao ovaj žanr ratne fantastike, tako možemo reći da je Nenad Jevtić jedan od modernih začetnika ovog žanra na našim prostorima. Naravno neko će se pobuniti da takav žanr, kao zasebna kategorija, ne postoji, ali moramo pre svega razumeti da je fantastika podložna promenama zbog svojih jedinstvenih karakteristika kojih nema u drugim žanrovima, i da samim tim daje prostora za nove eksperimentalne forme koje su kod nas još u povoju. Naučna fantastika se menja, proširuje i upotpunjuje, stoga savetujem čitaoce, da često čitaju i na engleskom jeziku, zbog šireg izbora ovakvih i sličnih dela iz žanra koja su kod nas još uvek novina i manje zastupljena.
Ovo čudno vreme u kojem se nalazimo, a još čudnije vreme izlaska ovog SF romana, daje mu jedan kontroverzni pečat, da pisac ne samo da je sabrao dva i dva, nego je samo našu relanost nama predstavio u nameri da nas osvesti i da nam pokaže da čovečanstvo treba zauzeti jedan malo drugačiji stav. Knjiga je protkana teškim emocijama koje se mogu osetiti, kao kada roditelji naprasno moraju da shvate da su zbog okolnosti u kojima se nalaze morali da se odreknu svog deteta i nastave život bez njega, jer ga je život prerano odneo. Dok oni umorno, skrhano i tužno čekaju dan kada će se ponovo sa svojim detetom sresti. Vešto napisano, nekako filmski, gde vas svaka naredna stranica uvlači sve dublje i dublje u svet Mitrije, pokazuje alternativu, paralelni univerzum, pokazuje nas u drugačijoj stvarnosti. Pored vrlo surovih scena, gde se ogleda beznačaj ljudskog života, može se videti da je pisac uspeo da pokaže i neke svetle tačke ljudskog bića, onog iskonskog što ga pokreće. Smatram da je knjiga zauzela jedan jasan filozofski stav i predstavu alternative, onoga što bi mogli da ostavimo budućim naraštajima u amanet. Roman pun obrta, verno prikazanih situacija i živopisnih opisa sveta. koji se može širiti u nedogled.
Dž.K. Rouling je autorka sedam romana o Hariju Poteru, koji su prodati u preko 500 miliona primeraka, prevedeni na više od osamdeset jezika i adaptirani u osam holivudskih blokbastera. U humanitarne svrhe je napisala i serijal od tri propratna toma, među kojima je i delo Fantastične zveri i gde ih naći, koje je naknadno postalo inspiracija za novi filmski serijal. Priča o odraslom Hariju kasnije je nastavljena u pozorišnom komadu Hari Poter i ukleto dete, koji je Dž.K. Rouling napisala sa dramaturgom Džekom Tornom i pozorišnim rediteljem Džonom TIfanijem.
Džim Fild je višestruko nagrađivani ilustrator, koncept-dizajner i režiser animiranih filmova. Radio je na najrazličitijim projektima, od muzičkih spotova i špica za filmove, pa do reklamnih kampanja i ilustracija za knjige.
